https://sputnikportal.rs/20251207/da-li-tetovaze-povecavaju-rizik-od-melanoma-svedska-studija-otvara-vazno-pitanje-1193440953.html
Да ли тетоваже повећавају ризик од меланома?: Шведска студија отвара важно питање
Да ли тетоваже повећавају ризик од меланома?: Шведска студија отвара важно питање
Sputnik Србија
Тетоваже су се током последњих деценија преселиле из субкултурних маргина у средиште друштвеног мејнстрима. Оно што је некада било везано уз морнаре, уметнике... 07.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-07T22:50+0100
2025-12-07T22:50+0100
2025-12-07T22:50+0100
наука и технологија
наука и технологија
медицина
тетоважа
меланом
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0b/0c/1179425493_0:960:2048:2112_1920x0_80_0_0_1b3f572432fb0a5b9f44c6e03023549e.jpg
У европским градовима уобичајено је да их носе млади, али и све већи број одраслих који прелазе четрдесету. У Шведској, земљи из које долази најновија научна анализа, процењује се да више од трећине одраслих има бар једну тетоважу. Управо зато, чини се готово изненађујућим да до данас врло мало знамо о томе шта дугорочно значи уношење мастила у кожу.Тетовирање се доживљава као естетски избор, нешто попут фризуре или стила облачења, али за разлику од косе или гардеробе, мастило унесено у кожу остаје тамо цео живот. Она улази слој по слој, у дермис, пролази кроз реакцију имунолошког система и постаје трајни део ткива.Иако се о здравственим последицама повремено нагађало – посебно у контексту алергија, упала или инфекција – озбиљни, дугорочни епидемиолошки подаци готово да нису постојали. Здравствени регистри не бележе да ли пацијент има тетоваже, пигменти нису стандардизовани, а истраживања која би пратила велике групе тетовираних људи током више деценија изузетно су сложена и скупа. Због тога је нова студија са Универзитета Лунд изазвала толику пажњу, пише Хина.Прво упозорење: 29 одсто већа вероватноћа развоја меланомаСтудија објављена у European Journal of Epidemiology доноси налаз који је отворио велики простор за расправу. У поређењу са особама без тетоважа, тетовирани испитаници имали су око 29% већи релативни ризик за развој меланома, најагресивнијег и најсмртоноснијег облика рака коже.Меланом се развија из меланоцита – ћелија које производе пигмент меланин – и иако је ређи од других облика рака коже, има много већу склоност метастазирању. Већ се дуго зна да је интензивно излагање УВ зрачењу кључни фактор ризика, али до сада се питање тетоважа једва спомињало у научној литератури. Управо зато је 29-постотни пораст ризика, чак и када је реч о релативном ризику, изазвао велико интересовање.Како је студија спроведенаНаучници из Лунда одлучили су да крену обрнутим путем у односу на класичне дугорочне студије. Уместо да деценијама прате хиљаде тетовираних и нететовираних људи, узели су податке из висококвалитетних шведских националних регистара и идентификовали неколико хиљада особа узраста 20–60 година којима је дијагностикован меланом или карцином плочастих ћелија. Затим су за сваког од њих изабрали контролну групу истих демографских карактеристика – исте старости и пола – али без дијагнозе рака коже.Учесницима из обе групе послат је детаљан упитник о тетоважама: када су их урадили, колике су, где се налазе, да ли користе соларијум, колико времена проводе на сунцу, какав им је тип коже, да ли су склони опекотинама, да ли пуше, које им је образовање, колика суи м примања, па чак брачни статус. Овакав приступ обухвата широк спектар могућих фактора јер, на пример, могуће је да су људи који се тетовирају чешће изложени сунцу, али ако се овај фактор не узме у обзир, лако се може погрешно закључити да је сама тетоважа разлог повећаног ризика.Када су статистички уклоњени ефекти тих збуњујућих чинилаца, повећани ризик је и даље остао присутан. Другим речима, разлика између тетовираних и нететовираних није се могла потпуно објаснити разликама у понашању, навикама или социодемографским обележјима.Шта се заправо догађа у кожи и лимфном системуИако студија не улази у биолошке механизме, аутори и други стручњаци нуде неколико могућих објашњења која тек треба потврдити будућим истраживањима.Многи пигменти коришћени у тетоважној индустрији нису првобитно развијени за медицинску употребу, већ за индустрију – штампарску или текстилну – а тек су накнадно постали део естетске праксе. Њихова интеракција са УВ зрачењем није довољно истражена, а нека лабораторијска испитивања показују да се поједини пигменти под утицајем УВ светла могу разградити у спојеве за које се сумња да су канцерогени.Друга хипотеза односи се на имунолошки одговор. Када се мастило убризга у дермис, имунолошки систем активира макрофаге и дендритичке ћелије које покушавају да „прогутају” пигментне честице. Пошто је реч о честицама које се не могу разградити, део њих остаје заробљен у ткиву, док се друге преко лимфног система преносе у лимфне чворове, где могу остати годинама, па и читав живот. Хронична нискоградијентна упала у тим подручјима могла би дугорочно представљати фактор ризика у развоју малигних процеса.Зашто карцином плочастих ћелија не показује исто?Занимљиво је да студија није пронашла никакву повезаност између тетоважа и карцинома плочастих ћелија, врсте рака коже снажно повезане са хроничним излагањем УВ зрачењу. То указује да потенцијални механизам – уколико постоји – није универзалан и не утиче на све ћелије коже једнако.Аутори студије истичу да повезаност не значи узрочност. Чињеница да се одређени здравствени исход чешће појављује у једној групи не значи да је та карактеристика – тетоважа – одговорна за његов настанак. Можда је реч о комбинацији фактора: генетике, понашања, изложености или других варијабли које тек треба прецизно мапирати.Шта ово значи за људе који имају тетоваже или размишљају о њима?Порука стручњака је уравнотежена: тетоваже нису разлог за масовну панику, али јесу нешто што треба посматрати као озбиљну, трајну интервенцију на телу. Дерматолози саветују редован преглед коже, избегавање соларијума, заштиту од сунца и праћење свих промена на кожи – укључујући и на самој тетоважи. Рано откривање је најважније: меланом је излечив ако се открије у раној фази.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, медицина, тетоважа, меланом
наука и технологија, медицина, тетоважа, меланом
Да ли тетоваже повећавају ризик од меланома?: Шведска студија отвара важно питање
Тетоваже су се током последњих деценија преселиле из субкултурних маргина у средиште друштвеног мејнстрима. Оно што је некада било везано уз морнаре, уметнике, бунтовнике и алтернативне групе, данас је део свакодневног визуелног пејзажа.
У европским градовима уобичајено је да их носе млади, али и све већи број одраслих који прелазе четрдесету. У Шведској, земљи из које долази најновија научна анализа, процењује се да више од трећине одраслих има бар једну тетоважу. Управо зато, чини се готово изненађујућим да до данас врло мало знамо о томе шта дугорочно значи уношење мастила у кожу.
Тетовирање се доживљава као естетски избор, нешто попут фризуре или стила облачења, али за разлику од косе или гардеробе, мастило унесено у кожу остаје тамо цео живот. Она улази слој по слој, у дермис, пролази кроз реакцију имунолошког система и постаје трајни део ткива.
Иако се о здравственим последицама повремено нагађало – посебно у контексту алергија, упала или инфекција – озбиљни, дугорочни епидемиолошки подаци готово да нису постојали. Здравствени регистри не бележе да ли пацијент има тетоваже, пигменти нису стандардизовани, а истраживања која би пратила велике групе тетовираних људи током више деценија изузетно су сложена и скупа. Због тога је нова студија са Универзитета Лунд изазвала толику пажњу,
пише Хина.
Прво упозорење: 29 одсто већа вероватноћа развоја меланома
Студија објављена у European Journal of Epidemiology доноси налаз који је отворио велики простор за расправу. У поређењу са особама без тетоважа, тетовирани испитаници имали су око 29% већи релативни ризик за развој меланома, најагресивнијег и најсмртоноснијег облика рака коже.
Меланом се развија из меланоцита – ћелија које производе пигмент меланин – и иако је ређи од других облика рака коже, има много већу склоност метастазирању. Већ се дуго зна да је интензивно излагање УВ зрачењу кључни фактор ризика, али до сада се питање тетоважа једва спомињало у научној литератури. Управо зато је 29-постотни пораст ризика, чак и када је реч о релативном ризику, изазвао велико интересовање.
Како је студија спроведена
Научници из Лунда одлучили су да крену обрнутим путем у односу на класичне дугорочне студије. Уместо да деценијама прате хиљаде тетовираних и нететовираних људи, узели су податке из висококвалитетних шведских националних регистара и идентификовали неколико хиљада особа узраста 20–60 година којима је дијагностикован меланом или карцином плочастих ћелија. Затим су за сваког од њих изабрали контролну групу истих демографских карактеристика – исте старости и пола – али без дијагнозе рака коже.
Учесницима из обе групе послат је детаљан упитник о тетоважама: када су их урадили, колике су, где се налазе, да ли користе соларијум, колико времена проводе на сунцу, какав им је тип коже, да ли су склони опекотинама, да ли пуше, које им је образовање, колика суи м примања, па чак брачни статус. Овакав приступ обухвата широк спектар могућих фактора јер, на пример, могуће је да су људи који се тетовирају чешће изложени сунцу, али ако се овај фактор не узме у обзир, лако се може погрешно закључити да је сама тетоважа разлог повећаног ризика.
Када су статистички уклоњени ефекти тих збуњујућих чинилаца, повећани ризик је и даље остао присутан. Другим речима, разлика између тетовираних и нететовираних није се могла потпуно објаснити разликама у понашању, навикама или социодемографским обележјима.
Шта се заправо догађа у кожи и лимфном систему
Иако студија не улази у биолошке механизме, аутори и други стручњаци нуде неколико могућих објашњења која тек треба потврдити будућим истраживањима.
Многи пигменти коришћени у тетоважној индустрији нису првобитно развијени за медицинску употребу, већ за индустрију – штампарску или текстилну – а тек су накнадно постали део естетске праксе. Њихова интеракција са УВ зрачењем није довољно истражена, а нека лабораторијска испитивања показују да се поједини пигменти под утицајем УВ светла могу разградити у спојеве за које се сумња да су канцерогени.
Друга хипотеза односи се на имунолошки одговор. Када се мастило убризга у дермис, имунолошки систем активира макрофаге и дендритичке ћелије које покушавају да „прогутају” пигментне честице. Пошто је реч о честицама које се не могу разградити, део њих остаје заробљен у ткиву, док се друге преко лимфног система преносе у лимфне чворове, где могу остати годинама, па и читав живот. Хронична нискоградијентна упала у тим подручјима могла би дугорочно представљати фактор ризика у развоју малигних процеса.
Зашто карцином плочастих ћелија не показује исто?
Занимљиво је да студија није пронашла никакву повезаност између тетоважа и карцинома плочастих ћелија, врсте рака коже снажно повезане са хроничним излагањем УВ зрачењу. То указује да потенцијални механизам – уколико постоји – није универзалан и не утиче на све ћелије коже једнако.
Аутори студије истичу да повезаност не значи узрочност. Чињеница да се одређени здравствени исход чешће појављује у једној групи не значи да је та карактеристика – тетоважа – одговорна за његов настанак. Можда је реч о комбинацији фактора: генетике, понашања, изложености или других варијабли које тек треба прецизно мапирати.
Шта ово значи за људе који имају тетоваже или размишљају о њима?
Порука стручњака је уравнотежена: тетоваже нису разлог за масовну панику, али јесу нешто што треба посматрати као озбиљну, трајну интервенцију на телу. Дерматолози саветују редован преглед коже, избегавање соларијума, заштиту од сунца и праћење свих промена на кожи – укључујући и на самој тетоважи. Рано откривање је најважније: меланом је излечив ако се открије у раној фази.
