https://sputnikportal.rs/20260214/spc-i-vernici-danas-slave-svetog-trifuna-1195868577.html
СПЦ и верници славе Светог Трифуна, данас се обележавају и Зимске задушнице
СПЦ и верници славе Светог Трифуна, данас се обележавају и Зимске задушнице
Sputnik Србија
Српска православна црква и верници славе Светог Трифуна, који је према веровању, заштитник виноградара и пољских радова. Данас су и Велике или Зимске... 14.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-14T07:59+0100
2026-02-14T07:59+0100
2026-02-14T08:06+0100
друштво
србија – друштво
друштво
спц
празник
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/08/16/1176399072_0:99:3288:1949_1920x0_80_0_0_7cf6dfbd640e05db628cc0d29c1ab63c.jpg
Свети Трифун се сматра заштитником воћа, посебно лозе, отуда и грожђа, али и других плодова.Рођен је у селу Кампсади у Фригији од сиромашних родитеља. У детињству чувао је гуске, а према предању могао је да исцељује и људе и стоку, али и "изгони зле духове".Предање каже да је излечио ћерку римског цара Гордијана. Цар је богато наградио Трифуна, али дарове које је добио разделио је сиромашнима и вратио се чувању гусака.Када је на римски престо дошао цар Декије, почели су прогони хришћана, страдање и мучење. Свети Трифун је прво био мучен, али је по предању сва мучења поднео са великом радошћу говорећи: "О, кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!"Зато су га мучитељи посекли мачем 250. године, када је светац имао само 18 година.Сахрањен је у Кампсади где је и рођен. Не зна се тачно када, али мошти Светог Трифуна су из Кампсаде пренете у Цариград.Одатле је глава Светог Трифуна донета у Котор, у Цркву Светог Трифуна.Свети Трифун је омиљен светац међу Србима.Каже се: "На Тришиндан ведро, биће суше" или: "Пашће киша ο Триши, биће родно".Највише га славе виноградари. Одлази се данас у винограде, орезује и вином залива по који чокот.Верује се да се овим празником завршава зима. Почиње период од четири дана који се зову Тривунци.Зимске задушнице - највеће и по многима најважнијеНајвеће, и по многима најважније задушнице су баш данашње, седмицу уочи Васкршњег поста. Најраније могу да буду 6. фебруара, најкасније 13. марта, што зависи датума Васкрса.Излази се на гробља, пале свеће и тамјан, деле прилози за душе умрлих и у спомен на њих, чине добра дела. Верује се да запаљена свећа осветљава пут умрлима до следећих зимских задушница, а молитва праведнога много може помоћи душама покојника.Тамо где није могуће изаћи на гробље, свеће за помен покојника пале се у цркви или код куће.На гробље се обавезно износи жито, вино и свећа. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.Црно вино означава Божје милосрђе којим се лече ране греха. Свећа је символ светлости Христове.Зимске задушнице најављују припреме за почетак Часног поста. Увек су у суботу, пред Месне покладе.У исхрани, месо се користи још данас и сутра, а од понедељка почиње Сиропусна недеља, када употреба меса није дозвољена, већ само бели мрс. Часни пост ове године почиње 23. фебруара.Постоје још Михољске, Митровске и Духовске или Тројичине задушнице.Валентиново или Дан заљубљенихЧетрнаести фебруар у свету се прославља као Дан заљубљених или Валентиново. Постоји више легенди о настанку овог празника, али се зна да потиче још из времена старих Римљана.По најчешћој верзији, назван је по свештенику Валентину из трећег века нове ере, који је, упркос забрани, тајно венчавао заљубљене парове.Погубљен је 269. године одсецањем главе у доба кад је Римским царством владао цар Клаудије Други.Верује се да је погубљен јер је Клаудије сматрао да су неожењени мушкарци бољи војници и није желео да се они жене док трају ратови, док се бискуп Валентин противио томе и организовао тајна венчања за која је Клаудије сазнао. Због тога је бачен у тамницу и смртно кажњен 14. фебруара.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија – друштво, друштво, спц, празник
србија – друштво, друштво, спц, празник
СПЦ и верници славе Светог Трифуна, данас се обележавају и Зимске задушнице
07:59 14.02.2026 (Освежено: 08:06 14.02.2026) Српска православна црква и верници славе Светог Трифуна, који је према веровању, заштитник виноградара и пољских радова. Данас су и Велике или Зимске задушнице, које најављују припреме за почетак Часног поста. У појединим крајевима знају их и као - Отворене задушнице, јер се верује да Свети Петар, кључар пакла и раја, на овај дан отвара гробове.
Свети Трифун се сматра заштитником воћа, посебно лозе, отуда и грожђа, али и других плодова.
Рођен је у селу Кампсади у Фригији од сиромашних родитеља. У детињству чувао је гуске, а према предању могао је да исцељује и људе и стоку, али и "изгони зле духове".
Предање каже да је излечио ћерку римског цара Гордијана. Цар је богато наградио Трифуна, али дарове које је добио разделио је сиромашнима и вратио се чувању гусака.
Када је на римски престо дошао цар Декије, почели су прогони хришћана, страдање и мучење. Свети Трифун је прво био мучен, али је по предању сва мучења поднео са великом радошћу говорећи: "О, кад бих се могао удостојити, да огњем и мукама скончам за име Исуса Христа Господа и Бога мога!"
Зато су га мучитељи посекли мачем 250. године, када је светац имао само 18 година.
Сахрањен је у Кампсади где је и рођен. Не зна се тачно када, али мошти Светог Трифуна су из Кампсаде пренете у Цариград.
Одатле је глава Светог Трифуна донета у Котор, у Цркву Светог Трифуна.
Свети Трифун је омиљен светац међу Србима.
Каже се: "На Тришиндан ведро, биће суше" или: "Пашће киша ο Триши, биће родно".
Највише га славе виноградари. Одлази се данас у винограде, орезује и вином залива по који чокот.
Верује се да се овим празником завршава зима. Почиње период од четири дана који се зову Тривунци.
Зимске задушнице - највеће и по многима најважније
Највеће, и по многима најважније задушнице су баш данашње, седмицу уочи Васкршњег поста. Најраније могу да буду 6. фебруара, најкасније 13. марта, што зависи датума Васкрса.
Излази се на гробља, пале свеће и тамјан, деле прилози за душе умрлих и у спомен на њих, чине добра дела. Верује се да запаљена свећа осветљава пут умрлима до следећих зимских задушница, а молитва праведнога много може помоћи душама покојника.
Тамо где није могуће изаћи на гробље, свеће за помен покојника пале се у цркви или код куће.
На гробље се обавезно износи жито, вино и свећа. Жито је симбол смртног тела и бесмртне душе у светлости Царства небеског.
Црно вино означава Божје милосрђе којим се лече ране греха. Свећа је символ светлости Христове.
Зимске задушнице најављују припреме за почетак Часног поста. Увек су у суботу, пред Месне покладе.
У исхрани, месо се користи још данас и сутра, а од понедељка почиње Сиропусна недеља, када употреба меса није дозвољена, већ само бели мрс. Часни пост ове године почиње 23. фебруара.
Постоје још Михољске, Митровске и Духовске или Тројичине задушнице.
Валентиново или Дан заљубљених
Четрнаести фебруар у свету се прославља као Дан заљубљених или Валентиново. Постоји више легенди о настанку овог празника, али се зна да потиче још из времена старих Римљана.
По најчешћој верзији, назван је по свештенику Валентину из трећег века нове ере, који је, упркос забрани, тајно венчавао заљубљене парове.
Погубљен је 269. године одсецањем главе у доба кад је Римским царством владао цар Клаудије Други.
Верује се да је погубљен јер је Клаудије сматрао да су неожењени мушкарци бољи војници и није желео да се они жене док трају ратови, док се бискуп Валентин противио томе и организовао тајна венчања за која је Клаудије сазнао. Због тога је бачен у тамницу и смртно кажњен 14. фебруара.
