Евровизија као спектакл, „Пут свиле“ као сусрет: Концерт Слободана Тркуље у Сава центру
© Гавро Дешић
Пратите нас
Свет је вештачки подељен, а музика нас стално подсећа на то да смо сви ми људи. Имамо право на своју традицију, културу, језик и музику. Као што су некада Олимпијске игре биле у славу сусрета народа, спорта и фер-плеја, тако и музика треба да спаја људе, а не да буде спекаткл без суштине, каже у разговору за Спутњик музичар Слободан Тркуља.
У сусрет фестивалу „Пут свиле“, који ће бити одржан 28. фебруара у Сава центру, прослављени мултиинструменталиста, певач и композитор Слободан Тркуља, који ће са својим бендом „Балканополис“ бити домаћин овог емотивног музичког путовања од Балкана, преко Оријента, до Далеког истока, каже да ће догађај, који се одржава по други пут, ове године имати јасније дефинисан фестивалски формат, с већим бројем извођача и израженијим концептом.
„Прошли пут је све већ било ревијално и фестивалски, јер су гости донели звуке својих земаља. Сада смо то још јасније артикулисали. Лајт тема су овога пута гласови света – гласови који носе своје традиције, културу и сазвучје. Идеја није да свако од извођача одсвира свој блок и повуче се са сцене да би уступио место следећем извођачу, него да се сви музичари сусретну на сцени и заједно стварају непоновљиву музику“, објашњава Тркуља.
Један од централних догађаја овогодишњег „Пута свиле“ биће гостовање групе „AY YOLA“ из Русије, састава башкирског порекла, који тренутно бележи огромну популарност у Русији и околним земљама. Група пева на башкирском језику, комбинујући савремени поп и електронске елементе с традиционалним мотивима.
„Ова група је тренутно велики хит у Русији. Башкири су, певају на башкирском, али су и исто време модерна поп група. Комбинују традицију и савремени звук на начин који није ни наметнут, ни декоративан. Упознао сам их на 'Интервизији', али сам их и раније слушао – те песме су већ допирале и до нас“, каже Тркуља.
Њихова песма „Homay“ проглашена је за песму године у Русији за 2025. Недељама је била на првом месту топ-листа, а слушана је и у низу других земаља, попут Казахстана, Киргистана, Татарстана. Иако језик није свима разумљив, утисак који њихова музика оставља веома је снажан.
„Ја, рецимо, не разумем речи које певају, али имам осећај да разумем све. Њихова музика је толико сугестивна да те просто увуче. За разлику од неких песама које разумеш буквално, али ти не значе ништа, овде је обрнуто – не разумеш језик, а све ти је јасно“, истиче музичар.
Према његовим речима, гости из Русије су специфични и по томе што имају врло озбиљан продукцијски приступ музици коју стварају.
„То је електропоп, али с укусом. Није тешки техно који не може да се слуша, нити комбинација ради комбинације. Данас многи узму неки бит и само га налепе на мелодију. Овде тога нема. Као кад правиш торту, није ствар у рецепту, него у осећају. Они су у том смислу прави сладокусци“, истиче Тркуља.
Он примећује да управо овакви примери показују и како функцуионише савремени мултиполарни свет.
„Мени је дивно што преко музике можемо да откријемо нешто што нам је географски далеко, а постане блиско. То су микрокосмоси који данас постају видљиви. Не треба да се гледамо преко нишана, да се делимо на исток и запад, леве и десне... То су вештачке поделе – сви смо људи, са својим језицима, традицијама и културама. И не треба да будемо униформисани“, наглашава Слободан Тркуља.
Осврћући се на међународно музичко такмичење „Интервизија“ које је први пут одржано у Москви, 20. септембра 2025. године, Слободан Тркљуа каже да је то за њега било снажно професионално, али и лично искуство.
„То је био фестивал музике која ми је блиска. Не мејнстрима којим нас стално бомбардују, него музике која има корен. Уметници који су тамо учествовали били су ми као браћа из других земаља. Сродне душе из различитих култура које су се нашле кроз музику. Давно нисам на једном месту чуо толико квалитетних, моћних гласова“, каже Тркуља.
Иако је „Интервизија“ у формалном смислу музичко такмичење, Слободан Тркуља истиче да је само бодовање, међу таквим музичарима, било најмање важно.
„Једино ми је био мало чудан осећај што је у питању такмичење, али то је било споредно. Свако је у своју песму унео зрно сопствене традиције, свог звука. То је оно што је суштина“, додаје наш саговорник.
У том контексту, неизбежно је и поређење с „Евровизијом“, према којој је Тркуља отворено критичан.
„Музика је на 'Евровизији' киднапована. Више није примарна. Данашња 'Евровизија' није она коју памтим. Здравко Чолић је певао уживо, пратио га је ревијални оркестар. Хитови с некадашње 'Евровизије' певају се и данас. Она је изнедрила Селин Дион, Дулсе Понтеш, групу АББА. Данас су певачи затрпани концептом и појавом, па и не долазе до изражаја, уколико их има“, констатује Тркуља.
Осврћући се на популарна музичка такмичења, музичар их доводи у везу с укупним променама у култури и повлачи паралелу с Олимпијским играма.
„Некада се породица окупљала да гледа отварање Олимпијских игара, које се организовало у славу спортског духа, мира, сусрета народа. Сви памтимо отварање Олимпијских игара у Барселони с Фредијем Меркјуријем и Монсерат Кабање, или оно у Пекингу, које је режирао Џанг Јимоу. То су били догађаји! Последње отварање у Француској било је покушај да се буде духових и паметан, а испало је празно и бесмислено“, оцењује Тркуља.
Он наглашава да ће концерт 28. фебруара у Сава центру бити сушта супротност томе – жива размена енергије уметника на сцени, нешто што се не може поновити.
„Кад људи дођу на концерт, природно ми је да останемо заједно што дуже. Та енергија и емоције које се дешавају на бини, и у публици, не постоје на екрану, не могу се ухватити на Јутјубу, нити на добрим звучницима. То је енергија која се дешава само ту, те вечери, у том простору“, наглашава Слободан Тркуља.
Прослављени музичар у наредној години, и у сусрет Божићу, жели свима да пронађу мир у себи, да заволе све стране своје личности – „и оно дете у себи, али и свог одраслог“, да „додају зрно доброте у свој свакодневни живот, уз мало труда, и мало знатижеље“.
