00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
РУСИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Русије и Заједнице независних држава

Свет на прагу фазе неконтролисаног распоређивања нуклеарног оружја

© Sputnik / Grigory SysoyevЛансирање ракете у свемир
Лансирање ракете у свемир - Sputnik Србија, 1920, 08.02.2026
Пратите нас
Милитаризација космоса прети да покрене нову глобалну трку у наоружању и угрози стабилност и безбедност. Свет се већ налази на прагу фазе неконтролисаног распоређивања нуклеарних снага и средстава, оцењује Александар Михајлов, шеф руског Бироа за војно-политичку анализу, поводом америчких планова о успостављању доминације у свемиру.
Михајлов подсећа на међународно право, посебно на совјетско-амерички договор из 1967. године, који забрањује постављање нуклеарног и другог оружја за масовно уништење у космос, као и војне активности у орбити, попут војних вежби, маневара итд.
Тај договор је, напомиње експерт, и даље на снази, али се упркос томе питање милитаризације космоса поново актуелизовало.

„Тај закон и даље важи и све космичке државе га засад поштују, али ту се јављају друга питања. Када су Американци изнели претензије на космос, још за време Роналда Регана, и када су почели да стварају концепт распоређивања противракетне одбране у космосу тада се Совјетски Савез побунио, што је довело, пре свега, до Договора о забрани ракета средњег и кратког домета из 1987. Можда је најважније то што су Американци на крају обуставили овај програм, јер средства противракетне одбране никада нису распоређена у космосу, а космичке активности, што СССР, што САД ограничиле су се на размештање сателита за упозоравање на ракетна лансирања, односно сателите који прате ракете на територији Совјетског Савеза и САД“, наводи експерт.

Након тога започела је нова фаза не само милитаризације космоса, већ и војно-техничког истраживању космоса. Појавиле су се нове породице војних орбиталних групација – сателити-извиђачи који надгледају земљу, као и комуникациони сателити, укључујући и нове генерације тих сателита, који пружају широкопојасни приступ интернету.
Тиме се данас активно баве и Сједињене Државе и Кина, док су у америчке пројекте укључене и велике комерцијалне компаније, попут „Старлинка“ Илона Маска, каже експерт.
Истовремено, Русија планира развој сопствене сателитске групације до 2030. године, док Кина интензивно попуњава орбиту сателитима за широкопојасни интернет.
„Управо ови системи омогућавају савремену везу, комуникацију на бојном пољу и контролу беспилотних летелица, које се тренутно активно тестирају на украјинском ратишту. Американци су то започели са Украјином, а сада и Русија активно користи сличне технологије. И, заправо, то је будућност. Следећи корак би, са америчке тачке гледишта, требало да буде ‘Златна купола’ – систем противракетне одбране у орбити“, каже експерт.

Москва се противи милитаризацији космоса

Међутим, ситуацију додатно компликује чињеница да Споразум о стратешком офанзивном наоружању (СТАРТ) више не функционише јер Американци нису желели да га обнове, оцењује Михајлов.
Уосталом, продужетак споразума је постао практично немогућ или бар крајње нејасан због развоја америчког система „Златна купола“. Тај систем се не уклапа ни у досадашњи СТАРТ, нити у могућу будућу верзију споразума, односно у било какву нову архитектуру нуклеарне безбедности, сматра експерт.
Иако се Договор о космосу из 1967. године формално и даље поштује, одсуство новог свеобухватног споразума, попут потенцијално новог СТАРТ-а, отвара простор да Сједињене Државе покрену војне активности у орбити. То би представљало опасан преседан и фактичко подривање постојећег међународног режима који је деценијама спречавао директну милитаризацију космоса, сматра Михајлов.
Према његовим речима, у последњих петнаестак година воде се интензивне расправе о космосу и његовој милитаризацији. Разлог је што је Договор из 1967. године првенствено био усмерен на забрану нуклерног оружја и оружја за масовно уништење, јер је постојала реална опасност од размештања нуклеарног оружја у орбити.
Данас се, међутим, фокус помера ка могућем распоређивању оружја које не спада у категорију оружја за масовно уништење. У том контексту, Русија је још 2008. године на Конференцији о разоружању предложила потпуну забрану било каквог оружја у космосу, укључујући и нове типове система, попут противсателитског оружја, којим је могуће остварити силовити утицај на сателите других држава, каже Михајлов.
„Колико се сећам, идеја да се на међународном нивоу формално утврди потпуно одустајање од распоређивања било каквог оружја у космосу до данас је остала само на нивоу расправа. У суштини, не постоји документ који би у потпуности забранио размештање оружја које не спада у оружје масовног уништења у космичком простору“, наводи Михајлов.
Истовремено, Русија је пре око двадесет година једнострано преузела обавезу да неће бити прва која ће распоредити оружје у космосу, у време када су те расправе биле посебно интензивне, напомиње експерт.
„Тренутно је тешко проценити у којој мери су Сједињене Државе заиста спремне за то, као и колико је са техничке стране систем ‘Златна купола’ спреман за увођење у наоружање. Ипак, сматрам да Трамп и његов тим свесно подижу улоге, настојећи да увуку Русију, Кину и друге кључне космичке силе не толико у отворену трку у наоружању у космосу, колико у процес формирања и каснијег потписивања новог међународног документа који би био заснован на америчким позицијама“, каже експерт.
То значи да би, уколико Сједињене Државе прогурају своје позиције, обезбедиле себи одређену правну основу за распоређивање појединих ненуклеарних система наоружања у космосу, на пример противракета или другог оружја повезаног са противракетном одбраном. Како ће се све то на крају уклопити у нови међународни правни оквир, за сада је тешко рећи, додаје Михајлов.
У сваком случају, експерт сматра да је свету потребан међународни документ који би регулисао питање распоређивања оружја у космосу, на чему и Москва инсистира.
Подсетимо, шеф Пентагона Пит Хегсет изјавио је да Сједињене Америчке Државе морају да успоставе доминацију у свемиру, јер, како је рекао, ко контролише висину, он контролише и битку, док је шеф руске дипломатије Сергеј Лавров раније указао да Сједињене Државе активно раде на распоређивању оружја у свемиру и одбијају, предлог Русије да се договоре о одустајању од таквих активности, ограничавајући се само на противљење распоређивању нуклеарног оружја.
У Москви су више пута истицали да се Русија, заједно са другим земљама, укључујући и Кину, залаже за спречавање трке у наоружању у свемиру.
Вашингтон уочи инаугурације америчког председника Доналда Трампа - Sputnik Србија, 1920, 04.11.2025
СВЕТ
Вашингтон: Кина и Русија главне претње САД у космосу
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала