https://sputnikportal.rs/20251204/1193348245.html
Немачка индустрија тражи спас у САД и Кини, шта ће бити са привредом Европе и компанијама у Србији
Немачка индустрија тражи спас у САД и Кини, шта ће бити са привредом Европе и компанијама у Србији
Sputnik Србија
Све већи протекционизам, оличен пре свега у Трамповим царинама, у случају Европе је изгледа већ почео да даје резултате. Студија урађена на основу анкете коју... 04.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-04T16:00+0100
2025-12-04T16:00+0100
2025-12-04T16:00+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/04/1193348087_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_d673a85ef4aeba40fd8ed921ac71b0d1.jpg
Немачка индустрија тражи спас у САД и Кини, шта ће бити са привредом Европе и компанијама у Србији
Sputnik Србија
Све већи протекционизам, оличен пре свега у Трамповим царинама, у случају Европе је изгледа већ почео да даје резултате. Студија урађена на основу анкете коју су спровели Удружење немачке индустрије и ревизорска фирма „Дилојт“, показала је да чак 68 одсто анкетираних предузећа планира селидбу целе или бар дела производње у наредне две до три године. У САД би отишло 26 одсто, а Азију као циљ помиње готово половина фирми, пре свих Кину и Индију. Тек 30 одсто би да остане у Европи.
Такав исход са већом заинтересованошћу за селидбу у Кину од САД амерички председник сигурно није имао на уму. Ако се то обистини, намеће се питање: шта ће бити са привредом Европске уније чијим се мотором увек сматрала Немачка и како ће се то одразити на економију осталих чланица? Чему може у том случају да се нада Србија, у којој међу инвеститорима има највише немачких фирми, око 900 које запошљавају око 80.000 људи? Шта нам ваља чинити да се предупреди евентуални лош сценарио?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са економистом Топлицом Спасојевићем.
Све већи протекционизам, оличен пре свега у Трамповим царинама, у случају Европе је изгледа већ почео да даје резултате. Студија урађена на основу анкете коју су спровели Удружење немачке индустрије и ревизорска фирма „Дилојт“, показала је да чак 68 одсто анкетираних предузећа планира селидбу целе или бар дела производње у наредне две до три године. У САД би отишло 26 одсто, а Азију као циљ помиње готово половина фирми, пре свих Кину и Индију. Тек 30 одсто би да остане у Европи. Такав исход са већом заинтересованошћу за селидбу у Кину од САД амерички председник сигурно није имао на уму. Ако се то обистини, намеће се питање: шта ће бити са привредом Европске уније чијим се мотором увек сматрала Немачка и како ће се то одразити на економију осталих чланица? Чему може у том случају да се нада Србија, у којој међу инвеститорима има највише немачких фирми, око 900 које запошљавају око 80.000 људи? Шта нам ваља чинити да се предупреди евентуални лош сценарио? О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са економистом Топлицом Спасојевићем.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Све већи протекционизам, оличен пре свега у Трамповим царинама, у случају Европе је изгледа већ почео да даје резултате. Студија урађена на основу анкете коју су спровели Удружење немачке индустрије и ревизорска фирма „Дилојт“, показала је да чак 68 одсто анкетираних предузећа планира селидбу целе или бар дела производње у наредне две до три године. У САД би отишло 26 одсто, а Азију као циљ помиње готово половина фирми, пре свих Кину и Индију. Тек 30 одсто би да остане у Европи.
Такав исход са већом заинтересованошћу за селидбу у Кину од САД амерички председник сигурно није имао на уму. Ако се то обистини, намеће се питање: шта ће бити са привредом Европске уније чијим се мотором увек сматрала Немачка и како ће се то одразити на економију осталих чланица? Чему може у том случају да се нада Србија, у којој међу инвеститорима има највише немачких фирми, око 900 које запошљавају око 80.000 људи? Шта нам ваља чинити да се предупреди евентуални лош сценарио?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са економистом Топлицом Спасојевићем.
