Шта ако Американци оду и са Косова
© Sputnik / Алексей Витвицкий
/ Пратите нас
У случају да дође до повлачења америчке војске са Балкана, у нашем случају са Косова, вероватно би тај простор попунила Турска. Она на челу са Ердоганом има своје паносманске тежње и снове, а годинама и деценијама уназад препозната је као савезник косовских Албанаца, као и Бошњака, каже за Спутњик политички аналитичар Александар Гуџић.
Америчко министарство одбране планира свеобухватну ревизију одбрамбене политике и планова командовања којом би Европа и Африка изгубиле на значају. Пентагон би у оквиру ове ревизије требало да смањи број међународних војних штабова, познатих као борбене команде, са једанаест на осам, уз смањење броја генерала са највишим чином.
Уколико овај план буде усвојен, оформиће се нова организација – Међународна команда САД, а био би смањен значај штабова Централне команде САД, Европске команде САД и Афричке команде САД. Ово би се надовезало на досадашње напоре Трампове администрације да се ресурси преусмере са Блиског истока и Европе на западну хемисферу.
Ко би дошао уместо Американаца
Уколико би се ова најава обистинила, а Американци напустили баш базу Бондстил на Косову и Метохији, историчар и политички аналитичар из Грачанице Александар Гуџић каже да је питање како би на то гледале све друге заинтересоване стране. Пре свих би интересовање за „преузимање“ америчке базе изразиле земље „западне демократије“ које су годинама уназад улагале у косовску државност, али и у унитарност Босне и Херцеговине. Ипак, он сматра да би заправо Турска била највероватнији „кандидат“.
Турска, када говоримо о Косову је неко ко највише улаже у састав КФОР-а. Турска је земља која има добре односе са такозваним Косовом, а ове године је потписан и аранжман између привремених приштинских институција и Турске у погледу набавке наоружања. Албанци су се тим уговором обавезали да ће набављати оружје, дронове и друге врсте наоружања од Турске, а изразила је и спремност да на Косову отвори фабрику за производњу оружја, каже Гуџић за Спутњик.
Ове године је потписан и аранжман између привремених приштинских институција и Турске у погледу набавке наоружања.
© Фотохост-агентство brics-russia2024.ru
/ Незахвалне прогнозе
То је један компликован и замршен процес, додаје уз оцену да се не може тачно одредити шта би се десило у том случају.
Од регионалних али и међународних фактора, каже наш саговорник, Турска је та која највише изражава спремност да дође на овај простор, али је незахвално било шта прогнозирати јер је нејасно како ће на то реаговати друге силе, као и Србија.
Живимо у свету где се геополитички односи и снаге мењају из године у годину. Да је неко пре две године док је на челу америчке администрације био Џо Бајден рекао да ће Американци најавити могућност повлачења трупа са Балкана, мало ко би веровао. Данас већ постоје неке друге опције и владају неке другачије политике.
Геополитички односи и снаге у свету мењају се урзано и незахвално је прогнозирати шта би, чак и у блиској будућности, могло да се деси.
© Sputnik / Artur Gabdrahmanov
/ Шта може Србија
Гуџић подсећа да је Бондстил резултат бомбардовања СР Југославије када је прекршен сваки облик међународних правила, а како каже, међународно право, правила и норме крше се од тада до данас и крше их управо велике силе.
Србији једино и преостаје да се позива на то међународно право и уговоре, али и да дипломатским средствима ради на реинтеграцији Косова и Метохије, јачајући своје економске, дипломатске, војне потенцијале. Србији остаје само да се спрема за тај тренутак поновног укључивања Косова у државни поредак Србије.
Он примећује да међународна правила важе искључиво за мале државе и земље, док за велике играче не важе, што се доказује на небројеним примерима када моћници сва та права и норме прилагођавају свом интересу. Ипак, наш саговорник је убеђен да ће једног дана ипак доћи до реинтеграције Косова у остатак Србије, невезано за то ко ће „наследити“ америчку војну базу.
Косово није само 15 одсто некакве територије. Косово је за Србе питање најизраженијих националних осећања, место где се одиграла битка која је одредила идентитет српског народа, седиште Српске православне цркве и једноставно речено – света српска земља. Оно за Србе има исти карактер као Арарат за Јермене или Мохач за Мађаре и ја сам убеђен да ће, ако не ове, онда неке будуће генерације Срба реинтегрисати Косово у државно-правни поредак српске државе, закључује Гуџић.
Погледајте и:
