https://sputnikportal.rs/20260210/ovo-vise-ne-moze-da-se-izdrzi-nemacki-gradovi-u-najvecoj-krizi-od-drugog-svetskog-rata-1195725608.html
„Ово више не може да се издржи“: Немачки градови у највећој кризи од Другог светског рата
„Ово више не може да се издржи“: Немачки градови у највећој кризи од Другог светског рата
Sputnik Србија
Немачки градови и општине налазе се усред најтеже кризе од завршетка Другог светског рата. Растућа социјална потрошња, високи расходи за запослене и пад... 10.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-10T22:19+0100
2026-02-10T22:19+0100
2026-02-10T22:19+0100
економија
свет – економија
немачка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/08/1d/1189488637_0:80:1536:944_1920x0_80_0_0_bf53145e63616c22fd57a6a94b97294f.png
Прошле године дефицит градова и општина у територијалним покрајинама достигао је око 31 милијарду евра, што је највећи минус у историји Савезне Републике.Криза је посебно изражена у структурно слабим регионима, попут Рурске области, где је привредна база ослабљена, а број дуготрајно незапослених висок. Ипак, ни раније богате општине на југу земље више нису поштеђене. Након суфицита од укупно 41 милијарду евра између 2015. и 2022. године, резерве су у последње три године потпуно потрошене.Последице су већ видљиве. У Хајделбергу су смањена средства за бригу о деци, укинуте поједине аутобуске линије, а културне установе су повећале цене улазница. У Килу је уведено замрзавање буџета, док је у Магдебургу забрањено попуњавање слободних радних места. Паркирање, порези и таксе поскупели су широм земље.Разлози за ову ситуацију су вишеструки. Слаба економија смањила је приходе, па је порез на трговину прошле године пао на 61,7 милијарди евра. Иако су укупни приходи општина од 2022. године до 2025. године порасли за око 12 одсто, расходи су порасли двоструко брже. Општине данас сносе око четвртину свих државних расхода, а добијају тек 14 одсто укупних пореских прихода.Највећи терет представљају трошкови запослених и социјална потрошња. Број запослених у општинама порастао је за 300.000 у последњих десет година, док су социјални расходи достигли више од 90 милијарди евра годишње. Посебно расту издаци за децу и младе, помоћ особама са инвалидитетом и трошкови дуготрајне неге, који општине годишње оптерећују са више од пет милијарди евра, закључује "Српски угао".Погледајте и:
немачка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/08/1d/1189488637_86:0:1451:1024_1920x0_80_0_0_c06bd1a6ad62f819af5c399d394f5e81.pngSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет – економија, немачка
свет – економија, немачка
„Ово више не може да се издржи“: Немачки градови у највећој кризи од Другог светског рата
Немачки градови и општине налазе се усред најтеже кризе од завршетка Другог светског рата. Растућа социјална потрошња, високи расходи за запослене и пад пореских прихода гурају локалне буџете дубље у минус. Последице већ осећају грађани, а без темељне реформе односа између савезне владе, покрајина и општина, ситуација прети да измакне контроли.
Прошле године дефицит градова и општина у територијалним покрајинама достигао је око 31 милијарду евра, што је највећи минус у историји Савезне Републике.
"Градови ово више не могу да издрже", упозорава Буркхард Јунг, градоначелник Лајпцига и председник Удружења немачких градова, истичући да се земља налази у највећој општинској финансијској кризи у послератном периоду, преноси "Српски угао".
Криза је посебно изражена у структурно слабим регионима, попут Рурске области, где је привредна база ослабљена, а број дуготрајно незапослених висок. Ипак, ни раније богате општине на југу земље више нису поштеђене. Након суфицита од укупно 41 милијарду евра између 2015. и 2022. године, резерве су у последње три године потпуно потрошене.
Последице су већ видљиве. У Хајделбергу су смањена средства за бригу о деци, укинуте поједине аутобуске линије, а културне установе су повећале цене улазница. У Килу је уведено замрзавање буџета, док је у Магдебургу забрањено попуњавање слободних радних места. Паркирање, порези и таксе поскупели су широм земље.
Разлози за ову ситуацију су вишеструки. Слаба економија смањила је приходе, па је порез на трговину прошле године пао на 61,7 милијарди евра. Иако су укупни приходи општина од 2022. године до 2025. године порасли за око 12 одсто, расходи су порасли двоструко брже. Општине данас сносе око четвртину свих државних расхода, а добијају тек 14 одсто укупних пореских прихода.
Највећи терет представљају трошкови запослених и социјална потрошња. Број запослених у општинама порастао је за 300.000 у последњих десет година, док су социјални расходи достигли више од 90 милијарди евра годишње. Посебно расту издаци за децу и младе, помоћ особама са инвалидитетом и трошкови дуготрајне неге, који општине годишње оптерећују са више од пет милијарди евра,
закључује "Српски угао".