00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Писање као хлеб живота
16:00
120 мин
МИЉАНОВ КОРНЕР
Радивојевић: Новак је Синеру убацио "црва"
20:00
51 мин
ПРОРОК
Шта Трамп намерава са Ираном
20:51
9 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Традиционализам као нови панк“
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Најсмртоноснија војска на свету: Ко треба да се уплаши нове Стратегије националне одбране САД

© Sputnik / Alexander Imedashvily / Уђи у базу фотографијаАмеричка војска на заједничким војним вежбама са Грузијом
Америчка војска на заједничким војним вежбама са Грузијом - Sputnik Србија, 1920, 31.01.2026
Пратите нас
У јеку вербалног НАТО грађанског рата око Гренланда, лондонски ”Тајмс” открио је овај детаљ: прошле године, на вежби ”Заједнички викинг” на северу Норвешке, амерички војници показали су се толико траљаво да су од финских резервиста, који су имали улогу нападача у ратним играма, заповедници вежбе морали да затраже да буду блажи према Американцима.
Каже војни извор лондонског листа, ”Финцима је морало да се каже да престану да побеђују Американце јер је то било и срамотно и деморалишуће за њих”.

Ново златно доба Америке

Уколико није реч о типично – традиционално – британској подвали, податак је очигледно непријатан за ”најснажнију, најсмртоноснију и најспособнију, уистину, најмоћнију војску коју је овај свет икада видео”, како је, дословце, америчка војска под лидером Доналдом Трампом описана у тек објављеној Стратегији националне одбране коју је израдило Министарство рата, то јест Пентагон, као кудикамо детаљнију разраду недавне Стратегије националне безбедности Беле куће. У којој је Европска унија проглашена за противника уз истовремену забрану даљег ширења НАТО-а.
При чему је она арктичка епизода, описана у ”Тајмсу”, утолико непријатнија што Стратегија националне одбране – која треба да произведе ”ново златно доба Америке” – ради остварења тог циља отворено циља (и) на Гренланд где услови нису много блажи него тамо на северу Норвешке где су се амерички војници обрукали против моћних Финаца. Није било пингвина да им, онако деморалисаним, пруже моралну подршку у околини Северног пола, као на мимовима које објављују Бела кућа и надлежна министарства, јер ипак пингвини обитавају на супротном полу Земљине кугле…

Златни стандард интервенционизма

Стратегија националне одбране министра рата Пита Хегсета, елем, тврди да је ”фундаментално другачија од грандиозних стратегија ранијих пост-хладноратовских администрација” јер ”не настоји да реши све светске проблеме” док дотично министарство – преименовано из Министарства одбране у Министарство рата – ”неће бити ометано интервенционизмом, бесконачним ратовима, променама режима и изградњом нација”.
Што би заиста била беспоговорне хвале вредна тежња да се у овој стратегији – као златни стандард америчког интервенционизма – истовремено не истичу прошлогодишња интервенција против Ирана у 12-дневном рату и киднаповање председника Венецуеле Николаса Мадура којим је започела ова турбулентна година.
Ипак, у недуге 34 странице овог документа, све са ПДФ електронским корицама, могу се прочитати идеје које, ако ништа друго, најављују довољно другачију праксу од досадашње да би чак могле да значе разлику између небројених сачуваних уместо изгубљених живота. Не само зато што се тврди да је Доналд Трамп спасао свет са ивице Трећег светског рата до које су га довеле претходне америчке администрације.

Флексибилни реализам

Главна идеја ”флексибилног, практичног реализма” који стратегија заговара почива на разради претпоставке о Америци на првом месту, чија би смртоносност требало да се умањује са опадањем удаљености од саме Америке.
На тој линији (ватре), уместо Источне Европе од Балтика до Црног мора, као у време Џона Керија, Џоа Бајдена и Барака Обаме, на првом месту је одбрана америчке територије. Која – у смислу исказаног америчког интереса – обухвата читаву Западну хемисферу, у складу с Монроовом доктрином с Трамповим додатком, а пре свега изричито споменути Гренланд, Панамски канал и Мексички залив, преименован у Амерички залив отприлике када је и Министарство одбране постало Министарство рата.
”Активно и без страха ћемо бранити америчке интересе широм Западне хемисфере. Гарантоваћемо амерички војни и комерцијални приступ кључним територијама, а нарочито Панамском каналу, Америчком заливу и Гренланду,” наводи се изричито. Уз готово једнако изричиту претњу савезницима у том делу света – од Канаде до Централне и Јужне Америке – да има да поштују и бране заједничке интересе (како год они били дефинисани у пракси) или ће бити предузета фокусирана, одлучна и конкретна акција спровођења америчког интереса. Као, на пример, у случају Мадура.

Кина и Русија

Осталим пак деловима света намењени су знатно помирљивији тонови. У Индо-пацифику се тражи баланс односа с Кином, ”стратешка стабилност”, ”пристојан мир” и узајамно поштовање интереса, тако да тамо Кина – чија моћ расте, како се признаје – не успостави доминацију над Америком и њеним савезницима пошто се између редова признаје да обрнуто више није могуће, док су тек на трећем месту у америчким војним плановима Европа и остала подручја попут Блиског истока којима се најављује лимитирање подршке и пребацивање главнине терета на савезнике.
Што се Русије тиче, она ”у догледној будућности остаје перзистентна али управљива претња”, међутим, само ”источним чланицама НАТО-а”, која је притом показала да ”има дубок резервоар војне и индустријске моћи”, као и ”националну резерву неопходну да буде истрајна у продуженом рату у свом блиском суседству”.
Тако да ће европским НАТО савезницима бити аутсорсовано да се снађу с тим, док ће им Америка продавати оружје кад – као четврти и последњи међу истакнутим приоритетима – обнови своју деиндустријализовану војно-индустријску базу.
Како Америка то намерава да уради без неопходних ретких земних елемената којима је Кина држи у шаци? Шта у пракси доноси Стратегија националне одбране? И шта то значи за сав остатак света?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили новинар Небојша Малић и научни сарадник Института за европске студије Стеван Гајић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала