https://sputnikportal.rs/20251211/kada-su-i-kako-ljudi-zapravo-zapalili-prvu-vatru---nadjeni-novi-dokazi-1193585468.html
Када су и како људи заправо запалили прву ватру - нађени нови докази
Када су и како људи заправо запалили прву ватру - нађени нови докази
Sputnik Србија
Археолози су код Барнама у Сафолку на истоку Енглеске открили најраније доказе намерног ложења ватре, старе око 400.000 година, чиме се историја људске... 11.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-11T23:00+0100
2025-12-11T23:00+0100
2025-12-11T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
неандерталци
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110822/22/1108222217_0:0:3048:1716_1920x0_80_0_0_a6dfe376727e9de5c5e7a0462dc404eb.jpg
Тим који на локалитету ради скоро две деценије пронашао је остатке више огњишта и два мала комада пирита.Ударање кремена о пирит ствара варнице, што потврђује активно паљење ватре, а не ослањање на случајне пожаре изазване, на пример, муњом, наводи се у студији објављеној на сајту британског Националног историјског музеја.,,Чим смо видели пирит, знали смо да је реч о изузетном открићу'', рекао је вођа истраживања Сајмон Парфит са Универзитетског колеџа у Лондону.Како је навео, пирит не постоји природно у том пејзажу, што доказује да су га древни људи донели као део свог "алата за прављење ватре".Анализе су показале да је на локалитету било више узастопних огњишта око којих су прављени камени алати, преноси Сајенс Алерт.Рани неандерталциСтручњаци сматрају да су ове алатке, као и контрола ватре, највероватније дело раних неандерталаца, пошто се локалитет временски поклапа са чувеним налазиштем у Свонскомбу, где је пронађена лобања ране неандерталске популације.,,Људи који су ложили ватру у Барнаму пре 400.000 година вероватно су били рани неандерталци, на основу морфологије фосила из истог периода пронађених у Свонскомбу (Кент) и Атапуерки (Шпанија), који чак чувају и ДНК раних неандерталаца'', тврди професор Крис Стрингер из Природњачког музеја у Лондону.За научни тим, ови докази указују на промену у људском понашању која је можда допринела повећању величине мозга и когнитивних способности, пошто је ватра пружала топлину и заштиту од предатора и омогућавала кување, што је, како наводе, проширило разноликост исхране.,,Импликације су огромне. Способност стварања и контроле ватре једна је од најважнијих прекретница у људској историји, са практичним и друштвеним користима које су промениле људску еволуцију. Ово изванредно откриће помера ту прекретницу уназад за око 350.000 година'', истакао је др Роб Дејвис, кустос пројекта ,,Путеви ка древној Британији'' у Британском музеју.Контрола ватре омогућила је древним људима да преживе хладне ноћи, кувају храну, праве оруђе и штите се од предатора, али и да развијају сложеније облике друштвеног живота и преноса знања.На локалитетима попут Вондерверка у Јужној Африци пронађени су биљни пепео и спаљене кости које датирају од пре око милион година, што сугерише да је Хомо еректус већ манипулисао ватром. Али ови докази само показују употребу или одржавање ватре, не нужно и њену намерну производњу.Веома је вероватно да су ове ране популације добијале подстицај из природних пожара - изазваних муњом или спонтаним сагоревањем - и да су, када би се једном запалили, покушавали да одрже ватру данима или недељама.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/110822/22/1108222217_67:0:3048:2236_1920x0_80_0_0_c19bc20ff44e709ca826cb47a06da9f5.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, неандерталци
наука и технологија, друштво, неандерталци
Када су и како људи заправо запалили прву ватру - нађени нови докази
Археолози су код Барнама у Сафолку на истоку Енглеске открили најраније доказе намерног ложења ватре, старе око 400.000 година, чиме се историја људске еволуције значајно помера уназад. Налаз указује да су рану контролу над ватром развиле претходне људске врсте, а не Хомо сапиенс.
Тим који на локалитету ради скоро две деценије пронашао је остатке више огњишта и два мала комада пирита.
Ударање кремена о пирит ствара варнице, што потврђује активно паљење ватре, а не ослањање на случајне пожаре изазване, на пример, муњом, наводи се у студији објављеној на сајту британског Националног историјског музеја.
,,Чим смо видели пирит, знали смо да је реч о изузетном открићу'', рекао је вођа истраживања Сајмон Парфит са Универзитетског колеџа у Лондону.
Како је навео, пирит не постоји природно у том пејзажу, што доказује да су га древни људи донели као део свог "алата за прављење ватре".
Анализе су показале да је на локалитету било више узастопних огњишта око којих су прављени камени алати,
преноси Сајенс Алерт.
Стручњаци сматрају да су ове алатке, као и контрола ватре, највероватније дело раних неандерталаца, пошто се локалитет временски поклапа са чувеним налазиштем у Свонскомбу, где је пронађена лобања ране неандерталске популације.
,,Људи који су ложили ватру у Барнаму пре 400.000 година вероватно су били рани неандерталци, на основу морфологије фосила из истог периода пронађених у Свонскомбу (Кент) и Атапуерки (Шпанија), који чак чувају и ДНК раних неандерталаца'', тврди професор Крис Стрингер из Природњачког музеја у Лондону.
За научни тим, ови докази указују на промену у људском понашању која је можда допринела повећању величине мозга и когнитивних способности, пошто је ватра пружала топлину и заштиту од предатора и омогућавала кување, што је, како наводе, проширило разноликост исхране.
,,Импликације су огромне. Способност стварања и контроле ватре једна је од најважнијих прекретница у људској историји, са практичним и друштвеним користима које су промениле људску еволуцију. Ово изванредно откриће помера ту прекретницу уназад за око 350.000 година'', истакао је др Роб Дејвис, кустос пројекта ,,Путеви ка древној Британији'' у Британском музеју.
Контрола ватре омогућила је древним људима да преживе хладне ноћи, кувају храну, праве оруђе и штите се од предатора, али и да развијају сложеније облике друштвеног живота и преноса знања.
На локалитетима попут Вондерверка у Јужној Африци пронађени су биљни пепео и спаљене кости које датирају од пре око милион година, што сугерише да је Хомо еректус већ манипулисао ватром. Али ови докази само показују употребу или одржавање ватре, не нужно и њену намерну производњу.
Веома је вероватно да су ове ране популације добијале подстицај из природних пожара - изазваних муњом или спонтаним сагоревањем - и да су, када би се једном запалили, покушавали да одрже ватру данима или недељама.