00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Рок фотографије Горанке Матић
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
Кад дрво пушта корење у небо
16:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Блажић: Мијатовић је велико разочарање за све Партизановце
20:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Хиспаноамеричка новела“
21:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Рат исцрпљивања од Ирана до Украјине: Да ли су НАТО савезници истрошили свој арсенал

© AP Photo / Mindaugas KulbisВојници САД на војној вежби у Литванији
Војници САД на војној вежби у Литванији  - Sputnik Србија, 1920, 14.03.2026
Пратите нас
Само пет дана уочи почетка напада Америке и Израела на Иран, начелник Генералштаба америчких оружаних снага Ден Кејн упозоравао је на састанцима Савета за националну безбедност САД да су им снаге преоптерећене док су им залихе ПВО ракета забрињавајуће ограничене. Најпре Украјином, а онда и прошлогодишњим 12-дневним ратом против Ирана.
У данима који ће уследити – када се показало да упозорење генерала Кејна није искоришћено за закључак да су преговори ипак логичније решење од започињања још једног рата – магазин ”Форин полиси” израчунао је да су само у прва три дана рата Америка и Израел испалили више од 3.000 ракета из својих већ испражњених складишта.

Застрашујући бројеви

При чему то не тврди само ”Форин полиси”, а и тврдња се не односи само на Америку и Израел.
Магазин ”Економист”, примера ради, у истом духу, под насловом ”Да ли земље Залива остају без пресретача ракета”, опомиње да противваздушна одбрана за обарање једног иранског пројектила – укључујући дронове – употреби барем две-три ракете, тако да су већ у првих пар дана рата, процењује се, потрошили око 800 ПАК-3 ракета за ”патриоте” и ТХААД пресретача којих се укупно произведе 96 годишње. Штавише, прошле године је у њиховом 12-дневном рату против Ирана испаљено око 150 ТХААД пресретача, што је равно, чак, четвртини укупне количине овог оружја коју је Пентагон икада купио.
Тако да – опомиње даље ”Економист” – ”арапске земље вероватно употребе више пресретача за дан или два него што Америка може да произведе за годину дана”.
Процена је можда и претерана – у страху су велике очи – а свакако да зависи и од броја испаљених иранских пројектила, али, и ”Политико” забринуто преноси сазнања о брифингу Пентагона за чланове Конгреса којима је саопштено да америчка војска троши ”енормну количину” муниције да се одбрани од иранских контраудара, те да се навођене ракете и најсавременији пресретачи употребљавају у ”застрашујуће великим бројевима”.

Могућности војно-индустријског комплекса

У прилог томе, и државни секретар Марко Рубио је у једном скорашњем обраћању новинарима, без улажења у конкретне појединости, изненађујуће отворено изнео податак да је Иран у стању да произведе више од стотину ракета месечно, док за исти период Америка направи свега шест-седам пресретача тих иранских ракета.
Штавише, како сад открива ”Волстрит џорнал”, актуелна администрација ”провела је месеце вршећи притисак на велике произвођаче оружја, као што су ’Локид Мартин’ и ’Рајтеон’, да утроструче или учетвороструче производњу њихових најнапреднијих пројектила”. Још прошлог јуна су амерички званичници окупили петнаестак водећих произвођача оружја да их убеђују да инвестирају у повећање производње, међутим, као знак да то баш и није произвело жељене резултате, у јануару је уследио излив беса Доналда Трампа који је компаније из америчког војно-индустријског комплекса оптужио да ”величанствену војну опрему не производе довољно брзо”, а када је и произведу, ”не одржавају је ни брзо ни прописно”.

Русија као велики победник

Сада се пак не продубљује само рупа у складиштима Америке и њених савезника, него и географија тог проблема. Агенција ”Ројтерс”, тако, ових дана открива да су авиони Ф-16 донирани Украјини недељама летели без пројектила услед њихове ”акутне несташице”.
Док у још једном карактеристичном тексту на ову тему и ”Волстрит џорнал” констатује да је ”Русија велики победник јер рат против Ирана исцрпљује залихе које су неопходне Украјини”; па се у том контексту указује да је немачки министар одбране Борис Писторијус ургирао код НАТО савезника да Украјини донирају ПВО ракете: ”Као знак колико су осиромашене постале НАТО залихе, дефинитивно је обећано само пет комада (ракета) – од стране саме Немачке.”

Кинески фактор

Зашто се не повећа производња? Зато што, објашњава ”Политико”, ”индустријска база не може да се упали на дугме да почне масовну производњу софистицираних ракета и ПВО система који су Америци и њеним савезницима очајнички потребни”. Па отуда и страх савезника да неће ни добити америчко оружје које су, иначе, и наручили под притиском саме Америке. Европљани, цитирана је једна висока званичница НАТО-а, ”живе у свету снова у коме су САД гигантски Волмарт, у коме купујете ствари и добијете их одмах, а то једноставно није тачно”.
”Волстрит џорнал” објашњава и да је ”део проблема оклевање индустрије да се обавеже на велике инвестиције у нове производне линије без гарантованих дугорочних државних уговора”, а осим тога постоји и још једна, вероватно, немогућа мисија: фактор Кине на који опомиње ”Форин полиси”. Кина, наиме, контролише производњу 90 одсто ретких земних елемената без којих нема никаквог модерног оружја. Само за поправку радарских система које су уништили Иранци, на пример, биће им потребно пет до осам година, и, још важније, 77,3 килограма галијума; Кина производи 98 одсто тог елемента у свету, и око тога нема много помоћи јер је галијум нуспроизвод алуминијума. Кога, такође, у довољним количинама производи само Кина, а управо је она означена као главни ривал у свим америчким војним плановима…
Како ће кинески фактор утицати на америчку производњу наоружања? Ко побеђује у рату исцрпљивања? И како ће то утицати на његов исход?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили историчар Саша Адамовић и новинар Небојша Малић.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала