00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Писање као хлеб живота
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Александра Падров: Музика ме оплемењује
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Велики шок – шта је Трамп обећао Додику?
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Објављено колико је електричних возила регистровано у Србији

© Фото : Unsplash/Ernest OjehПуњење електричног возила
Пуњење електричног возила - Sputnik Србија, 1920, 12.02.2026
Пратите нас
У Србији је тренутно регистровано око 7.200 електричних возила, што показује експоненцијалан раст у области електромобилности, речено је данас у дискусији „Србија на путу електричне мобилности“ коју је организовала Српска асоцијација увозника возила и делова у Сава центру.
Помоћник директора Агенција за безбедност саобраћаја (АБС) Милан Милојевић је истакао да је АБС спровео различите едукације да би се унапредило знање контролора на техничким прегледима о електричним возилима.
„Већ смо почели да се бавимо одређеним едукацијама имајући у виду своје надлежности. Ми смо кроз наше организације за испитивање возила, техничке службе за хомологацију, па и контролоре на техничким прегледима, за које имамо у наредном периоду обавезу да извршимо лиценцирање, наравно и семинаре о напредовању знања контролора, успели да спроведемо пројекат где су контролори на техничком прегледу имали прилику да уживо виде електрично возило, расклопљено, посебно батерије, да добију информацију на који начин приступају техничком прегледу возила, шта је потребно да гледају, чега да се чувају“, рекао је Милојевић.
Он је додао да је тај пројекат изнедрио неколико упутстава за кориснике електровозила, али и за сервисере, вулканизере и раднике на техничком прегледу.
Милојевић је рекао да су активности које је Агенција за безбедност саобраћаја спроводила са земљама региона и Европе показале да је инфраструктура за електровозила свуда у свету пратила пораст броја возила, а не обрнуто.
„Ми смо успели да кроз ове наше пројекте и кроз неке активности из земаља окружења, региона, па и Европе добијемо неку слику и, по нама, свуда су инфраструктура и све пратеће активности пратиле пораст броја возила. Нигде у свету нису прво прилагођене инфраструктура и све остало, свуда је прво дошло до пораста броја електро и хибридних возила односно развоја електромобилности, па тек онда након тога пратеће инфраструктуре“, објаснио је помоћник директора АБС-а.
Заменик председника Привредне коморе Србије Михаило Весовић рекао је да Србију у процесу развоја електромобилности може да успори трансформација целокупног електроенергетског система.
„Тај процес мора да траје минимум 10-15 година, захтева невероватно велики инвестициони циклус, захтева да се држава одлучи и да донесе одлуку. Ми морамо да излазимо постепено из термоелектрана, које су на лигнит. Још нисмо донели дефинитивну одлуку да ли улазимо у нуклеарну енергију. Уколико држава не донесе коначну одлуку и не постави рокове у којима ће променити свој електроенергетски систем, електромобилност ће бити талац те ситуације или ефекат електромобилности неће бити онај због чега се он дешава на глобалном нивоу“, истакао је он.
Додао је да електромобилност значи да аутомобили неће имати моторе са унутрашњим сагоревањем, већ електромоторе.
„Биће доста једноставнији, али ће структура цене електричног аутомобила да се своди да 40 одсто јесте у ствари батерија која је у овом тренутку увозна. Сви ови произвођачи традиционалних делова којих има у Србији преко 100 и који су добављачи и имају озбиљне стандарде и послове су данас тога свесни и они треба да знају да ли је рок за ту промену пет, десет или 15 година. Глобално, рокови се мало растежу, јер увек када се овакве велике ствари догађају, постоје неки преамбициозни циљеви, па се они услађују с реалношћу“, објаснио је Весовић.
Нагласио је да се поставља питање да ли ће добављачки део економије успети да се трансформише и прилагоди електромобилности или ће нестати као што су и раније нестајали бројни делови економије.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала