https://sputnikportal.rs/20260225/figurice-iz-nemacke-stare-40000-godina-mozda-ukazuju-na-pretecu-pisanog-jezika-1196201909.html
Фигурице из Немачке старе 40.000 година можда указују на претечу писаног језика
Фигурице из Немачке старе 40.000 година можда указују на претечу писаног језика
Sputnik Србија
Знаци на фигурицама старим више од 40.000 година, дуго сматрани обичном декорацијом, могли би да представљају рани облик записивања информација и то десетине... 25.02.2026, Sputnik Србија
2026-02-25T23:00+0100
2026-02-25T23:00+0100
2026-02-25T23:00+0100
наука и технологија
наука и технологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/07/0e/1187850465_0:212:720:617_1920x0_80_0_0_ff56b14511158eb592d4db003dde5e44.jpg
Научници који верују у ту теорију су лингвиста Кристијан Бенц са Универзитета Сарланд и археолошкиња Ева Дуткјевич из Музеја праисторије и ране историје у Берлину, који су анализирали предмете из палеолита, саопштио је Универзитет Сарланд.Они су анализирали више од 3.000 ознака на око 260 предмета који датирају из периода од пре 34.000 до 45.000 година.Многи артефакти потичу из пећина са планинског венца Швапска Јура у југозападној Немачкој, региону познатом по уметности из леденог доба. Међу њима је и мала фигурица мамута исклесана од слоноваче и фигура „човека лава“ из пећине Холенштајн-Штадел, које су обележене правилним редовима крстова, тачака и зарезима. Слични низови се појављују на алатима и предметима широм Европе, преноси Тајмс.Додао је да налази такође показују да су палеолитски ловци-сакупљачи развили систем симбола који има густину информација статистички упоредиву са најранијим протоклинописним таблицама из древне Месопотамије, које су настале 40.000 година касније. Низови знакова у протоклинописном писму су такође репетитивни, а појединачни знакови се понављају сличном учесталошћу. У погледу сложености, ови низови знакова су упоредиви.Примена рачунарских метода из лингвистике показала је да су секвенце ових знакова изузетно структуриране и имају сличност са записима прото-клинастим писмом, системом знакова који се појавио у јужној Месопотамији око 3.000 година пре нове ере. Научници објашњавању да високо предвидљив низ записа (као што је „крст, крст, крст, крст“) може да носи много мање информација од разноврснијег (на пример: „крст, тачка, крст, линија“).Осим тога, истраживачи наглашавају да ова открића не значе да су Европљани из каменог доба „користили речи или граматику“, али сугеришу да су развили способност визуелног записивања података, десетинама хиљада година пре изума правог писма.Археолози и лингвисти истичу да су ово тек први кораци у разумевању значења ових ознака – да ли су бележиле власништво, ловачке записе, ритуално знање или нешто друго, још није утврђено.Како се наглашава, у студији се не открива шта су људи каменог доба бележили овим знацима.Студија је објављена у журналу Процидингс оф Нешенал Академи оф Сајенс..Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво
наука и технологија, друштво
Фигурице из Немачке старе 40.000 година можда указују на претечу писаног језика
Знаци на фигурицама старим више од 40.000 година, дуго сматрани обичном декорацијом, могли би да представљају рани облик записивања информација и то десетине хиљада година пре појаве првог писма, установили су немачки научници.
Научници који верују у ту теорију су лингвиста Кристијан Бенц са Универзитета Сарланд и археолошкиња Ева Дуткјевич из Музеја праисторије и ране историје у Берлину, који су анализирали предмете из палеолита,
саопштио је Универзитет Сарланд.
Они су анализирали више од 3.000 ознака на око 260 предмета који датирају из периода од пре 34.000 до 45.000 година.
Многи артефакти потичу из пећина са планинског венца Швапска Јура у југозападној Немачкој, региону познатом по уметности из леденог доба. Међу њима је и мала фигурица мамута исклесана од слоноваче и фигура „човека лава“ из пећине Холенштајн-Штадел, које су обележене правилним редовима крстова, тачака и зарезима. Слични низови се појављују на алатима и предметима широм Европе,
преноси Тајмс.
,,Наше анализе показују да ови низови знакова немају никакве везе са данашњим системима писања, који представљају говорне језике и које одликује висока густина информација. Насупрот томе, знакови на археолошким предметима се често понављају – крст, крст, крст, линија, линија, линија. Ова врста понављања није одлика говорног језика“, објаснио је Кристијан Бенц.
Додао је да налази такође показују да су палеолитски ловци-сакупљачи развили систем симбола који има густину информација статистички упоредиву са најранијим протоклинописним таблицама из древне Месопотамије, које су настале 40.000 година касније. Низови знакова у протоклинописном писму су такође репетитивни, а појединачни знакови се понављају сличном учесталошћу. У погледу сложености, ови низови знакова су упоредиви.
,,Фигурине показују већу густину информација него оруђа“, каже археолошкиња Дуткјевич, која је раније била кустос археолошког парка Фогелхерд у Швапској Јури.
Примена рачунарских метода из лингвистике показала је да су секвенце ових знакова изузетно структуриране и имају сличност са записима прото-клинастим писмом, системом знакова који се појавио у јужној Месопотамији око 3.000 година пре нове ере. Научници објашњавању да високо предвидљив низ записа (као што је „крст, крст, крст, крст“) може да носи много мање информација од разноврснијег (на пример: „крст, тачка, крст, линија“).
Осим тога, истраживачи наглашавају да ова открића не значе да су Европљани из каменог доба „користили речи или граматику“, али сугеришу да су развили способност визуелног записивања података, десетинама хиљада година пре изума правог писма.
Археолози и лингвисти истичу да су ово тек први кораци у разумевању значења ових ознака – да ли су бележиле власништво, ловачке записе, ритуално знање или нешто друго, још није утврђено.
,,Постоји много теорија, али до сада је урађено врло мало емпиријског рада“, рекао је Кристијан Бенц.
Како се наглашава, у студији се не открива шта су људи каменог доба бележили овим знацима.
,,Откриће нам помаже да сузимо могуће интерпретације“, рекла је Ева Дуткјевич.
Студија је
објављена у журналу
Процидингс оф Нешенал Академи оф Сајенс..
