https://sputnikportal.rs/20260302/miris-i-egipatska-mitologija-sta-je-pokazalo-najnovije-istrazivanje-na-mumijama-1195939536.html
Мирис и египатска митологија: Шта је показало најновије истраживање на мумијама
Мирис и египатска митологија: Шта је показало најновије истраживање на мумијама
Sputnik Србија
Тим научника са Универзитета у Бристолу развио је неинвазивну методу за анализу мириса древних египатских мумија, идентификујући хемијске трагове балзамовања... 02.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-02T22:41+0100
2026-03-02T22:41+0100
2026-03-02T22:41+0100
наука и технологија
археологија
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0c/03/1124005013_0:372:3968:2604_1920x0_80_0_0_2f0b63a1c5bedea6fb9078a9a5ce268a.jpg
За разлику од досадашње праксе, која је подразумевала сечење делова завоја и њихово растварање ради хемијске анализе, истраживачи су се фокусирали на испитивање испарења органских једињења (ВОЦ) из ваздуха који окружује мумије, пренео је научни портал „Сајенс Алерт“.Обухваћен читав период мумификацијеКако наводе аутори студије, мирис је имао значајну улогу у египатској митологији и веровањима о загробном животу, док су зачини и ароматичне смоле коришћени у процесу балзамовања како би прикрили непријатне мирисе и заштитили тело од штеточина и микроорганизама.Научници су анализирали 35 узорака, укључујући делове смоле, завоја и људског ткива, са 19 мумија које потичу из периода од око 2000. године пре нове ере до 295. године нове ере, чиме је обухваћен готово читав период мумификације у старом Египту, а узорци су из музеја у Европи и Великој Британији.Материјал је смештан у посебне коморе како би се омогућило ослобађање испарења једињења, која су потом анализирана методама гасне хроматографије и масене спектрометрије.На тај начин идентификоване су масти, воскови и смоле коришћене у процесу балзамовања.Најчешћи састојциРезултати су показали да су најчешћи састојци били масти и уља, пчелињи восак, биљне смоле и битумен, али и да су се рецептуре мењале током векова. У ранијим периодима коришћене су једноставније мешавине, док су касније укључивани скупљи састојци попут смола и уља бора, клеке и кедра, као и битумен.Аутори истичу да различити историјски периоди показују препознатљиве хемијске профиле, што значи да анализа испарења једињења може да послужи као минимално инвазивна метода за одређивање старости мумија.Према њиховој оцени, ова техника омогућава брзо и неинвазивно прелиминарно испитивање, без нарушавања интегритета драгоцених археолошких узорака.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
археологија, друштво
Мирис и египатска митологија: Шта је показало најновије истраживање на мумијама
Тим научника са Универзитета у Бристолу развио је неинвазивну методу за анализу мириса древних египатских мумија, идентификујући хемијске трагове балзамовања без оштећивања узорака, показало је ново истраживање, додајући да су на тај начин откривени материјали коришћени у процесу мумифицирања.
За разлику од досадашње праксе, која је подразумевала сечење делова завоја и њихово растварање ради хемијске анализе, истраживачи су се фокусирали на испитивање испарења органских једињења (ВОЦ) из ваздуха који окружује мумије, пренео је научни портал „Сајенс Алерт“.
Обухваћен читав период мумификације
Како наводе аутори студије, мирис је имао значајну улогу у египатској митологији и веровањима о загробном животу, док су зачини и ароматичне смоле коришћени у процесу балзамовања како би прикрили непријатне мирисе и заштитили тело од штеточина и микроорганизама.
Научници су анализирали 35 узорака, укључујући делове смоле, завоја и људског ткива, са 19 мумија које потичу из периода од око 2000. године пре нове ере до 295. године нове ере, чиме је обухваћен готово читав период мумификације у старом Египту, а узорци су из музеја у Европи и Великој Британији.
Материјал је смештан у посебне коморе како би се омогућило ослобађање испарења једињења, која су потом анализирана методама гасне хроматографије и масене спектрометрије.На тај начин идентификоване су масти, воскови и смоле коришћене у процесу балзамовања.
Резултати су показали да су најчешћи састојци били масти и уља, пчелињи восак, биљне смоле и битумен, али и да су се рецептуре мењале током векова. У ранијим периодима коришћене су једноставније мешавине, док су касније укључивани скупљи састојци попут смола и уља бора, клеке и кедра, као и битумен.
Аутори истичу да различити историјски периоди показују препознатљиве хемијске профиле, што значи да анализа испарења једињења може да послужи као минимално инвазивна метода за одређивање старости мумија.
Према њиховој оцени, ова техника омогућава брзо и неинвазивно прелиминарно испитивање, без нарушавања интегритета драгоцених археолошких узорака.
