https://sputnikportal.rs/20260110/ko-je-sledeca-americka-meta-neka-se-spreme-kuba-panama-kolumbija-meksiko-i-brazil-1194619174.html
Ко је следећа америчка мета? Нека се спреме Куба, Панама, Колумбија, Мексико и Бразил
Ко је следећа америчка мета? Нека се спреме Куба, Панама, Колумбија, Мексико и Бразил
Sputnik Србија
После инвазије на Венецуелу: Нека се спреме Куба, Панама, Колумбија, Мексико и Бразил
2026-01-10T11:20+0100
2026-01-10T11:20+0100
2026-01-10T11:20+0100
свет
свет
свет – политика
сад
доналд трамп
венецуела
колонијализам
мексико
колумбија
бразил
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/05/1194431810_0:0:2951:1660_1920x0_80_0_0_602f2efae1c6702bc7786beeec6d7891.jpg
А након низа пораза које је доживео у Украјини и на Блиском Истоку, Доналд Трамп је кренуо ка Латинској Америци јер сматра да му је то најмање болно и да ту неће повредити друге европске силе, па чак ни велике силе Русију и Кину, иако је Кину већ повредио преко Венецуеле, сматра Васић.Полувековна опсесија – потчињавање ВенецуелеТрамп је још у првом мандату намеравао да ојача позицију САД у Латинској Америци и покушавао је оно што претходних шест председника није успело – да потчини Венецуелу из простог разлога што је богата сировом нафтом, подсећа Васић.А за САД је Латинска Америка зона утицаја још од времена тзв. Монроове доктрине која је била усмерена против земаља Западне Европе које су тада имале колонијалне поседе у Латинској Америци, а то су Француска, Данска, Холандија, Велика Британија и Шпанија, додаје Васић.„Међутим, Трамп је полазећи од тога створио нешто друго а имао је и сталну опсесију да мора потчинити Венецуелу због њених економских капацитета, јер поседује и злато, боксит, сребро и друге руде, неке од најтраженијих на светском тржишту. Многи пре њега су то покушавали и поломили су зубе. Први који је покушао био је председник Ричард Никсон још 1974. године. Тада је направљена једна стратегија која је потпуно истоветна овоме што је Трамп сад урадио, а то је стратегија да се запоседну национална богатства Венецуеле којима би Америка управљала у сопствену корист.“Венецуела је 2024. године узела кредит од Кине у вредности од 60 милијарди долара ког је морала да отплаћује извозом нафте што је био прави удар на амерички петродолар, јер је Венецуела почела да продаје нафту за јуане и то је Американцима био трн у оку, истиче Васић.Каубојске претњеСАД су одавно увеле праксу да државама из свог окружења дају средства за борбу против дроге, прво за шест држава Средње Америке, па онда и Панами, Колумбији, Еквадору, Гвајани, Венецуели пре доласка Чавеза на власт и Бразилу у време Болсонара, подсећа Васић.Међутим, кад је председник Колумбије Густаво Петро оценио интервенцију у Венецуели као злочин и криминал, истог часа Трамп је донео одлуку да укида сваку помоћ њиховој борби против картела дрогом који су се појавили на колумбијској територији, додаје Васић.„Дакле, њега уопште не интересује да ли тамо има дроге или не, њему је стало да ту земљу подреди својим интересима. Оног тренутка када је Трамп примио врло оштру критику од колумбијског председника он је то доживео као личну увреду и одмах је на један заиста непримерен, недржавнички, класичан каубојски начин запретио: Пази се Петро, ти си следећи! По члану два Повеље Уједињених нација било каква претња употребом силе у међународним односима између суверених држава апсолутно је забрањена и кажњива. Али Трамп је себи дозволио да запрети с једне стране Колумбији, а с друге стране и Мексику. Као што прети и осталим земљама. Запретио је и Панами да ће узети Панамски канал. Дакле, он већ помало губи оријентацију. Све би хтео, а не може да постигне.“Афера Епстин – Трампов „рат против истине“А десила му се и афера Епстин која га је морално дискредитовала тако да је сада у сличној ситуацији као Бил Клинтон у време афере Левински који је ту аферу „гурнуо под тепих“ и кренуо у сулуду инвазију против СРЈ и направио једно велико зло, подсећа Васић.На удару Трампа могао би се наћи Мексико из ког долази највећи шверц дроге у САД, на шта указује његова увредљива и потпуно нетачна изјава да Мексиком владају картели, а не влада председнице Клаудије Шајнбаум што је недопустиво, сматра Васић.Бразил као Трампов „највећи залогај“Посебан проблем за Трампа је Бразил, највећа држава Латинске Америке која је променила политику кад је Лула да Силва постао председник и направио дистанцу од САД са којима се његов претходник Жаир Болсонаро био толико увезао, да је планирао и увођење долара, додаје Васић.„Међутим, сасвим је друга политичка и међународна позиција Луле да Силве. Он је ушао у БРИКС и тамо је нашао праве партнере за сарадњу на демократским и добронамерним основама, укупну корисну сарадњу за све државе учеснице, без ратова и сукоба. И Америка на такав Бразил више не може да утиче нити да тамо буде присутна као што је била у време Болсонара“, закључио је Васић.САД су у суботу, 3. јануара око 2 сата после поноћи по локалном времену, у војној акцији у Каракасу ухапсиле председника Венецуеле Николаса Мадура и његову супругу Силију Флорес.После интервенције Трамп је више пута изјавио да су Сједињене Државе газде у Латинској Америци и да сличне интервенције нису искључене ни у другим „непослушним“ латиноамеричким државама.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20260105/saks-opstanak-covecanstva-zavisi-od-toga-da-li-ce-povelja-un-ostati-instrument-medjunarodnog-prava-1194480497.html
сад
венецуела
мексико
колумбија
бразил
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/01/05/1194431810_328:0:2951:1967_1920x0_80_0_0_8b494d6952f8eb8f45f7c1b5d21380a3.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Владимир Судар
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112070/93/1120709311_392:0:1643:1251_100x100_80_0_0_1afda40b5ac00151879c0e2d85b04593.jpg
сад, трамп, инвазија, венецуела, колумбија, мексико, бразил, sad, tramp, invazija, venecuela, kolumbija, meksiko, brazil
сад, трамп, инвазија, венецуела, колумбија, мексико, бразил, sad, tramp, invazija, venecuela, kolumbija, meksiko, brazil
Ко је следећа америчка мета? Нека се спреме Куба, Панама, Колумбија, Мексико и Бразил
После инвазије на Венецуелу, амерички председник Доналд Трамп намерава да потчини целу Латинску Америку а на мети бруталних колонијалних удара врло брзо би се могли наћи и Куба, Панама, Колумбија, Мексико и Бразил, каже за Спутњик бивши амбасадор Србије у Мексику Душан Васић.
А након низа пораза које је доживео у Украјини и на Блиском Истоку, Доналд Трамп је кренуо ка Латинској Америци јер сматра да му је то најмање болно и да ту неће повредити друге европске силе, па чак ни велике силе Русију и Кину, иако је Кину већ повредио преко Венецуеле, сматра Васић.
Полувековна опсесија – потчињавање Венецуеле
Трамп је још у првом мандату намеравао да ојача позицију САД у Латинској Америци и покушавао је оно што претходних шест председника није успело – да потчини Венецуелу из простог разлога што је богата сировом нафтом, подсећа Васић.
А за САД је Латинска Америка зона утицаја још од времена тзв. Монроове доктрине која је била усмерена против земаља Западне Европе које су тада имале колонијалне поседе у Латинској Америци, а то су Француска, Данска, Холандија, Велика Британија и Шпанија, додаје Васић.
„Међутим, Трамп је
полазећи од тога створио нешто друго а имао је и сталну опсесију да мора потчинити Венецуелу због њених економских капацитета, јер поседује и злато, боксит, сребро и друге руде, неке од најтраженијих на светском тржишту. Многи пре њега су то покушавали и
поломили су
зубе. Први који је покушао био је председник
Ричард Никсон још 1974. године. Тада је направљена једна стратегија која је потпуно истоветна овоме што је Трамп сад урадио, а то је стратегија да се запоседну национална богатства Венецуеле којима би Америка управљала у сопствену корист.“
Венецуела је 2024. године узела кредит од Кине у вредности од 60 милијарди долара ког је морала да отплаћује извозом нафте што је био прави удар на амерички петродолар, јер је Венецуела почела да продаје нафту за јуане и то је Американцима био трн у оку, истиче Васић.
САД су одавно увеле праксу да државама из свог окружења дају средства за борбу против дроге, прво за шест држава Средње Америке, па онда и Панами, Колумбији, Еквадору, Гвајани, Венецуели пре доласка Чавеза на власт и Бразилу у време Болсонара, подсећа Васић.
Међутим, кад је председник Колумбије Густаво Петро оценио интервенцију у Венецуели као злочин и криминал, истог часа Трамп је донео одлуку да укида сваку помоћ њиховој борби против картела дрогом који су се појавили на колумбијској територији, додаје Васић.
„Дакле, њега уопште не интересује да ли тамо има дроге или не, њему је стало да ту земљу подреди својим интересима. Оног тренутка када је Трамп примио врло оштру критику од колумбијског председника он је то доживео као личну увреду и одмах је на један заиста
непримерен,
недржавнички, класичан
каубојски начин
запретио: Пази се Петро, ти си следећи! По члану два Повеље Уједињених нација било каква претња употребом силе у међународним односима између суверених држава апсолутно је забрањена и кажњива. Али Трамп је себи дозволио да запрети с једне стране Колумбији, а с друге стране и Мексику. Као што прети и осталим земљама. Запретио је и Панами
да ће узети Панамски канал. Дакле, он већ помало губи оријентацију. Све би хтео, а не може да постигне.“
Афера Епстин – Трампов „рат против истине“
А десила му се и
афера Епстин која га је морално дискредитовала тако да је сада у сличној ситуацији као
Бил Клинтон у време афере Левински који је ту аферу „гурнуо под тепих“ и кренуо у сулуду инвазију против СРЈ и направио једно велико зло, подсећа Васић.
„И Трамп на неки начин доживљава то понижење провлачењем кроз опскурну штампу и таблоиде, јер се ту видела и његова улога и показало се да он ипак има и своје моралне недостатке. И заиста после ове интервенције он више нема шансе да добије Нобелову награду за мир.“
На удару Трампа могао би се наћи Мексико из ког долази највећи шверц дроге у САД, на шта указује његова увредљива и потпуно нетачна изјава да Мексиком владају картели, а не влада председнице Клаудије Шајнбаум што је недопустиво, сматра Васић.
Бразил као Трампов „највећи залогај“
Посебан проблем за Трампа је Бразил, највећа држава Латинске Америке која је променила политику кад је Лула да Силва постао председник и направио дистанцу од САД са којима се његов претходник Жаир Болсонаро био толико увезао, да је планирао и увођење долара, додаје Васић.
„Међутим, сасвим је друга политичка и међународна позиција Луле да Силве. Он је ушао у БРИКС и тамо је нашао праве партнере за сарадњу на демократским и добронамерним основама, укупну корисну сарадњу за све државе учеснице, без ратова и сукоба. И Америка на такав Бразил више не може да утиче нити да тамо буде присутна као што је била у време Болсонара“, закључио је Васић.
САД су у суботу, 3. јануара око 2 сата после поноћи по локалном времену, у војној акцији у Каракасу
ухапсиле председника Венецуеле Николаса Мадура и његову супругу Силију Флорес.
После интервенције Трамп је више пута изјавио да су Сједињене Државе газде у Латинској Америци и да сличне интервенције нису искључене ни у другим „непослушним“ латиноамеричким државама.