Немачки тајни план за нови велики поход на Исток – тотална катастрофа
© AP Photo / Alastair Grant
Пратите нас
Западна штампа поново распирује наративе о „руској претњи“, док Немачка предњачи у припремама за немогући рат против Русије. Тајни план Берлина о мобилизацији 800.000 војника заправо је, према речима војног аналитичара Андреја Млакара, фарсична конструкција без икаквог темеља у реалности – Европа нема ни људе, ни технику, ни логистику.
Према писању западних медија, пре свега америчког Волстрит џорнала, западноевропске државе увелико припремају нове војне стратегије за сукоб са Русијом. У тим плановима централну улогу поново игра Немачка – баш као и у време историјских операција „продора на Исток“. Документ који је процурио у јавност говори о масовном пребацивању око 800.000 војника – немачких, америчких и припадника других западноевропских армија – на линију фронта према руским границама.
На први поглед, тај план делује као озбиљна геополитичка пројекција која подсећа на некадашње планове, од тевтонских покушаја заузимања Русије до Хитлерове намере да од руских земаља створи „животни простор“ за германску расу. Међутим, војни аналитичар Андреј Млакар истиче да се заправо ради о политичко-медијском перформансу који нема никакво реално упориште.
„То је фарса, категоричан је Млакар.
Западне елите, по његовом мишљењу, покушавају да оживе наратив из епохе када је Берлин био индустријско, војно и идеолошко језгро европских похода ка Русији. Али данашња Европа, како тврди, нема ни капацитете ни ментални склоп да започне чак ни ограничени сукоб таквог типа.
Хитлер је имао пет милиона људи – данашњи планови су смешни
Наш саговорник повлачи историјску паралелу која разоткрива празнину садашњих немачких амбиција:
„Хитлерова војска, када је напала Совјетски савез, бројала је око пет милиона људи, укључујући и савезнике – Мађаре, Румуне, Италијане, Хрвате, као и добровољачке јединице из западне Европе. Данас, када неко говори о ’великој армији’ која се спрема за напад на Русију, то је смешно.“
Европа нема ни људске ни материјалне ресурсе да би створила и приближну силу какву је Осовина имала 1941. године. Земље чланице НАТО-а већ годинама кубуре са попуном јединица, професионални кадар је исцрпљен у мисијама широм света, а нова генерација више нема никакав однос према војној служби.
„Где данас наћи 10.000 тенкова и хиљаде авиона?“, пита Млакар и тиме сажима суштину – ни технички део планова није реалан.
Европа не може да скупи ни 600.000 људи – чак ни уз Турску и Грчку
Према Млакаревим речима, број од 800.000 војника који се помиње у немачким документима не може се достићи ни у најширем геополитичком оквиру:
„ЕУ и НАТО не могу да сакупе 800.000 војника за поход против Русије. Чак и када би се придружиле комплетне армије Турске и Грчке, а то се неће десити, број би једва дошао до око 600.000.“
Другим речима, Запад не може да испуни ни основну премису сопственог плана. И зато Млакар закључује:
„То је преамбициозан план. Зато и покрећу обнову војног рока и шире причу о добровољном служењу. Бундесвер жели да врати армију из периода хладног рата. Али колико ће у томе бити успешни? Са количином опреме коју имају – то је немогуће.“
Немци неће одустати од комфора
Једна од кључних тачака плана је промена друштвеног менталитета у Немачкој. Заменик министра одбране Нил Шмит чак је предложио враћање пензионисаних војних стручњака како би саветовали данашње политичаре о праксама из периода Хладног рата.
Млакар сматра да је та идеја осуђена на пропаст.
„Немогуће је променити менталитет који је грађен тридесет година. Који би се Немац одрекао благодети потрошачког друштва и жртвовао свој комфор због служења војног рока?“, пита се он.
Немачка је, према њему, превише касно схватила да је изгубила војну културу.
„Закаснили су. Пробили су све рокове да обнове концепт тоталне армије из хладног рата. Још почетком 2000-их то би можда имало смисла, када су генерали попут Клауса Рајнхарда имали живо искуство из времена када су читаве бригаде биле планиране за жртвовање у случају совјетског продора. Данас очекивати да Немци стоје у новом Сувалкски коридору и чекају руски напад – тешко“, напомиње Млакар.
Млакар истиче да је већина официра који су некада познавали тај систем данас у дубокој старости или више нису међу живима. Млађи кадар нема од кога да учи.
Европска логистика – слаба тачка која руши све ратне планове
Рат се не добија бројем војника, већ логистиком. А ту, према Млакару, Европа драматично заостаје.
„Русија је показала какву логистичку машинерију има. Железничка мрежа јој омогућава да за 24 сата пребаци комплетну тенковску бригаду са једног краја на други. Европа то нема и неће имати“, истиче Млакар.
Чак и немачки експерти који су радили на плану признају у документу да је логистика „катастрофално ограничавајући фактор“. Маневри компаније „Рајнметал“ само су то потврдили. Недостаци су се појавили на сваком кораку: од превоза војника, преко опреме, до немогућности да се војска помера у реалном времену.
Најпроблематичније су – инфраструктура и мостови. Млакар прецизира да је европска инфраструктура таква да ниједан мост не може да издржи тенк тежи од 41 тоне.
„Немачки Леопард има 53 тоне. Амерички Абрамс 72–73 тоне. Француски Леклер 56 тона. Више од половине тенкова НАТО-а спада у категорију која је претешка за европске мостове“, објашњава он.
Због тога, каже он иронично, западне државе прво би морале да изграде мрежу мостова пре него што уопште размишљају о рату са Русијом.
За разлику од њих, руска железница поседује инфраструктуру за брзо премештање тешке технике на огромним раздаљинама, а индустријска мрежа је пројектована управо за такве потребе – руска железница способна је да превезе комплетну оклопну бригаду са места на место у року од 24 сата, закључује Млакар.
Погледајте и:
