Време је да исплива истина: Ко је и зашто политизовао злочин у Сребреници и створио мит
© Getty Images / Gallo Images
Пратите нас
Сребреница је била највидљивија заштићена зона у БиХ, а прича о геноциду послужила је као снажан пример свим босанским муслиманима о њиховој беспомоћности пред Србима. Судбина сребреничких муслимана тако је постала симболична за судбину свих босанских муслимана, рекао је др Гидеон Грајф на конференцији „Политизација ратног злочина у Сребреници“.
Научно стручна конференција одржана је у Београду, у организацији Евроазијског безбедносног форума са циљем да истина исплива на светло дана, рекао је председник ове организације, генерал у пензији, др Митар Ковач.
Наратив о Сребреници је политизован, а често постављано питање је ко врши политизацију. Хашки суд требало је да дође до истине и правде, међутим, ова институција је заправо забранила истину. Сребреница је неспорно ратни злочин, али не и геноцид, навео је Ковач, а циљ конференције је да се из различитих углова расветле чињенице везане за злочин у Сребреници.
„Истина би била делотворна за све народе који су учествовали у том рату. Не може се говорити о агресији на БиХ, а говорити о помирењу. Истина је већ позната свима, да се десио грађански рат са злочинима на свим странама. Тешко је мерити колики су на којој страни, али извршене су и многе анализе које прецизно говоре о бројевима страдалих војника Војске републике Српске, тзв. Армије БиХ, као Хрватског вијећа обране“, наводи Ковач.
Злочина је било на обе стране – али није било геноцида
Према речима Гидеона Грајфа, дефиниција геноцида коју је дало жалбено веће Хашког трибунала на суђењу генералу Радиславу Крстићу не указује на то да се у Сребреници догодио стварни геноцид.
„Даље се показује да је масакр у Сребреници био усмерен против заштићене групе свих муслимана у Босни, али да није имао последице. Још горе, сада се значај чак и не односи на саму групу муслимана Сребренице већ на стратешку вредност појаса територије на којој су они живели. Оно што је још проблематичније, Сребреница и регион средњег Подриња није имао стратешки значај за муслимане, већ Србе“, истиче Грајф.
Конференција ``Политизација ратног злочина у Сребреници"
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Исти проблематични примери могу се уочити и у другим аргументацијама, као што је онај да би без заштићене зоне Сребренице муслиманско становништво било очишћено. Тај аргумент уклапа се у дефиницију етничког чишћења, а ли нема вредност за правну дефиницију геноцида, додаје Грајф.
„Ту постоји веза између судбине муслимана Сребренице и заштићене групе муслимана. Судбина муслимана Сребренице била би симболична за судбину свих муслимана у БиХ“, наводи он.
Хашки трибунал пресудио је на суђењу генералу Крстићу, да ће убијање једног броја мушкараца неминовно довести до нестанка муслиманског становништва у Сребреници, рекао је израелски адвокат др Нисан Шарифи. Овај, према његовим речима, чудан основ, прихватило је и жалбено веће и самим тим закључило да се у Сребреници догодио геноцид.
Заправо, у Сребреници се догодио низ ратних злочина са обе стране – муслиманске снаге под командом Насера Орића чиниле су ратне злочине над Србима у околини Сребренице, од којих је најпознатији злочин у селу Кравице. Српске снаге су, са друге стране желеле да неутралишу муслиманске снаге.
„Српска војска није имала намеру да истреби муслимане у Сребреници, већ је желела да стави под контролу ту област. Већина муслиманских жртава су били војници. Неки од њих нису били из Сребренице, чак нису били ни из БиХ. већина жртава убијена је у борбама између Срба хришћана и Бошњака муслимана. Да, било је злочина почињених од Срба појединаца – рецимо, убијање заробљеника и мучење цивила – али то није био геноцид. То су била убиства и злочини из националистичких побуда“, истакао је Шарифи.
Намере српских снага да изврше истребљење муслимана у БиХ није било, додаје он.
Маљ глобализма
Сребреница је, од када је успостављен једнополарни свет коришћена као својеврстан глобалистички маљ – било је потребно наћи оправдање и повод за тзв. хуманитарне интервенције широм света и Сребреница је послужила за то, објашњава народни посланик и политиколог Александар Павић, који је навео низ примера злоупотребе мита о геноциду у Сребреници од Сирије, преко Конга, до Либије.
Сребреница је, према Павићевим речима, послужила као доказ да је Запад обавезан да морално интервенише у разним конфликтима широм света. Из мита о Сребреници настала је доктрина која је кодификована и у систему УН-а, под називом „Одговорност за заштиту“.
„Буквално је од тога направљена идеологија, а Сребреница је требало да служи као њен темељ, да суверене државе немају увек право да управљају својим унутрашњим односима, него да када нека „међународна заједница“ процени да се тамо десио неки геноцид, који су они само тако окарактерисали, онда је дужност човечанства, односно НАТО-а да интервенише“, каже Павић.
Сребреница је тако постала темељ западног интервенционизма у једнополарном свету, међутим, тај свет више не постоји, додаје Павић.
У мултиполарном свету који настаје, Србија мора да разбије мит о Сребреници, јер ће се на тај начин једнополарни глобалистички поредак бити најефикасније разобличен. Српски национални интерес је да мит о Сребреници буде деконструисан и то ће бити највећи српски допринос стварању мултиполарног света, закључио је он.
Погледајте и:
