Сценарио црњи од нафте: Шта чека Европу ако Иран затвори Ормуски мореуз
© Sputnik / Витаоиј Подвицки
Пратите нас
Ако Иран и САД уђу у отворени конфликт и Ормуски мореуз буде затворен, најгоре ће проћи ЕУ, јер она нема ни приближно довољно резерви нафте. С обзиром да кроз овај мореуз пролази око двадесет одсто глобалних залиха нафте, Европа неће ни на који начин да надомести недостатке, тако да јој се пише тешка економска криза.
Кад год се појачају тензије између Ирана и Сједињених држава, Ормуски мореуз, улаз у Персијски залив, уски пролаз који дели Арабијско полуострво од Ирана доспева у центар пажње. Прошле недеље, Иран је демонстрирао како би могао да одговори на напад САД када је привремено затворио Ормуски мореуз због војних вежби са бојевом муницијом.
Затварајући Ормуски мореуз, званични Техеран послао је оштру поруку, не само Америци, већ и целом свету, шта би се догодило уколико би мореуз кроз који пролази око двадесет одсто глобалних залиха нафте био затворен због америчког напада.
Запад ће молити Русију за нафту
Према речима народног посланика у Скупштини Србије и финансијског консултанта Бранка Павловића, уколико Ормуски мореуз буде затворен, све што се до сада догађало у односима ЕУ и Русије пада у воду – услед тешке кризе, нико више неће помињати санкције или „вредности“, биће важно само да се набави нафта. Европа ће молити Русију за који барел, али нафте неће бити.
„Америка ће моћи да донекле повећа своју производњу, али ни изблиза колико је Европи потребно. Русија ће свакако повећати производњу до максимума, али ће пре свега морати да снабдева своје стратешке партнере – Кину и Индију, који су енормни увозници. Чак и са максималном производњом, Русија неће моћи да надомести се што је Европи потребно“, објашњава Павловић и додаје да у случају затварања Ормуског мореуза више неће бити питање да ли Украјина треба или не треба да деблокира нафтовод „Дружба“.
У свему томе питање цене нафте није најважније, иако ће оно, како наш саговорник каже, само по себи произвести хаос и инфлацију. Нафте за Европу неће бити и она ће доживети тешку рецесију.
Србија на удару
Ни сценарио за Србију није нимало оптимистичан уколико Ормуски мореуз буде затворен, сматра Павловић, с обзиром да наша земља увози око педесет одсто ирачке нафте. У случају затварања Ормуског мореуза, Србија ће постати енергетски нестабилна држава у којој ће стране инвестиције бити сведене на нулу.
„Све што је предвиђено да буду инвестиције ове године, одложиће се док се не смири време, јер наравно да не можете инвестирати у државу у којој немате енергенте. То је потпуно јасно. Због огромне дубоке рецесије у коју ће упасти ЕУ наши сународници који живе и раде тамо ће смањити дознаке. Битно смањење дознака и осталих страних инвестиција довешће до тога да ми више немамо девизе које су нам потребне да бисмо обранили курс, фиксни курс динара. И онда ће владајућа групација бити пред дилемом да ли да у великој мери убрзано троши девизне резерве или да девалвира динар“, наводи Павловић.
Према његовом мишљењу, ни једна од две опције није добра јер једна је ствар када желите да се из замки фиксног курса извучете плански, а друга је када то радите под притиском економске кризе, у хаотичном окружењу и изнуђеној ситуацији.
До сада, курс динара брањен је инвестицијама и дознакама из иностаранства, тако да 2026, уколико Ормуски мореуз буде затворен, може да буде изузетно тешка за Србију, сматра Павловић.
Србија, при томе, не може да надомести недостатак ирачке нафте неком другом, на пример венецуеланском јер не постоји производња која уопште може да надокнади количине које би блокадом Ормуског мореуза биле блокиране.
„У том смислу ће сви који су ближи Венецуели такође хтети да откупљују сву нафту која може да се добије. Верујем да би, што се Руса тиче, они можда и могли да нам помогну, јер ту ће пасти све санкције, све рестрикције, све ће се променити у том смислу ће моћи нормално да се купује руска нафта. Ја само страхујем колико ће те нафте бити“, истиче Павловић.
Наш саговорник не заборавља ни политички моменат – Србији би, каже, могло да се обије о главу што је, под притиском Запада спустила ниво привредне сарадње са Русјом.
„Нисмо увели санкције, али смо преполовили привредну активност и сад треба свакако испословати снабдевање које би нас држало, да кажем, изнад воде“, закључује наш саговорник.
Црна тачка за транспорт нафте
Ормуски мореуз важи за најкритичнију тачку за транспорт нафте на свету и лежи између Ирана на северу и Омана и Уједињених арапских емирата на југу. На улазу и излазу широк је око 50 километара, а на најужем делу око 30 километара и чини једину везу између Персијског залива и Арапског мора.
Упркос својој величини, кроз њега пролазе највећи светски танкери, с обзиром да, према подацима америчке Администрације за енергетске информације (ЕИА), туда у 2024. пролазило око 20 милиона барела нафте на дневном нивоу, што је еквивалентно вредности од око 500 милијарди долара годишње.
Кроз мореуз сирову нафту извозе Иран, Ирак, УАЕ, Кувајт, Катар и Саудијска Арабија, а ова рута служи и за транспорт течног природног гаса (ЛНГ) – у 2024, око петине глобалних пошиљки ЛНГ-а кретала се коридором, највише из Катара.
Опет према подацима ЕИА, највећи број испорука сирове нафте и деривата који се креће кроз мореуз иде на азијска тржишта – око 84 одсто. Слично је и са ЛНГ, око 83 одсто. Међутим, као што је Павловић рекао, ради се у највећем броју случајева о руским стратешким партнерима.
Према међународном праву, територијалне воде простиру се 12 наутичких миља (22 километра) од обала. На најужем делу пловни путеви кроз Ормуски мореуз у потпуности се налазе под суверенитетом Ирана и Омана, што Техерану даје стратешку предност.
Према проценама војних стручњака, уколико би Иран желео да омета пловидбу кроз Ормуски мореуз, то би најефикасније учинио полагањем мина и коришћењем брзих чамаца опремљених противбродским ракетама и подморница, који су део иранске ратне морнарице.
Ирански парламент је прошле године одобрио предлог за затварање Ормуског мореуза, а коначну одлуку о томе препустио је верском вођи, ајатолаху Алију Хамнеију.
Погледајте и:
