00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
НАУКА И ТЕХНОЛОГИЈА

Астрономи случајно открили најмоћнији микроталасни ласер у универзуму

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом / свемир
свемир - Sputnik Србија, 1920, 24.02.2026
Пратите нас
Невероватно снажан сигнал стигао је са скоро осам милијарди светлосних година удаљености, који су астрономи идентификовали као најмоћнији микроталасни ласер у познатом универзуму.
Судар две удаљене галаксије произвео је изузетно снажан сноп микроталасног зрачења, сличног по механизму ласеру, постављајући нови рекорд у удаљености и сјају за овај ретки астрофизички феномен.
Ласери на Земљи настају када се атоми побуђују у нестабилно, више енергетско стање. Када их фотони погоде, атоми ослобађају идентичне фотоне и стварају фокусирани сноп светлости исте фреквенције.
У сударима галаксија, сличан процес се одвија, али у много већим размерама. Гас се компресује, стимулишући формирање нових звезда и снажно зрачење. Након проласка кроз облаке прашине, ова светлост побуђује хидроксилне јоне, односно молекуле састављене од водоника и кисеоника. Када такве побуђене јоне погоде радио-таласи, на пример они из супермасивне црне рупе, они изненада прелазе у ниже енергетско стање и емитују изузетно снажан и фокусиран сноп микроталасног зрачења, познат као мазер (скраћеница од „микроталасно појачавање стимулисаном емисијом зрачења“).

Рекордно и потпуно случајно посматрање

Роџер Дин и његове колеге открили су најсјајнији и најудаљенији мазер икада забележен у галаксији под називом H1429-0028, која је удаљена скоро 8 милијарди светлосних година. Његов сигнал је појачан такозваним гравитационим сочивом, ефектом у којем масивна галаксија између посматраног извора и Земље савија и увећава светлост.
Користећи јужноафрички радио-телескоп MeerKAT, састављен од 64 повезане антене које делују као једна велика антена, тим научника је тражио галаксије богате молекуларним водоником. Уместо тога, забележили су јаку емисију на 1.667 мегахерца.

"Брзо смо погледали фреквенцију од 1.667 мегахерца, само да видимо да ли је уопште детектована, и постојао је јак, огроман сигнал. Одмах је постао рекорд. Било је потпуно случајно", каже Дин за "New Scientist". Истраживање везано за то откриће, чији је Дин један од аутора, тренутно се налази на препринт серверу arXiv.

Нова категорија мазера

Посматрани сноп овог ултра-моћног микроталасног зрачења могао би припадати новој категорији такозваних гигамазера, моћнијих од раније познатих мегамазера.
"То је око 100.000 пута светлије од једне звезде, али у удаљеној галаксији, концентрисано у веома, веома малом делу електромагнетног спектра", објашњава Дин.
Према речима Мета Џарвиса са Универзитета у Оксфорду у Великој Британији, који није био укључен у студију, будућа посматрања телескопом Square Kilometer Array могла би открити још ранија спајања галаксија.
"Мазери захтевају веома прецизне услове. Потребан вам је тај радио континуум и та инфрацрвена емисија, коју заправо добијате само од прашине загрејане око звезда које се формирају. Да бисте уопште добили те веома специфичне физичке услове потребне за формирање мазера, морате посматрати сударање галаксија", рекао је Џарвис за New Scientist.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала