Масноћа коју не можете да видите можда смањује ваш мозак
Пратите нас
Користећи напредно снимање магнетном резонанцом (МРИ) и податке о скоро 26.000 људи, истраживачи су идентификовали два изненађујућа обрасца масноће повезана са бржим старењем мозга, когнитивним пропадањем и већим ризиком од неуролошких болести.
Један образац укључује неуобичајено високо накупљање масти у панкреасу, чак и без много масноће у јетри, док други – често називан „мршаво дебео“ – погађа људе који не изгледају врло гојазно, али носе вишак масноће у односу на мишиће, преноси СајенсДејли.
Како гојазност утиче на мозак не мора зависити само од укупне телесне тежине.
Ново истраживање које је објавило Радиолошко друштво Северне Америке (РСНА) сугерише да локација масноће у телу игра велику улогу у здрављу мозга и когнитивним исходима.
Студију су предводили истраживачи са Медицинског универзитета Сјуџоу у Кини. Користећи МРИ, идентификовали су два раније непрепозната обрасца дистрибуције масноће који су показали најјаче везе са негативним променама у мозгу и когницији.
Образац назван „панкреасно доминантан“ је обележен неуобичајено високим нивоом масноће у панкреасу наспрам других делова тела. Други образац, познат као „мршаво дебео“, укључује велико укупно оптерећење масноћом код људи који не изгледају изразито гојазни по традиционалним стандардима.
Даље од тежине и БМИ
Ранија истраживања су већ показала да је гојазност, посебно вишак висцералне масноће, повезана са лошијим стањем мозга и когниције. Међутим, ово истраживање детаљније испитује како су специфични обрасци складиштења масти повезани са неуролошким ризиком.
„Наш рад је искористио способност МРИ да квантификује масноћу у различитим просторима тела, нарочито унутрашњим органима, ради стварања система класификације који је базиран на подацима, а не субјективан. Класификација заснована на подацима је неочекивано открила два раније недефинисана типа дистрибуције масноће која заслужују већу пажњу“, кажу научници.
Подаци добијени снимањем у великим размерама откривају нове обрасце
Истраживачи су у циљу анализе користили податке о снимцима и здрављу 25.997 учесника из Биобанке Уједињеног Краљевства. Ова велика база података комбинује анонимизоване МР снимке са информацијама о физичким мерењима, демографији, маркерима болести, медицинској историји и факторима животног стила. Повезујући ове податке, упоређени су исходи здравља мозга широм различитих профила дистрибуције масти.
Истакла су се два поменута профила – оба снажно повезана са губитком сиве мождане масе, бржим старењем мозга, когнитивним пропадањем и већим ризиком од неуролошких болести. Ове везе су примећене и код мушкараца и код жена, мада су примећене неке разлике међу половима.
Висока панкреасна масноћа као кључни фактор ризика
Људи са „панкреасно доминантним“ обрасцем показали су МРИ маркер који даје прецизну процену концентрације масти у ткиву – од око 30 процената у панкреасу.
„Овај ниво је отприлике два до три пута виши од оног у другим категоријама дистрибуције масти, а може бити до шест пута виши него код мршавих индивидуа са ниском укупном масноћом. Осим тога, ова група често има виши БМИ и укупну количину телесне масноће“, кажу истраживачи.
Упркос овим повишеним нивоима панкреасне масноће, масноћа у јетри није била значајно виша у овој групи у поређењу са другим профилима. Комбинација високе панкреасне масноће панкреаса и релативно ниске масноће у јетри представља посебан образац који се често превиђа у клиничким условима.
„У нашој радиолошкој пракси често дијагностикујемо 'масну јетру', али из перспективе структуре мозга, когнитивног оштећења и ризика од неуролошких болести – повећана масноћа панкреаса треба да буде препозната као потенцијално ризичнији фенотип снимања него масна јетра“, кажу аутори студије.
Скривени ризици „мршаво дебелог“
Индивидуе са профилом „мршаво дебелог“ имале су високе нивое масти у већини делова тела, осим јетре и панкреаса. За разлику од људи са равномерније распоређеном гојазношћу, ова масноћа се често акумулирала у пределу абдомена.
Овај тип се не уклапа у традиционалну слику веома гојазне особе, пошто његов стварни просечни БМИ заузима тек четврто место међу свим категоријама, кажу истраживачи. Повећање је можда више у пропорцији масти. Стога, ако једна карактеристика најбоље сумира овај профил – то би била повишена пропорција тежине и мишића, нарочито код мушкараца.
Студија се посебно фокусирала на то како је дистрибуција масти повезана са неуролошким и когнитивним ризицима. Даља истраживања су потребна да би се разумело како ови обрасци могу утицати на друге здравствене исходе, укључујући кардиоваскуларне и метаболичке болести.
Препознавање различитих типова дистрибуције масти могло би помоћи здравственим радницима да понуде персонализованије смернице и раније интервенције у циљу заштите здравља мозга.
„Здравље мозга није само питање колико масти имате, већ и где она иде“, кажу аутори.
Погледајте и:
