00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Српски и руски астрономи открили нову галаксију
16:00
30 мин
ВЕСТИ (реприза)
Посредни преговори Ирана и САД, могу ли до каквог-таквог споразума?
16:30
30 мин
СВЕТ СА СПУТЊИКОМ
Очајнички гест: Европа прави заокрет ка Истоку?
17:00
60 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Никола Пековић: Хармоника – оркестар у рукама једног човека
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Поскупљује хлеб „Сава“, нова цена 65 динара

© Sputnik / Дмитрий Макеев / Уђи у базу фотографијаХлеб
Хлеб - Sputnik Србија, 1920, 03.02.2026
Пратите нас
Од 7. фебруара најјефтинији хлеб у Србији, хлеб „Сава“, поскупеће за 3 динара. Представник Министарства пољопривреде Ненад Вујовић наводи да на цену хлеба највише утичу енергенти и цена рада.
Највећи појединачни трошак у векни од 500 грама је брашно типа 500, које кошта 21 динар. Со учествује са свега 52 паре, свеж квасац кошта нешто више од три динара, док адитиви, који се користе у малим количинама, цену повећавају за још 58 пара.
Други део цене чине трошкови производње, попут струје и гаса, износе око 4,5 динара, рад и доприноси 12,5 динара, превоз 2,5 динара, док остали трошкови производње и пословања износе нешто више од 10 динара.
Све то доводи до максималне произвођачке цене од 55 динара, на коју се додају ПДВ од 10 одсто и ограничена трговачка маржа од шест одсто, што даје коначну цену од 65 динара.
Представник Министарства пољопривреде Ненад Вујовић истиче да на цену хлеба највише утичу цене енергенара и рада.
„Калкулације су различите од различитих погона, да ли има већи или мањи број радника, каква је производња, да ли има простора да се с овим осталим производима покрива одређени део приче, тако да цена може варирати“, наводи Вујовић.
Додаје да велики део произвођача са овом ценом може обезбедити да нема губитак.
„Свако ограничење у некој бранши подразумева оптерећење за произвођача. Међутим, то је мера која се годинама уназад спроводи и имају простора да једном рационалном производњом надоместе део који дефинише уредба“, каже Вујовић.
Како каже, пољопривредна инспекција има задатак да поред тржишних инспектора проверава све што је уредба прописала.
„Уредба је прописала да одређену врсту хлеба потрошачи морају да произведу у количини од 30 одсто. Контрола се врши у пекарама на основу радних налога, количина које су произведене, отпремница и производних листа“, објаснио је Вујовић за РТС.
Додаје да се потрошачи чешће одлучују за квалитетније врсте хлеба.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала