Неки људи уопште не уживају у музици, а научници засад само нагађају зашто је то тако

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Научници су пре око десет година идентификовали малу групу људи који не осећају никакво уживање док слушају музику иако им је слух нормалан и доживљавају задовољство у другим активностима. Овај феномен познат је као специфична музичка анхедонија.
До ње долази када мождани региони одговорни за слух не успевају да правилно комуницирају са областима које генеришу осећај награде. У студији објављеној у журналу "Trends in Cognitive Sciences" истраживачи који су први описали ово стање објашњавају како оно функционише у мозгу и зашто би могло понудити шири увид у то како људи доживљавају задовољство и срећу, пише "Science Daily".
"Сличан механизам могао би бити у основи индивидуалних разлика у одговорима на друге стимулишуће награде. Истраживање ових кола могло би утрти пут новим истраживањима о индивидуалним разликама и поремећајима повезаним с наградом, као што су анхедонија, зависност или поремећаји у исхрани", рекао је аутор Ђозеп Марко-Пајарес, неуронаучник са Универзитета у Барселони.
Шта се дешава у мозгу
Да би идентификовали људе са музичком анхедонијом, истраживачки тим је креирао стандардизовану процену под називом "Упитник о музичкој награди из Барселоне" (BMRQ). Овај алат процењује колику награду појединац проналази у музици кроз пет димензија. Оне укључују емоционални одговор, регулацију расположења, друштвено повезивање, физичко кретање попут плеса и жељу за тражењем или сакупљањем нових музичких искустава. Појединци са музичком анхедонијом обично остварују ниске резултате у свих пет категорија.
Докази добијени бихејвиоралним експериментима и снимањем мозга подржавају идеју да ово стање потиче од слабе комуникације између можданих мрежа. Људи са музичком анхедонијом могу без потешкоћа да препознају и процесуирају мелодије, што показује да сам слушни систем функционише нормално – они једноставно не осећају задовољство током тог искуства.
Скенирање мозга помоћу ФМРИ (функционалне магнетне резонанце) открива сличан образац. Док слушају музику, ови појединци показују смањену активност у кругу награђивања, делу мозга који обрађује награде укључујући храну, секс и уметност, док нормално реагују на друге догађаје с наградом попут добијања новца. Ово указује на то да је систем награђивања нетакнут, али да није ефикасно повезан са обрадом музике.
"Овај недостатак задовољства у музици објашњава се прекидом везе између кола награђивања и слушне мреже – а не функционисањем самог кола награђивања по себи", рекао је Марко-Пајарес.
Кава је веза између награде и задовољства?
"Ако круг награђивања не ради добро, добијате мање задовољства од свих врста награда. Овде истичемо да можда није важан само ангажман овог кола, већ и начин на који оно комуницира са другим регионима мозга који су релевантни за обраду сваке врсте награде", рекао је аутор Ернест Мас-Ереро са Универзитета у Барселони.
Истраживачи још увек не знају тачно зашто неки људи развијају музичку анхедонију, али чини се да доприносе и генетска структура и животна искуства. Недавна студија која је укључивала близанце открила је да генетика може бити одговорна за до 54 одсто разлика у томе колико људи уживају у музици.
Чак и међу људима који немају ово стање, осетљивост на награде увелико варира. Упркос томе, већина истраживања о систему награђивања у мозгу третирала је задовољство као нешто што је или присутно или одсутно, а не као нешто што постоји на спектру. Све више доказа сугерише да је ова претпоставка нетачна.
"Предлажемо да би коришћење наше методологије за проучавање других врста награда могло довести до открића других специфичних анхедонија. Могуће је, на пример, да људи са специфичном анхедонијом на храну имају одређени дефицит у повезаности између региона мозга укључених у обраду хране и кола награђивања", рекао је Марко-Пајарес.
Тим сада сарађује с генетичарима како би прецизно одредили гене који могу допринети музичкој анхедонији. Такође планирају да истраже да ли стање остаје стабилно током времена или се може мењати током живота особе – као и да ли се музичка анхедонија или слична стања на крају могу преокренути.
Погледајте и:


