https://sputnikportal.rs/20260127/srpska-pravoslavna-crkva-vernici-i-skole-proslavljaju-svetog-savu-1195195870.html

Српска православна црква, верници и школе прослављају Светог Саву

Српска православна црква, верници и школе прослављају Светог Саву

Sputnik Србија

Српска православна црква и школе широм Србије прослављају Савиндан, у знак сећања на Светог Саву, српског просветитеља и првог српског архиепископа... 27.01.2026, Sputnik Србија

2026-01-27T07:06+0100

2026-01-27T07:06+0100

2026-01-27T07:06+0100

друштво

србија – друштво

друштво

свети сава

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/13/1187002271_0:0:2992:1683_1920x0_80_0_0_bc746ddee955af768fc7f3813fe7ebae.jpg

У част Светог Саве широм Србије, региона и света сваке године организују се светосавске прославе и академије, а ученици основних и средњих школа у Србији школску славу обележавају пригодним програмима.Празник Светог Саве један је од највећих црквених и породичних празника, светкују га многе занатлије, а проглашен је и за школску славу.Први писани траг о школској прослави Савиндана је из 1734. године када је обележен у Сремским Карловцима, а кнез Михаило Обреновић донео је наредбу о школској прослави дана Светог Саве у Србији, што је било регулисано законом од 13. јануара 1841. године. Слава је у то време уведена и на Лицеј, а од 1864. године на Универзитет.У одлуци Попечитељског просвјештенија, представници државне и црквене власти прописали су да се Свети Сава проглашава за патрона свих наших школа и да се од тада у свим школама најсвечаније прославља.Савиндан се прослављао као школска слава све до 1945. године, када је укинут одлуком тадашњих власти, а после полувековне забране у комунистичком режиму, прослављање празника настављено је 1989. године.Светосавски дани у Храму Светог СавеПразнична песма за Савиндан је Химна светом Сави која је, како се претпоставља, настала крајем 18. века или у периоду од 1804. до 1817. године.Светосавска химна је прва српска химна новог века, али оригиналан рукопис химне није сачуван, него само препис из 1832. године због чега аутор није познат.У оквиру прославе празника Светог Саве СПЦ је у Храму Светог Саве на Врачару организовала Светосавске дане који су почели 22. јануара и трајаће до 31. јануара.Током Светосавских дана биће реализован низ садржаја намењених различитим узрастима и интересовањима верног народа као што су духовна и богословска предавања посвећена личности и делу Светог Саве, као и актуелним темама хришћанског живота, изложба „Храм Светог Саве - од идеје до куполе“ о току изградње заветног храма српског народа, промоција „Зборник радова поводом 850 година од рођења Светог Саве“ и Светосавска академија као централни и свечани догађај празничне прославе.Из СПЦ истичу да Светосавски дани имају за циљ да Храм Светог Саве буде место сабрања, учења и духовног укрепљења, где се светосавско наслеђе и чува и живи у савременом контексту.У крипти Храма Светог Саве у Београду је у оквиру Светосавских дана одржана свечана академија на којој је патријарх српски Порфирије позвао вернике на уважавање свих људи, чак и када су другачији и другачије размишљају и том приликом подсетио да је претходне године обележен 850. рођендан Светог Саве.Дан Светог Саве посебно се обележава у храмовима који су му у славу подигнути од Ванкувера до Новог Зеланда, а Свети Сава је и ктиторска слава манастира Хиландар на Светој гори.Свети Сава је написао да не гради Хиландар себе ради, већ због свога народа.Подигнут као образовни центар, Хиландар и данас пројектује дубоку преданост молитви и зрачи моћну енергију, како су и замисли његови градитељи, светитељи, Стефан Немања и његов син Свети Сава.У манастиру Хиландар је Свети Сава основао и Прву српску болницу.Успомену на Светог Саву чува и Манастир Свете Катарине у Египту, подигнут на светом месту на Синајској гори, који се према речима оца Јустина може похвалити непрекидном историјом дугом 1.700 година уз непроцењиве вредности, осим сећања на боравак Светог Саве чува и најстарији сачувани псалтир на старословенском - српски псалтир.Свети Сава овај свет напустио је 27. јануара 1236. пре 790 година. Смрт га је затекла приликом повратка у Србију, 14. односно по новом календару 27. јануара 1236. у Трнову, ондашњој престоници Бугарске.Растко, у монаштву Сава, рођен је око 1175, као најмлађе дете, трећи син, Ане и Стефана Немање родоначелника династије Немањић.Краљ Владислав пренеће потом његове земне остатке, који су постали предмет култа већ у Трнову, у Милешеву, Владисављеву задужбину, где ће се налазити до краја 16. века.Мошти Светог Саве, предмет култа и општег уважавања не само православних Срба, него и римокатолика и муслимана Турци су спалили априла 1594. на Врачару надомак Београда.Бројна веровања везана за СавинданКако је време пролазило поштовање према Светом Сави је расло, док од 18. века, нарочито у фрушкогорским манастирима, култ Немањића добија на снази у склопу градње нове националне идеје која се родила у врху тадашње Карловачке митрополије.Постоји много српских народних веровања везаних за Савиндан, међу којима и то да ће се ако на Светог Саву грми десити важни догађаји у земљи.Многе занатлије у Србији, као што су ужари, мутавџије, опанчари, обућари су Светог Саву сматрале својим патроном и узимале његов дан за еснафску славу.У многим крајевима Светог Саву нарочито празнују сточари, а многи обичају су везани и за страх од вукова, па се пред Савиндан стока није смела терати у шуму због страха од вукова.Такође, тих дана ништа се није смело радити са сечивом, бритве нису отваране да би вуковима чељусти остале склопљене, а жене нису смеле ништа бојити у црвено да вукови не би клали стоку.Погледајте и:

2026

Вести

sr_RS

србија – друштво, друштво, свети сава