https://sputnikportal.rs/20260320/prvi-vestacki-jednjak-uspesno-transplantovan-kod-svinja-1197149641.html
Први вештачки једњак успешно трансплантован код свиња
Први вештачки једњак успешно трансплантован код свиња
Sputnik Србија
Научници из Велике Британије први пут су развили вештачки једњак у лабораторији и успешно га имплантирали код свиња, које су након тога нормално могле да... 20.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-20T22:35+0100
2026-03-20T22:35+0100
2026-03-20T22:35+0100
наука и технологија
наука и технологија
живи свет и генетика
свиње
медицина
трансплантација
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/11/1182721573_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_9b233f642756b3853582e7b70344d3f2.jpg
У истраживању спроведеном у болници "Грејт Ормонд стрит" (ГОСХ) и Универзитетском колеџу у Лондону (УЦЛ), показано је да једњак донора може да буде "очишћен" од ћелија, затим "насељен" ћелијама примаоца и имплантиран тако да обнови функцију органа, преноси Скај њуз."Ово је значајан корак ка персонализованим регенеративним третманима за децу рођену са животно угрожавајућим проблемима једњака", изјавио је дкоктор Марко Пелегрини, виши истраживач на Институту за здравље деце УЦЛ-а.Он је додао да технологија омогућава "изградњу новог једњака за дете користећи његове сопствене ћелије, комбиноване са припремљеном подлогом од свињског ткива".У експерименту је осам животиња добро прихватило трансплантат, развијајући функционалне мишиће за гутање у року од три месеца.Због употребе сопствених ћелија животиња, имунодепресивна терапија није била потребна, а ткиво је расло заједно са животињама.Процес из неколико коракаПроцес се састоји од неколико корака: прво се прави "скафолд", односно основа у облику цеви, коришћењем једњака донора свиње. Кроз процес децелуларизације, донорово ткиво се ослобађа ћелија док се чува структура. Затим се "скафолд" попуњава ћелијама примаоца, узетим из мале биопсије, које се лабораторијски умножавају пре него што се убризгају у "скафолд". Трансплантат се потом смешта у биореактор на једну недељу, како би се ћелије адаптирале на ново ткиво.Укупно трајање процеса је око два месеца.Ова технологија посебно је значајна за децу са ЛГОА, ретком урођеном аномалијом једњака код које постоји широк прекид између горњег и доњег сегмента. У Великој Британији годишње се роди око 180 беба са овом аномалијом, а 10 одсто њих има ЛГОА. Тренутно се таква деца хране путем сонде док се не развије план за хируршко лечење, које је сложено и инвазивно.Резултати истраживања код свиња су охрабрујући: све животиње су преживеле критичних првих 30 дана, а након шест месеци трансплантати су развили функционалне мишиће, нерве и крвне судове, омогућавајући нормално гутање и раст животиња.Научници су први пут мапирали и гене у ткиву имплантата, показујући да активност гена одговара природном ткиву.Ако се технологија прилагоди за људе, "скафолди" различитих величина могли би да буду унапред припремљени и персонализовани за новорођенчад или децу различитих старосних група, по потреби.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, живи свет и генетика, свиње, медицина, трансплантација, друштво
наука и технологија, живи свет и генетика, свиње, медицина, трансплантација, друштво
Први вештачки једњак успешно трансплантован код свиња
Научници из Велике Британије први пут су развили вештачки једњак у лабораторији и успешно га имплантирали код свиња, које су након тога нормално могле да гутају храну.
У истраживању спроведеном у болници "Грејт Ормонд стрит" (ГОСХ) и Универзитетском колеџу у Лондону (УЦЛ), показано је да једњак донора може да буде "очишћен" од ћелија, затим "насељен" ћелијама примаоца и имплантиран тако да обнови функцију органа,
преноси Скај њуз.
"Ово је значајан корак ка персонализованим регенеративним третманима за децу рођену са животно угрожавајућим проблемима једњака", изјавио је дкоктор Марко Пелегрини, виши истраживач на Институту за здравље деце УЦЛ-а.
Он је додао да технологија омогућава "изградњу новог једњака за дете користећи његове сопствене ћелије, комбиноване са припремљеном подлогом од свињског ткива".
У експерименту је осам животиња добро прихватило трансплантат, развијајући функционалне мишиће за гутање у року од три месеца.
Због употребе сопствених ћелија животиња, имунодепресивна терапија није била потребна, а ткиво је расло заједно са животињама.
Процес из неколико корака
Процес се састоји од неколико корака: прво се прави "скафолд", односно основа у облику цеви, коришћењем једњака донора свиње. Кроз процес децелуларизације, донорово ткиво се ослобађа ћелија док се чува структура. Затим се "скафолд" попуњава ћелијама примаоца, узетим из мале биопсије, које се лабораторијски умножавају пре него што се убризгају у "скафолд". Трансплантат се потом смешта у биореактор на једну недељу, како би се ћелије адаптирале на ново ткиво.
Укупно трајање процеса је око два месеца.
Ова технологија посебно је значајна за децу са ЛГОА, ретком урођеном аномалијом једњака код које постоји широк прекид између горњег и доњег сегмента. У Великој Британији годишње се роди око 180 беба са овом аномалијом, а 10 одсто њих има ЛГОА. Тренутно се таква деца хране путем сонде док се не развије план за хируршко лечење, које је сложено и инвазивно.
Резултати истраживања код свиња су охрабрујући: све животиње су преживеле критичних првих 30 дана, а након шест месеци трансплантати су развили функционалне мишиће, нерве и крвне судове, омогућавајући нормално гутање и раст животиња.
Научници су први пут мапирали и гене у ткиву имплантата, показујући да активност гена одговара природном ткиву.
Ако се технологија прилагоди за људе, "скафолди" различитих величина могли би да буду унапред припремљени и персонализовани за новорођенчад или децу различитих старосних група, по потреби.
