Српска историја коју не познајемо: Нема моде без духа времена
© Фото : Спутњику уступила Смиљана Попов
Пратите нас
Нашу националну, али и светску историју, нажалост, учимо само кроз историју ратовања. Радећи серијал „Београд за почетнике“, стално сам долазила у додир са историјом одевања у Срба. Појаснила ми је цивилизацијске процесе и потресе. Историја одевања је прича о друштвеној и културној забавној историји, интимној, али и геополитичкој историји Србије.
Ово за Спутњик каже новинар Смиљана Попов, аутор ТВ серијала "Београд за почетнике" и "Србија за почетнике". Сада и аутор предавања о модној историји Србије, у Дому Јеврема Грујића:
"Нема моде без духа времена у коме је настајала. Мислила сам да ће историја одевања у Срба стати у једно предавање, кренула сам од за мене најузбудљивијег и најсликовитијег 19. века. Морала сам да направим серију предавања".
После деценије истраживања историје Београда и Србије позвана је да води туру о модној историји главног града, затим је написала сценарио за апликацију са сличном тематиком. А онда су је позвали у Дом Јеврема Грујића, једно од важних места наше историје, али и историје одевања.
Мода као жива историја - „Шик соаре“ се одржава у Дому Јеврема Грујића
© Sputnik / Сенка Милош
Шик соаре - посело еманципованих Српкиња
Предавања носе назив "Шик соаре", и у себи носе уздах Париза, а Попов каже да размишља да их прекрсти у "Шик посело", јер су посела у 19. веку била догађаји које су организовале најпрогресивније, најпросвећеније жене:
"Попут Анке Обреновић, коју су назвали Анка Помодарка, јер је прва скинула српски грађански костим и понела европске хаљине, и донела прве бечке торте у Београд. Имала је и шарена посела, на која су могли доћи и мушкарци. Ту је и Маца Пунктаторка, Маца Милутиновић, супруга Симе Милутиновића Сарајлије, Његошевог учитеља. Имала је прву пеглу, окупљала је Београђанке. То је био један еманципаторски процес, да се жене налазе, просвећују, чују шта то има ново у Јевропи, како се васпитавају деца, како се аранжирају куће, јер је Београд доживљавао веома драстичне трансформације".
Обуци се као Турчин - из ината
Мода тог доба сведочи о спорој, али упорној еманципацији друштва које је изашло из векова под османским царством у коме је Србима било забрањено да се облаче као Турци, "да се ките":
"Наши устаници у Првом и Другом српском устанку су се облачили као Турци, да би им показали како смемо да им изађемо на црту, јер је нама хришћанима у Османском царству било забрањено да будемо обучени као муслимани, да носимо јарке боје, да црвену, зелену, беле турбане, да носимо накит, оружи и тако даље. Апсолутно треба да будемо свесни свог оријенталног наслеђа", каже Попов, наглашавајући да национални костим није нешто „чисто“ и једноставно, већ сложен производ културних утицаја.
Доситеј Обрадовић и Вук Караџић били су, каже Смиљана Попов, прави трендсетери свог времена:
"Њихова појава у европском руху била је културни шок за тадашњи Београд, али и јасна порука у ком правцу друштво треба да иде. Одећа је тада имала снажну симболичку улогу, говорила о идејама, образовању и припадању Европи“.
Оријент експрес и Београд – мали Париз
Други део циклуса „Шик соаре“ посвећен је међуратном периоду и Оријент експресу.
Легендарни воз био је много више од саобраћајне линије – био је културна артерија.
„Београдски кројачи и модисткиње путовали су у Париз, гледали ревије, куповали лиценце и враћали се са најновијим трендовима. Резултат путовања је био задивљујући, Београђанке су често носиле нове моделе свега неколико недеља након париских премијера", каже и додаје да је у књижари "Геца Кон" 1909. могло да се купи чак осамнаест модних часописа.
И Јеврем Грујић, француски ђак у чијој се кући одржава "Шик соаре" је терао европску моду
© Фото : Wikipedia/Javno vlasništvo
Руски траг у београдској моди
Долазак белих Руса након Октобарске револуције снажно је обележио културни живот Београда. Руски балет, орнаментика и естетика утицали су и на високу моду у Европи, али и на локалне кројачке салоне.
„Руски балет је инспирисао и Пола Поареа и Коко Шанел, а тај утицај се врло брзо осетио и код нас. У Београду су руске кројачице и модисткиње отварале салоне, доносећи нове технике и естетику, која се природно уклапала у већ постојећи културни микс Београда".
Југословенска висока мода
Говорећи о 20. веку, Смиљана Попов истиче феномен Сирогојна и рад Добриле Смиљанић, чије су аутентичне џемпере носиле Ненси Реган и Софија Лорен.
Посебно место на овом предавању има мода дизајнера Мирјане Марић, која је облачила прву даму Југославије Јованку Броз, али и рад Александра Јоксимовића.
"Његова колекција „Симонида“, представљена 1967. године у Москви, означила је почетак високе моде у Југославији. То је био тренутак када је наша мода проговорила сопственим језиком. Инспирисана средњовековном фреском, колекција је спојила традицију и савременост и показала да имамо шта да понудимо свету. Ревију коју је пратила музика уживо, Корнелије Ковач и Дадо Топић, уживо је и пратило 16 хиљада људи“.
Предавања на тему "Југомода за почетнике" се завршавају модним ревијама гардеробе познатих креатора коју су Београђанке сачувале у својим ормарима
© Фото : Спутњику уступила Смиљана Попов
"Предавања под насловом "Југомода за понети" изазивају посебну пажњу. Посетиоци су позвани да на ово дружење кроз модну историју понесу неки од сачуваних комада модних креатора који су чинили југословенску меку моћ.
Тако се "Шик соаре" у Дому Јеврема Грујића претвара у мини модну ревију која гардеробе која и даље има невероватну вредност, сентименталну.
„Када говоримо о историји одевања, ми заправо говоримо о себи. Говоримо о томе ко смо били, ко смо данас и коме смо желели да припадамо у одређеном историјском тренутку. Одећа је један од најискренијих трагова које историја оставља иза себе“, закључује Смиљана Попов.
Наредни "Шик соаре" у Дому Јеврема Грујића заказан је за јануар 2026. године, на тему "Оријент експрес".
Колекција аксесоара Јованке Броз, на предавањима ј е могуће чути много о њеној личној дизајнерки Мирјани Марић
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Погледајте и:
