https://sputnikportal.rs/20251224/1194015800.html
Шта смо посејали и шта ћемо жњети у 2026. години
Шта смо посејали и шта ћемо жњети у 2026. години
Sputnik Србија
Годинама за нама је када је пољопривреда у питању и по оцени произвођача и стручњака била једна од најтежих у последње време. Због изузетне суше пострадали су... 24.12.2025, Sputnik Србија
2025-12-24T07:00+0100
2025-12-24T07:00+0100
2025-12-24T10:28+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/18/1194015642_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_ec371798a4ca01d55fe12a880f069e93.jpg
Шта смо посејали и шта ћемо жњети у 2026. години
Sputnik Србија
Годинама за нама је када је пољопривреда у питању и по оцени произвођача и стручњака била једна од најтежих у последње време. Због изузетне суше пострадали су посебно ратари јер је род кукуруза, али и соје и репе био знатно испод просечног.
Пшеница је добро родила, али ни то није било за утеху ратарима јер је цену диктирала берза, а она била испод свих очекивања. Због суше ратари већ две године смањују површине под кукурузом који је наша најзначајнија извозна ставка у аграру.
Шта смо посејали и шта ћемо жњети у 2026. години, чему можемо да се надамо са пољопривредним буџетом који за наредну годину износи 147,5 милијарди динара, што је за 2,2 милијарде мање него што је био овогодишњи?
Како зауставити дугогодишњи лош тренд пада броја грла у сточарству? Да ли је за то што је Србија од извознице меса постала његов увозник крив само увозни лоби? О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са агроекономистом Миланом Пространом.
Годинама за нама је када је пољопривреда у питању и по оцени произвођача и стручњака била једна од најтежих у последње време. Због изузетне суше пострадали су посебно ратари јер је род кукуруза, али и соје и репе био знатно испод просечног. Пшеница је добро родила, али ни то није било за утеху ратарима јер је цену диктирала берза, а она била испод свих очекивања. Због суше ратари већ две године смањују површине под кукурузом који је наша најзначајнија извозна ставка у аграру. Шта смо посејали и шта ћемо жњети у 2026. години, чему можемо да се надамо са пољопривредним буџетом који за наредну годину износи 147,5 милијарди динара, што је за 2,2 милијарде мање него што је био овогодишњи?Како зауставити дугогодишњи лош тренд пада броја грла у сточарству? Да ли је за то што је Србија од извознице меса постала његов увозник крив само увозни лоби? О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са агроекономистом Миланом Пространом.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0c/18/1194015642_126:0:910:588_1920x0_80_0_0_5e4727e4b2a6e98678bf165df9acf73d.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Годинама за нама је када је пољопривреда у питању и по оцени произвођача и стручњака била једна од најтежих у последње време. Због изузетне суше пострадали су посебно ратари јер је род кукуруза, али и соје и репе био знатно испод просечног.
Пшеница је добро родила, али ни то није било за утеху ратарима јер је цену диктирала берза, а она била испод свих очекивања. Због суше ратари већ две године смањују површине под кукурузом који је наша најзначајнија извозна ставка у аграру.
Шта смо посејали и шта ћемо жњети у 2026. години, чему можемо да се надамо са пољопривредним буџетом који за наредну годину износи 147,5 милијарди динара, што је за 2,2 милијарде мање него што је био овогодишњи?
Како зауставити дугогодишњи лош тренд пада броја грла у сточарству? Да ли је за то што је Србија од извознице меса постала његов увозник крив само увозни лоби? О томе у емисији Енергија Спутњика новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са агроекономистом Миланом Пространом.