На столу предлог да Француска изађе из НАТО, али за то су потребна три услова
© AP Photo / Virginia Mayo
Пратите нас
Предлог француске опозиције поднет у парламенту да ова држава изађе из НАТО може да прође на папиру али у пракси је то мало могуће. За то су потребне најмање три ствари: да се реши украјинска криза, да не дође до сукоба са Америком око Гренланда и да Француска има јаког лидера, оцењује новинар Андреј Млакар.
У Француској је први пут поднет парламентарни предлог који позива на повлачење земље из НАТО, а иницијативу је покренула потпредседница Народне скупштине и чланица левичарске странке Непокорна Француска (ЛФИ) Клеманс Гете.
Шта би могло да буде окидач
Резолуција захтева раскид са западним војним савезом и долази у тренутку растуће сумње у улогу САД и правац европске безбедносне политике.
Војно-политички коментатор и новинар РТ Балкан Андреј Млакар сматра да је ово последица намера Брисела који покушава да преко Француске као нуклеарне силе ојача своју улогу у украјинском сукобу пре свега, али и у кризи поводом америчких амбиције према Гренланду.
„Генерално, да би Французи сад изашли иза НАТО пакта морао би да се деси преседан попут отвореног конфликта око Гренланда са Америком која је водећа чланица НАТО пакта. Друга могућност је да се НАТО нађе у жестокој кризи с обзиром на украјински сценарио, јер су поједине чланице НАТО пакта већ почеле да перу руке од кијевског режима. Тако да и ту постоји могућност да се НАТО покаже као војно, а не само вербално неуспешан,“ каже Млакар.
Тешко ући а још теже изаћи из НАТО
С друге стране, НАТО је, истиче он, постао тром са великим бројем чланица и сад још има проблем са Америком као водећом чланицом Алијансе.
„И НАТО и ЕУ чекају нове изборе у Америци да виде да ли ће се на власт вратити глобалисти или ће остати Трамп. Тако да ће Европа у наредних пар година да се преиспитује, па самим тим ће и Француска да се преиспитује - да ли је битно направити своју војску, ојачати је, оснажити је и окренути се себи или јачати војску због НАТО пакта,“ каже он.
У исто време Млакар напомиње да није ни лак пут ући у НАТО а још је теже изаћи из те војне алијансе.
„У Француској је то прича о којој се већ дуже време говори, фактички, то је покушај да се обнови деголизам и да се Француска опет врати на међународну сцену и да постане моћна држава и један од актера геополитичких догађаја као што је то било 60-их, 70-их, 80-их година. Француска је иначе била део НАТО пакта али је била присутна у некој мањој мери у овој организацији. Тако је било све до деведесетих година кад је та прича са доласком Жака Ширака почела да се мења тако да Француска постаје једна од активнијих чланова НАТО пакта,“ подсећа наш саговорник.
И Макрон имао сличне идеје
Млакар каже да је идеја о изласку Француске из НАТО која је поднета у парламенту потекла од француске опозиције изузетно амбициозна.
„Та идеја се делом поклапала са идејама Емануела Макрона из 2018. и 2021. године (када је причао о можданој смрти НАТО) које је поделио уочи специјалне војне операције Москве у Кијеву, али је из неког разлога касније нагло променио мишљење. Али се делом и он враћа тој идеји да Француска треба да буде моћна јер она спада у земље са нуклеарним силама односно има своју поморску и ваздушну нуклеарну компоненту и планира да је ојача у будућности. То је, дакле, нека визија и самог Макрона,“ напомиње новинар.
Сасвим друга ствар је, каже он, да ли је Француска довољно моћна да евентуално напусти савез, с обзиром на постојеће друштвено-економске проблеме у земљи али и на чињеницу да је комплетна Африка извршила другу комплетну деколонизацију, да су њихове историјске колоније фактички сада самосталне и да су их напустиле.
Нема јаког вође
„Тако да амбиција је једно, а реалност је нешто сасвим друго. Ни сам НАТО не би био вољан да му Француска изађе из организације и мислим да то не би ни допустити. Посебно не сада будући да су француске планинске трипе обучене за деловање у арктичким условима,“ наводи Млакар, алудирајући на питање Гренланда, где су ове недеље Французи послали 15 војника, заједно са 13 британских, једним немачким и још неколико њих из других европских земаља.
Ту се, према његовим речима, мења наратив у потпуности. Жеља Макрона коме мандат истиче идуће године јесте да од Француске направи самосталну јаку војну силу, али не одустаје ни од идеје да се направи европска војска.
„Ово слање војске на Гренланд је био само покушај, начин да се покаже да европске земље имају способност и могућност прављења европске војске, зато је Француска почела да арбитрира у тој причи око успостављања неке европске војске и поновног оживљавања те идеје,“ каже Млакар.
Међутим, и поред тих амбиција, закључује наш саговорник, не треба заборавити да Француска ипак није више држава јаких одлучних вођа који би били у стању да изнесу на себи терет озбиљног политичког заокрета какав би био излазак земље из НАТО пакта.
