https://sputnikportal.rs/20260101/apaci-su-istrebljeni-ali-se-mi-jos-ne-damo-kauboji-indijanci-i-srbi-divlji-zapad-na-balkanu-1194338135.html
Апачи су истребљени, али се ми још не дамо! Каубоји, Индијанци и Срби: Дивљи запад на Балкану
Апачи су истребљени, али се ми још не дамо! Каубоји, Индијанци и Срби: Дивљи запад на Балкану
Sputnik Србија
Сличности између староседеоца америчког континента и Срба многобројне су - јуначки се боре чак и против многоструко већих непријатеља, бране до задњег даха... 01.01.2026, Sputnik Србија
2026-01-01T14:50+0100
2026-01-01T14:50+0100
2026-01-01T14:50+0100
друштво
друштво
срби
индијанци
америка
милош ковић
геноцид
рио тинто
света земља
косово и метохија (ким)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112281/31/1122813144_62:601:1033:1147_1920x0_80_0_0_3cd80fa1ef4dedee90eb3d44d909b281.jpg
Професор историје на београдском Филозофском факултету, Милош Ковић, упознао се подробно са америчком староседелачком културом и прошлошћу током својих путовања у Сједињене државе. Сличности су биле евидентне, а у разговору са Апачима, покушао је да докучи једну од основних разлика - зашто су Индијанци истребљени, а Срби се још држе?За потпуније схватање читаве приче, неопходно је истаћи да је сам термин ,,Индијанци" потпуно неодговарајући. Професор Ковић објашњава да је он заправо резултат игре моћи коју већ вековима играју колонизатори америчког континента. Себе су назвали Американцима, а староседеоце Индијанцима, алудирајући да су дошли из Индије или да живе у Индији. По његовом мишљењу, у питању је потпуна замена теза и игра речи, те је исправније називати их - староседеоцима.Сличности и разликеНајкраћи опис који би се могао применити и на Србе и на староседеоце, сматра Ковић, јесте - јуначки народ. Оба народа су се намерили на много јаче од себе, односно, они који су много јачи обрушили су се на њих. Разлика је та, каже професор, што се чини да су у тој самоодбрани Срби ипак прошли нешто боље.Из овог разлога, они сматрају да нису дужни да поштују моралне принципе који важе за све друге народе. Одатле долазе прекршена обећања дата америчким староседеоцима, али и Србима, било да су та обећања била усмена или писана.Слично томе, додаје Ковић, последице прекршених обећања биле су катастрофалне и по староседеоце и по српски народ.Завади племена па владајКолонизатори су хтели да потврде своју моћ над другим народима, али и да им отму земљу. У том смислу, објашњава наш саговорник, било је потпуно небитно како ће се понашати народи који су се нашли на удару колонизатора – последице су биле исте и за оне који су прихватали окупатора и за оне који су се бранили и борили.Света земљаИндијанци нису имали исти однос према земљи као бели англосаксонски колонизатори, објашњава професор. Нису разумели зашто је колонизаторима било нужно да им ту земљу отму. Данас, земља у резерватима ни не припада староседеоцима. Она је државно власништво, а староседеоци плаћају годишњу ренту америчкој држави.Све је то рукопис који се може препознати и у односу према Србима, додаје наш саговорник. Данас се на земљи резервата откривају и рудна богатства, а компанија Рио Тинто годинама води борбу да јој се дозволи копање у Аризони, на једном од највећих светилишта Апача.У овоме се такође одлично огледа однос према земљи колонизатора и колонизованих, каже Ковић. Колонизатор долази и на свету земљу Срба, а то је цело Косово и Метохија. Он истребљује српски народ помоћу суседних племена, што би у овом случају били Албанци. Он онда остатке Срба који нису истребљени затвара у гета, попут оних на Косову и Метохији, после чега мирно чека њихово изумирање.Живот у косовскометохијским гетима далеко је страшнији од живота у америчким резерватима, каже Ковић, јер из резервата може да се оде, а људи који живе у њима нису окружени мржњом. Староседеоци чак и не желе да млади одлазе из резервата, јер знају да ће на тај начин бити асимиловани. Останком у резервату, они заправо чувају свој идентитет.Смисао страдањаУ изјави једног староседелачког поглавице стоји мисао да је његов народ истребљен зато што у толиком страдању и таквој трагедији која их је погодила нису могли да пронађу дубљи смисао. Они једноставно нису били припремљени за тако нешто, каже Ковић.Индијанци са својом паганском вером нису били припремљени на тако нешто, каже Ковић.Чак и онда када су се у оквиру староседелачких религија јављали покрети где су живи комуницирали са својим прецима, такви култови су немилосрдно гушени од стране колонизатора.Чека ли нас иста судбина?Срби немају чега да се боје, каже Ковић, али су дужни да се бране. Такође су дужни да проуче рукопис колонизатора, да га добро упознају, да упознају његове мотиве и његове методе - управо да би избегли судбину Апача и осталих америчких староседелаца.Упознати колонизатора, упознати непријатеља, кључан је фактор у борби за живот, а смисао свему томе даје вера коју су Срби пре много векова, у виду Светосавља, примили. Управо је та вера спас и најјачи залог опстанка и спасења, закључује Ковић.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20251221/sta-ako-amerikanci-odu-i-sa-kosova-1193792701.html
америка
света земља
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Милица Тркља
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0c/08/1147578765_566:0:2614:2048_100x100_80_0_0_d7db9fb3c09340c6e25dcf3fc21b5327.jpg
друштво, срби, индијанци, америка, милош ковић, геноцид, рио тинто, света земља, косово и метохија (ким), јунаци
друштво, срби, индијанци, америка, милош ковић, геноцид, рио тинто, света земља, косово и метохија (ким), јунаци
Апачи су истребљени, али се ми још не дамо! Каубоји, Индијанци и Срби: Дивљи запад на Балкану
Сличности између староседеоца америчког континента и Срба многобројне су - јуначки се боре чак и против многоструко већих непријатеља, бране до задњег даха своје породице, народ, своју свету земљу и претрпели су многа зверства у тој одбрани. Ипак, можда и највећа сличност јесте - исти непријатељ који покушава или их већ јесте истребио.
Професор историје на београдском Филозофском факултету, Милош Ковић, упознао се подробно са америчком староседелачком културом и прошлошћу током својих путовања у Сједињене државе. Сличности су биле евидентне, а у разговору са Апачима, покушао је да докучи једну од основних разлика - зашто су Индијанци истребљени, а Срби се још држе?
За потпуније схватање читаве приче, неопходно је истаћи да је сам термин ,,Индијанци" потпуно неодговарајући. Професор Ковић објашњава да је он заправо резултат игре моћи коју већ вековима играју колонизатори америчког континента. Себе су назвали Американцима, а староседеоце Индијанцима, алудирајући да су дошли из Индије или да живе у Индији. По његовом мишљењу, у питању је потпуна замена теза и игра речи, те је исправније називати их - староседеоцима.
Најкраћи опис који би се могао применити и на Србе и на староседеоце, сматра Ковић, јесте - јуначки народ. Оба народа су се намерили на много јаче од себе, односно, они који су много јачи обрушили су се на њих. Разлика је та, каже професор, што се чини да су у тој самоодбрани Срби ипак прошли нешто боље.
Оно што је најважније јесте да староседеоци америчког континента и Срби у овом тренутку имају истог непријатеља, а веома је важно питање шта тај непријатељ хоће и чиме је вођен. По ономе што знамо, он је вођен осећањем изабраности и мисије. Та мисија је у 19. веку названа цивилизаторском мисијом. Реч је о једној свести код Англосаксонаца која говори о сопственој посебности у односу на све остале народе и уверењу, укорењеном још у калвинизму, да су они божији изабраници - изабрани народ, каже професор Ковић за Спутњик.
Из овог разлога, они сматрају да нису дужни да поштују моралне принципе који важе за све друге народе. Одатле долазе прекршена обећања дата америчким староседеоцима, али и Србима, било да су та обећања била усмена или писана.
Они су, дакле, са једним ретким цинизмом газили чак и споразуме који су имали и писану форму. Наравно, исто је рађено и са Русима након пада Берлинског зида. Сва обећања дата Горбачову и Шеварднадзеу, укључујући и чувено „ниједан инч ка истоку“, била су погажена. Обећавали су да се НАТО неће ширити ка истоку, а онда су са ретким и у остатку света крајње неуобичајеним цинизмом сва та обећања - кршили. Последице кршења обећања датих Русима видимо данас, када су исти ти „изабрани народи“ довели човечанство на ивицу светског рата.
Слично томе, додаје Ковић, последице прекршених обећања биле су катастрофалне и по староседеоце и по српски народ.
Колонизатори су хтели да потврде своју моћ над другим народима, али и да им отму земљу. У том смислу, објашњава наш саговорник, било је потпуно небитно како ће се понашати народи који су се нашли на удару колонизатора – последице су биле исте и за оне који су прихватали окупатора и за оне који су се бранили и борили.
Оно што је такође препознатљива одлика колонизатора и оно где им је рукопис исти јесте подела староседелаца, односно подела Срба и балканских народа, уз међусобно сукобљавање. Након свега, они народи и племена која су искоришћена, бивала су подвргнута истом геноциду којем су били подвргнути и они који су пружали отпор.
Индијанци нису имали исти однос према земљи као бели англосаксонски колонизатори, објашњава професор. Нису разумели зашто је колонизаторима било нужно да им ту земљу отму. Данас, земља у резерватима ни не припада староседеоцима. Она је државно власништво, а староседеоци плаћају годишњу ренту америчкој држави.
Када је колонизација остварена, непослушни истребљени, а они који су побеђени затворени у резервате, започело је одумирање староседелачког становништва у њима. То је нешто што сваки посетилац и данас може да види. Данас тамо владају болести, алкохолизам, дрога и насиље. Тамо где ствари наизглед делују боље, где постоје коцкарнице и бензинске пумпе где се продаје јефтиније гориво него у остатку земље, то заправо представља средство корумпирања поглавица.
Све је то рукопис који се може препознати и у односу према Србима, додаје наш саговорник. Данас се на земљи резервата откривају и рудна богатства, а компанија Рио Тинто годинама води борбу да јој се дозволи копање у Аризони, на једном од највећих светилишта Апача.
Закон који би Рио Тинтну дозволио копање је покренуо нико други до Џон Мекејн, велики антисрпски лобиста који је седео у америчком конгресу. Закон је потписао Барак Обама, а Доналд Трамп је обећао да ће га испунити. Због тога Апачи и дан данас воде дугу и огорчену борбу против Рио Тинта. Ту се говори о копању злата и бакра на њиховим светим местима, а реч је о кратеру који би имао чак три километра у пречнику и који би био дубок око три стотине метара.
У овоме се такође одлично огледа однос према земљи колонизатора и колонизованих, каже Ковић. Колонизатор долази и на свету земљу Срба, а то је цело Косово и Метохија. Он истребљује српски народ помоћу суседних племена, што би у овом случају били Албанци. Он онда остатке Срба који нису истребљени затвара у гета, попут оних на Косову и Метохији, после чега мирно чека њихово изумирање.
Живот у косовскометохијским гетима далеко је страшнији од живота у америчким резерватима, каже Ковић, јер из резервата може да се оде, а људи који живе у њима нису окружени мржњом. Староседеоци чак и не желе да млади одлазе из резервата, јер знају да ће на тај начин бити асимиловани. Останком у резервату, они заправо чувају свој идентитет.
За разлику од староседелаца, Срби су у гетима на Косову и Метохији затварани и окружени бодљикавом жицом на просторима од неколико стотина метара, као што је случај у Ораховцу, или имају своја села, попут Гораждевца или Велике Хоче, која су опкољена албанским територијама у којима се према Србима поступа крајење непријатељски. Мржња која постоји у Америци, као и расне предрасуде, тињају већ вековима, али нису толико изразити као према Србима на Косову и Метохији.
У изјави једног староседелачког поглавице стоји мисао да је његов народ истребљен зато што у толиком страдању и таквој трагедији која их је погодила нису могли да пронађу дубљи смисао. Они једноставно нису били припремљени за тако нешто, каже Ковић.
Разговарао сам о таквом мишљењу са Апачима који живе у резервату Сан Карлос у Аризони и заиста ту има нечега. Срби су, као православни хришћани, својом вером били припремљени на страдање и у страдању које их је задесило практично од доласка Турака на Балкан и уништења српских средњовековних држава, налазили су дубљи хришћански смисао. Тај смисао долазио је из вере у Господа сина Божијег који је страдао на крсту и на себе примио грехе свих да би васкрсао, уливајући тиме свим хришћанима свест о смислу стрдања, после чега увек долази спасење. Страдање је онда пут ка спасењу и Царству небеском, које је суштина Косовског завета, а који је опет потврда Светосавског завета, објашњава професор.
Индијанци са својом паганском вером нису били припремљени на тако нешто, каже Ковић.
Чак и онда када су се у оквиру староседелачких религија јављали покрети где су живи комуницирали са својим прецима, такви култови су немилосрдно гушени од стране колонизатора.
То сам, у разговору са Апачима, и покушао да објасним - да су Срби својом вером били припремљени на страдање. Такође сам додао, наравно, и значај спољне подршке. Староседеоци ту врсту помоћи нису имали, над њима је, као што каже Његош, небо било затворено. Са друге стране, Срби су врло рано добили подршку велике царске Русије. Срби су се уз помоћ једне велике силе вековима ослобађали од турске власти, али и од покушаја Запада да их колонизује. Таквог заштитника староседеоци нису имали.
Чека ли нас иста судбина?
Срби немају чега да се боје, каже Ковић, али су дужни да се бране. Такође су дужни да проуче рукопис колонизатора, да га добро упознају, да упознају његове мотиве и његове методе - управо да би избегли судбину Апача и осталих америчких староседелаца.
Ми судбину ,,Индијанаца", за сада, успешно избегавамо, иако смо били подвргавани најстрашнијем геноциду. И тај стравични геноцид над Србима из 1941. и онај из 1914. такође подсећа на најужасније начине на који су истребљивани амерички староседеоци. Описи уласка суседних племена којима су, наравно, командовали амерички колонизатори, у села староседелаца и злочини над цивилима у длаку су исти као и злочини хрватских и муслиманских усташа над Србима.
Упознати колонизатора, упознати непријатеља, кључан је фактор у борби за живот, а смисао свему томе даје вера коју су Срби пре много векова, у виду Светосавља, примили. Управо је та вера спас и најјачи залог опстанка и спасења, закључује Ковић.
