00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
16:00
60 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Је ли крај моделу који нам је донео привредни раст, којим путем даље
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
ЕКОНОМИЈА
Спутњик Економија прати најновије вести, анализе и извештаје из Русије, региона и света.

Све се мења! Два стуба за раст српске привреде: Стране инвестиције плус - српске компаније /видео/

CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом / фабрика
фабрика - Sputnik Србија, 1920, 07.03.2026
Пратите нас
Србија и даље привредни раст треба да заснива и на капиталним улагањима и на страним директним инвестицијама. Тај модел није исцрпљен, он само треба да буде допуњен, пре свега ангажовањем не само наших радника, него и наших компанија у ланце снабдевања оних који овде долазе.
На то је у емисији Енергија Спутњика указао економиста Бојан Станић, помоћник директора Сектора за стратешке анализе у Привредној комори Србије.
Оно на чему се углавном заснивало привлачење страних инвестиција више неће бити наши главни адути. Радна снага у Србији данас није толико јефтина колико би то волели страни инвеститори, а питање је колико ћемо још моћи да рачунамо и на јефтине енергенте. То је све извесније после одлуке ЕУ, на чијем смо путу, да од краја 2027. елиминише руски гас са европског тржишта, а поготово после недавног Трансатланског самита о гасној безбедности одржаног у Вашингтону. Ту су се државе југоисточне и централне Европе, јединог региона у Европи који још прима руски гас, такорећи обавезале Американцима на куповину њиховог знатно скупљег течног природног гаса (ЛНГ).

Уместо запошљавања радника, ангажовање фирми

Оцена да је досадашњи модел индустријске политике који је доносио привредни раст исцрпљен, чула се на управо завршеном Копаоник бизнис форуму. Станић, међутим, ствари види на другачији начин.
„Ја уопште не мислим да је он исцрпљен, он само треба да буде допуњен, односно да ми имамо две полуге за раст, односно два стуба. Један су свакако привлачење страних директних инвестиција које су извозно оријентисане, а са друге стране, као компонента тог првог стуба, што више да укључимо наше компаније у ланце снабдевања управо тих великих играча који овде долазе“, каже он.
По његовој оцени, подршка државе сада треба да буде усмерена на оне иностране инвеститоре који овде долазе уколико креирају што чвршћи локални ланац набавке.
На тај начин ми би смо допринели не само нашем економском амбијенту, него и ширем европском, имајући у виду да се сада инсистира на програму повећања аутономије Европске уније и на њеној самодовољности, подсећа он.
Саговорник Спутњика објашњава да то повећање аутономије ЕУ базира управо на повећању међународне сарадње са поузданим партнерима, због чега је и потписан и споразум о слободној трговини са Меркосуром, који чине најразвијеније земље Латинске Америке, са тржиштем од око 700 милиона њуди. Потом је уследио и споразум о слободној трговини са Индијом чиме се ствара заједничко тржиште од око две милијарде људи. А све то зарад смањења зависности од непредвидивих Сједињених Америчких Држава, поготово услед кризе подстакнуте америчким царинама, али и од Кине и њене јефтиније робе.

Два стуба

Да би ЕУ повећала самодовољност, она мора да се ослања на своје ресурсе, на своје људе, своју технологију, своје знање, а ако хоћемо да будемо део тог тржишта онда треба да креирамо те локалне ланце снабдевања, каже Станић, истичући да су нам стране инвестиције потребне, јер ми за улагања немамо довољно.
„Чак и да уложимо новац питање колико можемо бити конкурентни на удаљеним тржиштима, имајући у виду да је конкуренција све јача и зато су битни ти велики играчи. А ви где не можете директно, можете индиректно кроз ланце снабдевања да дођете до тог тржишта. То је први стуб. А други стуб је онај који је нама насушно битан, на који се не обраћа пажња у довољној мери, а то је пораст унутрашњег тржишта,“ објашњава овај економски аналитичар.
Пораст унутрашњег тржишта значи раст потрошње, раст животног стандарда, раст броја људи и потрошача на овом тржишту. Та два стуба морају, каже, упоредо да се развијају.
Станић не мисли да ће глобалне промене, па и оне на нашем тржишту по питању радне снаге и енергената утицати на то да Немачка која је овде највише инвестирала и запошљава око 80.000 људи одустати од улагања.

Остајемо атрактивни

„За Немачку Србија и даље остаје значајно и захваљујући томе ми смо у прошлој години први пут остварили суфицит у размени са Немачком. Са друге стране, прошле године смо забележили значајан раст извоза аутомобила из Крагујевца, Фиата и Цитроена. У 2024. години отварили смо око 150 милиона евра извоза, а онда смо отишли на 950 милиона евра у 2025. години. Већина тих аутомобила је завршила на тржишту Италије, има их и на тржишту Немачке, генерално на тржишту Европске уније“, констатовао је наш саговорник.
Он верује да је тржиште Европе за нашу релативно малу аутоиндустрију довољно као дугорочни извор раста, имајући у виду да смо и даље на дуги рок ценовно конкурентнији него њихова тржишта радне снаге.
По његовој оцени, лон послови за аутоиндустрију који се тичу најједноставније опреме за аутомобил, полако се селе у севрну Африку, али Србију види у ономе што су Чешка и Словачка до јуче у радили у аутоиндустрији.
„Чешка и Словачка, које су оствариле значајан економски напредак , захваљујући аутоиндустрији, сељењу фабрика из Немачке код њих, да како они буду напредовали у тој вишој додатој вредности у смислу уређаја, разне технологије које се користе у производњи аутомобила, један део тих фабрика буде полако пребачен на Балкан, односно у Србију. На тај начин ми ћемо да повећамо нашу додату вредност, а упоредо и они своју и то ће опет да буде један ланац набавке за немачку аутоиндустрију. То је отприлике тако замишљено, колико ће се то створити, питање је, али дефинитивно ми још увек остајемо атрактивни“, оценио је Станић.

Где смо у предности

Када говоримо о програму Србија 2030-2035. који би ускоро требало да буде представљен, он каже да је стратегија специјализације већ дефинитивно јасно рекла шта су наше могућности, где су наше извори компаративних предности. Поред аутоиндустрије то је прехрамбена индустрија, како год то нама сада изгледало, хемијска индустрија, информационе технологије, креативна индустрија, у оквиру које гејминг има већу вредност него цела филмска и музичка индустрија. Уз то наша предност је и што имамо могућност експлоатације природних сировина, свакако до мере да не угрозимо своју одрживост.
„Европа, чији смо део, остаје рањива на геополитичке изазове који се пре свега преливају на њу због зависности од увоза, не само енергената, технологије, радне снаге, него наравно све више зависе и од тог политичког ризика који се опет се опредељује на неком другом месту, али ми не можемо на то да утичемо. Можемо само да утичемо на поверење инвеститора који би улажу у Србију“, истиче главни аналитичар ПКС.

Поносни на привреднике

Он каже да су у Привредној комори били поносни на чињеницу да су наши привредници то поверење успешно градили, што се показало у контактима које су имали са купцима наших производа у САД које су имали после увођења америчких царина. Сви су указивали на одличан квалитет наше робе и поузданост партнера из Србије. Исто је било и у разговорима са представницима немачког бизниса који су исказали разумевање за осетљивост политичке ситуације у Србији. Истакли су да настављају сарадњу са нама зато што у Србији имају поуздане добављаче и привреднике.
Зато је уз све друге претпоставке успешног пословања битно да и даље градимо то поверење, да смо поуздана привреда за улагање, закључио је Станић у емисији Енергија Спутњика.
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала