https://sputnikportal.rs/20251206/amerika-preispituje-ulogu-evrope-u-globalnoj-politici-1193427078.html
Америка преиспитује улогу Европе у глобалној политици
Америка преиспитује улогу Европе у глобалној политици
Sputnik Србија
Нова Стратегија националне безбедности САД изазвала је велики број реакција у стручним круговима. Метју Кростон, професор националне безбедности и директор... 06.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-06T20:25+0100
2025-12-06T20:25+0100
2025-12-06T20:25+0100
свет
свет
свет – политика
политика
сад
европа
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/08/13/1189119300_0:320:3073:2048_1920x0_80_0_0_a6e85a9f1411b16441bcf2036a11d54a.jpg
Ажурирана Стратегија националне безбедности, коју је објавила Бела кућа, садржи оштре формулације: Европа је, како се наводи, на ивици „цивилизацијског изумирања“, са ризиком да за две деценије буде потпуно непрепознатљива. Вашингтон изражава забринутост због имиграционе политике, пада наталитета и утицаја наднационалних институција које, како се оцењује, подривају суверенитет држава. Америчка администрација упозорава да Европа може изгубити економски и војни капацитет потребан за поуздано савезништво.На ове наводе реаговао је Метју Кростон, професор националне безбедности и директор академске трансформације на Универзитету Боуи Стејт, који у разговору објашњава могуће импликације нове доктрине.Према Кростону, у документу се може препознати намера да САД преиспитају досадашњу улогу Европе у глобалној политици. Он процењује да је признати ризик за будућност континента сигнал да Вашингтон очекује дубље политичке и друштвене потресе унутар ЕУ — од кризе идентитета, преко демографских проблема, до нестабилности унутарно-политичких система.„У крајњој линији, верујем да је овај заокрет позитиван“, наводи Кростон. „Али остаје питање да ли ће САД ове ставове подржати стварним војним и политичким потезима.“Професор подсећа да се унутар америчког политичког система и даље воде дубоке поделе. Демократска странка, како каже, није одушевљена оваквом формулацијом у Стратегији, а део републиканаца такође остаје веран старој доктрини која Русију посматра као вечног противника.„Што је већи јаз између написаног и спроведеног, то је мања вероватноћа да ће се ишта битно променити. Могуће је да документ првенствено има за циљ стварање дипломатског притиска, без конкретне намере да се политика преведе у дело“, додаје Кростон.Кростон подсећа да је Доналд Трамп више пута јавно сугерисао могућност преиспитивања подршке Кијеву уколико Украјина не покаже већу спремност на компромис.„Ако Украјина не буде вољна да преговара флексибилније, укључујући и потенцијално одрицање дела територије, САД би могле да ограниче подршку. То би рат брзо гурнуло ка завршници, не нужно капитулацији Кијева, али би војни потенцијал био критично ослабљен“, истиче аналитичар.Према Кростону, континент је превише под утицајем медијско-пропагандних интерпретација рата и страховања од шире руске експанзије.„То није само нетачно – то је дечје“, наводи он. „Амерички војни саветници ван камера отворено признају да Украјина није била почетак похода на Европу.“Кростон сматра да Европа због тога има ограничену улогу у преговорима:„Тренутно делује да је улога Европе више терен за Зеленског да одржи говор и прикупи фондове него место где се доносе одлуке.“Нова Стратегија националне безбедности САД отвара питања која би могла дубоко променити геополитички однос Вашингтона и Брисела. Тон документа сигнализира неповерење у способност Европе да остане стабилан савезник у будућности, али одлуке ће зависити од тога да ли ће се наведена реторика претворити у конкретну политику.
https://sputnikportal.rs/20251205/uznemirujuca-prognoza-sad-za-evropu-za-20-godina-bice-na-ivici-civilizacijskog-izumiranja-1193397224.html
сад
европа
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, политика, сад, европа
свет, свет – политика, политика, сад, европа
Америка преиспитује улогу Европе у глобалној политици
Нова Стратегија националне безбедности САД изазвала је велики број реакција у стручним круговима. Метју Кростон, професор националне безбедности и директор академске трансформације на Универзитету Боуи Стејт сматра да САД на овај начин преиспитују улогу Европе и да очекују дубље политичке и друштвене потресе унутар ње.
Ажурирана Стратегија националне безбедности, коју је објавила Бела кућа, садржи оштре формулације: Европа је, како се наводи, на ивици „цивилизацијског изумирања“, са ризиком да за две деценије буде потпуно непрепознатљива. Вашингтон изражава забринутост због имиграционе политике, пада наталитета и утицаја наднационалних институција које, како се оцењује, подривају суверенитет држава. Америчка администрација упозорава да Европа може изгубити економски и војни капацитет потребан за поуздано савезништво.
На ове наводе реаговао је Метју Кростон, професор националне безбедности и директор академске трансформације на Универзитету Боуи Стејт, који у разговору објашњава могуће импликације нове доктрине.
Према Кростону, у документу се може препознати намера да САД преиспитају досадашњу улогу Европе у глобалној политици. Он процењује да је признати ризик за будућност континента сигнал да Вашингтон очекује дубље политичке и друштвене потресе унутар ЕУ — од кризе идентитета, преко демографских проблема, до нестабилности унутарно-политичких система.
„У крајњој линији, верујем да је овај заокрет позитиван“, наводи Кростон. „Али остаје питање да ли ће САД ове ставове подржати стварним војним и политичким потезима.“
Професор подсећа да се унутар америчког политичког система и даље воде дубоке поделе. Демократска странка, како каже, није одушевљена оваквом формулацијом у Стратегији, а део републиканаца такође остаје веран старој доктрини која Русију посматра као вечног противника.
„Што је већи јаз између написаног и спроведеног, то је мања вероватноћа да ће се ишта битно променити. Могуће је да документ првенствено има за циљ стварање дипломатског притиска, без конкретне намере да се политика преведе у дело“, додаје Кростон.
Кростон подсећа да је Доналд Трамп више пута јавно сугерисао могућност преиспитивања подршке Кијеву уколико Украјина не покаже већу спремност на компромис.
„Ако Украјина не буде вољна да преговара флексибилније, укључујући и потенцијално одрицање дела територије, САД би могле да ограниче подршку. То би рат брзо гурнуло ка завршници, не нужно капитулацији Кијева, али би војни потенцијал био критично ослабљен“, истиче аналитичар.
Према Кростону, континент је превише под утицајем медијско-пропагандних интерпретација рата и страховања од шире руске експанзије.
„То није само нетачно – то је дечје“, наводи он. „Амерички војни саветници ван камера отворено признају да Украјина није била почетак похода на Европу.“
Кростон сматра да Европа због тога има ограничену улогу у преговорима:
„Тренутно делује да је улога Европе више терен за Зеленског да одржи говор и прикупи фондове него место где се доносе одлуке.“
Нова Стратегија националне безбедности САД отвара питања која би могла дубоко променити геополитички однос Вашингтона и Брисела. Тон документа сигнализира неповерење у способност Европе да остане стабилан савезник у будућности, али одлуке ће зависити од тога да ли ће се наведена реторика претворити у конкретну политику.
