Србија била изложена огромној сили, али није сломљена: 27 година од почетка НАТО агресије
© Уступљено Спутњику/Драган Миловановић/Вечерње новости
Пратите нас
Агресија НАТО на Србију, односно тадашњу СР Југославију почела је пре 27 година, 24. марта 1999. године у 19.53 часова.
Агресија на СРЈ била је преседан и изведена је без сагласности Савета безбедности УН.
Према подацима Министарства одбране Србије, током НАТО агресије убијен је 1.031 припадник војске и полиције, а рањена су 5.173 војника и полицајца.
Погинуло је око 2.500 цивила, међу њима 89 деце, а рањено је око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце.
Као нестали воде се 25 особа.
Светској јавности је представљено да је разлог агресије била тешка хуманитарна криза на КиМ, а у стварности на КиМ се 1998. године догодила серија терористичких напада које је починила тзв. ОВК, како против снага безбедности Србије и СРЈ, тако и против бројних цивила, не само Срба.
Нападани су важни објекти, путеви, комуникационе тачке, погранични појас уз Албанију, а потом и поједине варошице.
Као изговор за агресију искоришћени су догађаји у Рачку, 15. јануара 1999. године, а потом и неуспех преговора у Рамбујеу и Паризу.
Пошто је Скупштина Србије потврдила да не прихвата одлуку о страним трупама на територији Србије, уз предлог да Уједињене нације надгледају мировно решење на Косову и Метохији, НАТО је започео ваздушне ударе.
Наредбу за напад дао је тадашњи генерални секретар НАТО-а Хавијер Солана.
Према саопштењу Генералштаба Војске Југославије, у првом налету 24. марта гађано је више од 20 објеката.
Први пројектили су пали у 19.53 часова на касарну у Прокупљу, где је страдао војник Бобан Недељковић, који је прва жртва агресије.
Следили су удари на Приштину, Куршумлију, Батајницу, Стражевицу. Паралелно, гађани су предајници и системи везе на Јастрепцу и другде, као и Стражевица у Раковци.
Погођен је и Даниловград, где је погинуо војник Саша Стојић из Београда, као и аеродром Голубовци код Подгорице.
Највише је циљан простор Косова и Метохије, а онда и Београд, Нови Сад, Ниш, Лесковац, Сомбор, Суботица, Подгорица, Херцег Нови и Луштица у Боки.
НАТО је започео бомбардовање са бродова у Јадрану, као и из четири ваздухопловне базе у Италији.
Иако су претње војном интервенцијом постојале од почетка деведесетих, агресија НАТО на СРЈ је заправо припремана током 1998. године.
У књизи "Модерно ратовање" Весли Кларк није крио да је планирање агресије НАТО против СРЈ "средином јуна 1998. увелико било у току".
У пролеће 1998. године погранични појас општина Дечани и Ђаковица био је зона масовних терористичких активности тзв. ОВК.
Дечани су били у вишемесечном окружењу, без струје и телефонских веза, а тешке борбе вођене су у априлу и мају.
Почетком јуна терористичка тзв. ОВК објавила је мобилизацију, која је подразумевала обавезан одазив под оружје свих Албанаца од 18 до 55 година, што је значило да је на делу оружана побуна.
Војска Југославије у операције је први пут укључена првог дана јуна, па су Дечани деблокирани након вишедневних борби.
Уследили су, углавном инсценирани, збегови локалних сељана примораваних од стране припадника тзв. ОВК.
У међународној јавности појавиле су се лажне тврдње да је у Албанију пребегло 20.000 лица, а додатних 8.500 у Црну Гору.
Власти СРЈ су покушале да на безочну пропаганду одговоре организовањем посета дипломата из Београда Косову и Метохији, али су потоња обраћања тих дипломата била сасвим прилагођена политикама њихових влада, независно од стварног стања на терену.
Истовремено, у западним медијима на делу је била пропаганда са потпуно неистинитим информацијама о збивањима на Косову и Метохији.
Челници САД и ЕУ, паралелно, оптуживали су Србију за наводно етничко чишћење, ратне злочине и хуманитарну катастрофу.
Поново су забрањени комерцијални летови авиопревозника из СРЈ, а 8. јуна Савет безбедности УН забранио је инвестирање у СРЈ.
Војни министри земаља НАТО донели су 11. јуна 1998. године декларацију о припреми за војну интервенцију на КиМ. Трупе НАТО-а распоређене су у Албанији и Северној Македонији, а половином јуна изведене су војне вежбе НАТО назване "Одлучни орао" на самој граници Србије.
Припадници терористичке тзв. ОВК напали су Ораховац 17. јула. Био је то први њихов покушај заузимања већег места. Током прва два дана албански екстремисти запосели су кључне објекте, општину, пошту, дом здравља, а телефонске везе и снабдевање струјом су прекинути. Бројни Срби су киднаповани и масакрирани.
Војска Југославије и полиција ослобађање Ораховца започињу 18. јула. Град је ослобођен после дводневних борби 19. јула, али су борбе настављене и сутрадан.
Најмање 110 Срба цивила у тој зони је отето, почев од 11. јула. Пронађени су посмрти остаци 42 жртве.
Савет НАТО је 12. октобра 1998. године донео одлуку о усвајању наредбе за активирање снага.
Сутрадан је тадашњи председник СРЈ Слободан Милошевић потписао споразум са специјалним изаслаником САД за Балкан Ричардом Холбруком, а договорено је да посматрачи ОЕБС надгледају мировни процес на КиМ.
Одређено је смањење броја припадника Војске Југославије на простору КиМ на број с почетка 1998. године, као и да нико не може бити позван на одговорност због кривичних дела током оружане побуне.
Упркос споразуму, после састанка Савета НАТО-а, 30. јануара 1999. године званично је објављено да је НАТО спреман да покрене ударе против СРЈ.
Уследило је додатно распоређивање НАТО трупа у Албанији и Македонији.
Инсценирани су потом преговори у Рамбујеу и Паризу од 6. фебруара до 19. марта, а делегација СРЈ коначни понуђени текст није потписала.
Медлин Олбрајт, тадашњи државни секретар САД и главни архитекта војне агресије на Србију, није крила да је степен захтева упућиваних Београду све време растао, до нивоа који је било немогуће прихватити. Бил Клинтон, тадашњи председник САД, је делегацији америчких Срба и сам накнадно изјавио да оно што је захтевано од Милошевића ни он не би потписао.
Изложба фотографија “Зашто?” из фото-документације руске новинске агенције и српског дневног листа ,,Вечерње Новости“ која сведочи о агресији НАТО на СР Југославију
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Претње бомбардовањем Србије, по тадашњем амбасадору СРЈ при УН Владиславу Јовановићу, постојале су десетак година.
НАТО је током 11 седмица агресије бацио 22.000 тона пројектила, међу којима 37.000 забрањених касетних бомби и оних пуњених обогаћеним уранијумом.
Велики део инфраструктуре у земљи је разорен, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Све заједно, процењује се, око 50 одсто производних капацитета Србије.
Разорено је или оштећено око 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга.
Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
Трећина електроенергетског капацитета земље је разорена. Бомбардоване су рафинерије у Панчеву и Новом Саду, што је имало и несагледиве еколошке последице.
НАТО је употребио и такозване графитне бомбе за онеспособљавање електроенергетског система.
Зграда РТС у Београду бомбардована је 23. априла, када је погинуло 16 особа и исто толико рањено. Зграда Телевизије Нови Сад разорена је 3. маја, на Међународни дан слободе медија.
Амбасада Кине у Београду разорена је 7. маја 1999. године.
По окончању агресије, власти у Београду процениле су штету на приближно стотину милијарди долара.
До 10. јуна 1999. године одговарајуће службе Србије регистровале су 18.168 авио прелета. Према НАТО изворима, налета је било 38.004, од тога 10.484 ватрених дејства.
У првој фази у дејствима је учествовало свакодневно око 70 борбених авиона, да би доцније тај број био и око 400 летелица.
НАТО није признао да је имао губитака током агресије на СРЈ, али се у Музеју ваздухопловства у Београду чувају остаци срушених авиона Ф-117, Ф-16, беспилотних летелица, крстарећих пројектила.
Летелица Ф 117, такозвани "невидљиви", симбол супериорности америчке технологије, завршила је у њиви у атару сремског села Буђановаци.
Међународни кривични суд за бившу Југославију је 27. маја 1999, у јеку агресије на СРЈ, објавио оптужницу и издао налоге за хапшење Слободана Милошевића, Милана Милутиновића, Николе Шаиновића, Драгољуба Ојданића и Влајка Стојиљковића, због наводних злочина на КиМ.
До обуставе агресије НАТО дошло је после потписивања Војно-техничког споразума код Куманова 9. јуна 1999. године.
Потписивању су претходиле посете Београду Мартија Ахтисарија и Виктора Черномирдина, како би се извршио додатни притисак на Милошевића.
САД и Британија у то време су отворено претиле копненом инвазијом на Србију.
Почетком јуна код Бона су се састали Виктор Черномирдин, Марти Ахтисари и Строуб Талбот, ради припреме за долазак у Београд.
Усагласили су 2. јуна споразум у 10 тачака, на основу чега су Ахтисари и Черномирдин 3. јуна допутовали у Београд.
Три дана по потписивању Војно-техничког споразума код Куманова почело је повлачење снага Србије, односно СРЈ са Косова и Метохије.
Наредбу о прекиду бомбардовања Хавијер Солана, тадашњи генерални секретар НАТО, издао је 10. јуна.
Последњи пројектили пали су 10. јуна 1999. у рејону села Кололеч, код Косовске Каменице, у 13.30 и на касарну у Урошевцу око 19.35. часова.
Био је то 79. дан НАТО агресије на Србију, односно СРЈ.
Агресија на Србију заокружена је једностраним и противправним проглашењем независности тзв. Косова 17. фебруара 2008. године, што су признале земље које су учествовале у агресији 1999. године.
Дачић: НАТО агресија трајна рана, Србија била изложена огромној сили, али није сломљена
Министар унутрашњих послова и председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић изјавио је, поводом годишњице почетка НАТО агресије на СР Југославију, односно Србију, да је тај дан остао уписан као један од најтежих дана у новијој историји Србије и као трајна рана у сећању нашег народа и нагласио да се не сме дозволити да се заборави истина о тим данима, као ни невине жртве.
Дачић је навео да су 1999. године на Србију падале бомбе, да су рушени мостови, школе, болнице и домови, страдали невини људи, деца, жене и старци.
''Била је то агресија без одлуке Савета безбедности Уједињених нација, против једне мале земље која је бранила своју слободу и достојанство. Али оно што нису могли да униште били су дух и вера нашег народа у своју државу. Србија је била изложена огромној сили, али није сломљена'', навео је Дачић у објави на друштвеним мрежама.
Према његовим речима, из тих дана страдања изашли смо са још снажнијом свешћу о томе колико су слобода, независност и право на сопствени пут вредности које се не могу ни бомбама ни притисцима уништити.
''Наша је дужност да памтимо све невине жртве и да никада не дозволимо да се заборави истина о тим данима. То дугујемо онима који су страдали, али и генерацијама које долазе'', навео је Дачић.
Додао је да је Србија и после тих тешких дана наставила да живи, да се обнавља и да јача.
''Наш народ је много пута у историји показао да уме да изабере пут достојанства, слободе и снаге. Уверен сам да ће тако бити и у временима која долазе, јер Србија увек нађе начин да остане усправна и да сама одлучује о својој судбини'', истакао је Дачић.
Ђурић: НАТО агресија на СРЈ оставила трајан траг на међународни поредак
Министар спољних послова Марко Ђурић изјавио је да је историја забележила многе догађаје који су оставили трајан траг на међународни поредак, а да је један од њих свакако агресија НАТО-а на Савезну Републику Југославију 24. марта 1999. године, извршена без одобрења Савета безбедности Уједињених нација.
"Тај трагични период далеко је превазишао прекретницу у животу српског народа, обележавајући време дубоких губитака, тешкоћа и трајних последица за нашу земљу", навео је Ђурић на Инстаграму поводом 27 година од почетка НАТО агресије на СРЈ.
Шеф српске дипломатије је навео да је током 78 дана војних акција бачено 14.000 бомби, испаљено више од 2.000 ракета и коришћено од 30 до 50 јединица муниције са осиромашеним уранијумом, а да су током напада погођена цивилна подручја, укључујуц́и стамбене четврти, болнице, школе, мостове, јавни превоз и избегличке конвоје.
Истакао је да је погинуло хиљаде људи погинуло, укључујући 89 деце.
"Ипак, упркос овим несрећама, постали смо јачи и поноснији, стварајући нацију окренуту ка будућности, и даље верну свом достојанству и својој слободи. Данас одајемо почаст свим невиним жртвама и свечано се сећамо оних које смо изгубили. Они ће увек бити у нашим мислима, нашим срцима и нашим молитвама. Дужни смо њима и себи да осигурамо да се таква трагедија никада више не понови", навео је Ђурић.
Поповић: НАТО бомбардовање Србије тероризам скривен иза лажне маске хуманости
Министар у Влади Србије задужен за међународну економску сарадњу и област друштвеног положаја цркве у земљи и иностранству Ненад Поповић изјавио је поводом 27. годишњице НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије да бомбардовање наше земље представља догађај без преседана у новијој историји, током којег је нападом на једну суверену државу најгрубље прекршено међународно право и поткопани темељи безбедности у Европи.
Он је, како се наводи у саопштењу рекао да готово нема града у Србији који током 11 недеља агресорских напада није био на мети НАТО снага.
"Под лицемерним изговором доношења вредности слободе и демократије, са осећајем сопствене супериорности и непогрешивости, НАТО савез злочиначки је напао нашу земљу, засуо је бомбама и муницијом испуњеном осиромашеним уранијумом. Њихов циљ било је подмукло и противправно остваривање војних интереса на Балкану и успостављање војне контроле над делом наше територије", рекао је Поповић.
Према његовим речима, Србија данас јасно зна ко су њени пријатељи, а ко њени непријатељи.
"Чланице НАТО-а кукавички и без трунке савести убијале су нашу невину децу. Њихове бомбе нису бирале жртве, нису правиле разлику између старих и младих, уништавале су све пред собом у злочиначкој мисији потпуног разарања. НАТО бомбардовање, модерно дивљаштво и тероризам скривено иза лажне маске хуманости, није успело да нас сломи", казао је он.
Поповић је нагласио да се никада нећемо одрећи наше свете земље - Косова и Метохије.
"На агресорске нападе увек ћемо одговорити пуном снагом, са поносом, како и доликује, у жељи да сачувамо своје достојанство, национални идентитет и државни суверенитет", рекао је министар Поповић.
Он је додао да Србија не заборавља невине жртве, не заборавља страх, бол и патњу српског народа и не заборавља НАТО злочине.
"Порука свима је да је Косово и Метохија било, јесте и биће увек део само Републике Србије", закључио је министар Поповић.
Вучевић: Имамо право на сећање, сузу и почаст за јунаке
Саветник председника Србије за регионална питања Милош Вучевић поручио је данас, на годишњицу НАТО бомбардовања Србије, да имамо право на сећање, сузу и почаст за јунаке.
У ауторском тексту за "Политику" поводом 27 година од почетка агресије НАТО-а на СРЈ, Вучевић наводи да свако од нас памти где смо били у 20 часова тог 24. марта 1999. године.
"Тог историјског тренутка када је покренута агресија на срце Европе, на стари европски народ и поносну европску државу. Када су крстареће ракете полетеле ка носећим стубовима зграде међународног права и поретка, здања од којег данас, 27 година касније, остају само рушевине, какве видимо и широм света, гледали смо их како се умножавају у нашој земљи, током 78 дана и ноћи НАТО агресије", навео је он.
Додаје да је агресија ипак била заборављена и то веома брзо након што је спроведена, будући да је престала да се обележава, а у јавности се помињала као "кампања" или "бомбардовање".
"Када се о њој и говорило, то је чињено искључиво са намером да се окриви тадашње руководство земље, а да се агресори амнестирају", навео је Вучевић и истакао да је политика Александра Вучића и Српске напредне странке донела враћање националном достојанству и култури сећања.
"Нема страдалног места око којег се нисмо окупили, нема истине коју нисмо изрекли и злочина који нисмо назвали правим именом. Сећамо се и Мурина у Црној Гори, уместо оних који у тој земљи можда то нису кадри да учине. Двадесет и четврти мартовски дан постао је и званично оно што је у народу увек и био - дан бола и поноса. Јер имамо право на бол и сећање, на сузу родитеља за децом и деце за родитељима", поручио је Вучевић.
Како је додао, имамо право и на почаст за јунаке који су се борили у другом косовском боју - на Кошарама, Паштрику, на планинама и равницама и небу изнад отаџбине, "коју су штитили својим животима, коју су одбранили храброшћу и вештином, подржани јединством читавог народа".
Вулин: Нека Бог опрости НАТО злочинцима, Срби неће
Оснивач Покрета социјалиста Александар Вулин изјавио је да Србија нема чега да се стиди ни злочина које треба да окајава, али зато имају чега да се стиде и злочина за које нису одговарали они који су Србију бомбардовали, а сада говоре о праву и моралу као да нешто о томе знају.
"Да НАТО пре 27 година није убио Бојану Тошовић и Милицу Ракић данас би се Србија радовала њиховој деци и првим словима. А да Србију после 5. октобра 2000. нису водили најгори и даље би важиле пресуде ратним злочинцима који су убијали нашу децу", навео је Вулин у саопштењу поводом 27 година од НАТО агресије на СР Југославију.
Додао је да Србија обележава 27 година од НАТО агресије са обновљеном и ојачном војском, али и без и једне сталне музејске поставке о НАТО злочинима и без првог школског часа на коме деца уче о страдању и отпору нашег великог народа.
"Србији није и никада неће бити место у политичким и војним савезима који су убијали нашу и не само нашу децу. Нека Бог опрости НАТО злочинцима, Срби неће", навео је Вулин.
Положени венци на Споменик деци страдалој у НАТО агресији
Министарка за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Милица Ђурђевић Стаменковски у име Владе Србије, поводом Дана сећања на страдале у НАТО агресији, положила је венац на Споменик деци страдалој у НАТО агресији у Ташмајданском парку и истакла да је Србија, у временима глобалних потреса, она која највише на мир позива, зато што зна колика је цена његовог губитка.
Цвеће је положио и заменик руског амбасадора у Србији Александар Конанихин.
Заменик руског амбасадора Александар Конанихин - 27 година од НАТО агресије на СРЈ обележено скупом у Београду
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Стаменковски је, током државне церемоније одавања поште страдалој деци на којој су присуствовали представници Града Београда, дипломатског кора, удружења која негују традицију ослободилачких ратова Србије и родитељи страдале деце, истакла да Србија никада неће заборавити ни једну жртву злочиначке агресији над нашом земљем 1999. године.
"Нисмо заборавили ни једно име и презиме уклесано на споменике широм наше земље. Нисмо заборавили да су НАТО пројектили прекинули загрљај наше дечице са њиховим родитељима", истакла је Стаменковски.
Истакла је да се данас поново суочавамо са тим да пројектили парају небо и да је један већи број света укључен у различите ратне вихоре.
"И као земља која је то искусила 1999. године, ми високо смо подигли нашу руку носећи у њој барјак слободе, мира и љубави. Ми смо они који највише на мир позивају, зато што смо знали колика је цена његовог губитка", рекла је Стаменковски.
27 година од НАТО агресије на СРЈ обележено скупом у Београду
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Указала је да је 1999. године на нашу земљу ударила највећа сила коју је познавао свет тога времена.
"Ударили су далеко бројнији и моћнији, у удруженом подухвату који су звали 'Племенитим наковњем', разарали су наше болнице, наша породилишта, наше мостове, наше зграде, куће, улице и пруге. Покушали су да нам избришу право на биолошки опстанак, али пре свега право на достојанство, интегритет, идентитет једне нације", навела је Стаменковски.
Нагласила је да је ултиматум који је Савезној Републици Југославији испоручен 1999. године био уцена на коју не би пристала ни једна суверена и независна држава.
Тај ултиматум, како је додала, био је срочен тако да ни један народ не може да га прихвати, што су, они који су га сачинили, касније и сами признали.
"Ми смо били земља која је мала по површини и по броју становника, али велика по карактеру, велика по духу, велика по отпору који смо пружили окупацији. И данас имамо права да будемо први у реду суверенистичког таласа. Први у реду оних који позивају на очување међународног права. Први у реду оних који позивају да није време да једни друге засипамо ракетама, пројектилима и да над било чијим небом лете туђи дронови", истакла је министарка.
Стаменковски је поручила да 21. век треба да буде век у којем ћемо чувати животе све наше дечице, породица, младости, будућности.
"Да ово буде век договора, помирења, братске љубави, солидарности, економског повезивања, културне сарадње. То су вредности на којима Србија данас почива и у које ми као народ верујемо", навела је Стаменковски.
27 година од НАТО агресије на СРЈ обележено скупом у Београду
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Додала је да се Србија данас бори да се што више деце рађа и да је то најбољи начин да пошаљемо поруку да нас нису поразили.
"Драга децо, невине жртве, Србија се данас бори да нас има више, да се деца рађају. Некако ваљда мислимо да је то најбољи начин да пошаљемо поруку да нас нису поразили", закључила је Стаменковски.
Учесници скупа у Ташмајданском парку након полагња венаца минутом ћутања одали су пошту страдалој деци у НАТО бомбардовању, а потом је дечији хор Основне школе "Милан Ракић" извео химну.
Положени венци на спомен-обележје „Вечна ватра“
Поводом 27. годишњице почетка НАТО бомбардовања СРЈ положени су венци на спомен-обележје „Вечна ватра“ у Парку пријатељства на Ушћу.
Венце су положили Државни секретар Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Антић у име Владе Србије, представници Војске Србије и Министарства одбране и заменик руског амбасадора у Србији Александар Конанихин.
Поводом 27. годишњице бомбардовања положени су венци на спомен-обележје „Вечна ватра“ у Парку пријатељства на Ушћу
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Спомен- обележје је подигнуто у спомен жртвама НАТО агресије 1999. године
У Косовској Митровици комеморативни скуп и полагање венаца поводом годишњице почетка НАТО агресије
У Косовској Митровици данас је комеморативним скупом у знак сећања на све жртве обележена годишњица почетка НАТО агресије на СРЈ.
На Тргу браће Милић положени су венци и одата пошта свима који су изгубили животе у НАТО агресији, преноси ТВ Мост.
Венце су положили и представници Канцеларије за Косово и Метохију и Српске листе.
У Лепосавићу одата пошта жртвама НАТО агресије
У Лепосавићу је обележена 27. годишњица почетка НАТО агресије на СР Југославију.
Грађани, породице страдалих, представници општине и удружења, окупили су се код спомен-обележја посвећеног жртвама НАТО бомбардовања у Лепосавићу и одали пошту.
Са обележавања годишњице почетка НАТО агресије на нашу земљу присутни су поручили да сећање не бледи, већ да живи као опомена и као завет да се истина никада не заборави, преноси ТВ Мост.
Венце на спомен-обележје положили су градоначелник Лепосавића Зоран Тодић, чланови породица страдалих, представници Удружења потомака ратова од 1912. до 1920. године, ратни војни инвалиди и ветерани.
Венци су положени и на спомен-обележја у Лешку и Сочаници.
У Грачаници обележено 27 година од почетка НАТО агресије на СР Југославију
У Грачаници је парастосом и полагањем венаца на споменик жртвама обележено 27 година од почетка НАТО агресије на СР Југославију.
Венце на спомен-обележје у дворишту Дома културе у Грачаници положили су представници Канцеларије за Косово и Метохију, Косовског управног округа, Привременог органа града Приштине, као и председник општине Грачаница.
Помоћник директора Канцеларије за Косово и Метохију Милош Терзић, рекао је да ће се овај датум увек обележавати као подсећање на страдање српског народа и државе.
„Данас смо се окупили овде у Грачаници и увек ћемо се окупљати на данашњи дан да обележимо почетак злочиначке НАТО агресије на наш народ и нашу државу те 1999. године. Сви народи, све државе и све нације света су спустиле главу пред агресором који је рушио и газио Повељу УН, једино Срби нису“, истакао је Терзић.
Навео је да Српска православна црква и држава деле судбину са својим народом на Косову и Метохији и да су сви капацитети усмерени на останак и опстанак.
„Хоћу да знате да и руководство и Влада, председник и српски свет у целини апсолутно ће наставити да у пуном капацитету пружају сву институционалну и материјалну подршку зарад вашег останка и опстанка на овим просторима. Наставићемо ту борбу и у наредном периоду као што смо је водили и до сада“, казао је он.
Терзић је навео да је у времену сложених геополитичких околности за Србе најважније да буду мудри, да чувају мир и стабилност и да јачају државу.
„И да на тај начин сви ми дамо допринос да српска држава буде и економски и у сваком другом смислу снажнија, јер једино на тај начин ћемо успети, слогом и јединством да одвратимо све оне који би можда помислили да могу да нам приреде све оно што нам је злочиначки НАТО савез приредио као држави те 1999. године“, рекао је Терзић.
Начелник Косовског управног округа Срђан Поповић, истакао је да је 24. март остао симбол страдања и дуготрајних последица.
„На данашњи дан, тачно пре 27 гдина почело је бомбардовање које је променило наше животе, дан који је заувек остао урезан у нашем сећању као почетак страдања, неизвесности и бола. Тешко је говорити на овај дан када се сећамо свега што се десило, сваког изгубљеног живота, снова који су угашени и сада када направимо ретроспективу и пролетимо кроз свих ових 27 година од бомбардовања, можемо видети да смо свих ових година константно осећали мирис барута 'милосрдног анђела'“, навео је Поповић.
Додао је да су Срби после потписивања Кумановског споразума и званичног окончања сукоба, постали корисници "чудеснога мира", који се са крила "милосрдног анђела" пренео на крила западног мировног контигента.
„Сви су веровали да се агонија страха, збегова, скривања по подрумима, страдања цивила, уништавања градова и болница завршила и да ћемо коначно мало одахнути од стрепње и страха. Међутим, кратко је трајао предах. У том потписаном мировном споразуму осећао се у ваздуху немир и исчекивање а десио се најгоди могући сценарио по наш народ. Срби су нестајали из свих градова на овим просторима, десили су се многи злочини, Ливадица, деца у Гораждевцу, Старо Грацко, 17. март и још многи други злочини. Срби су опстали, нажалост, само у енклавама“, истакао је Поповић.
Поповић је рекао да нико није смео да на такав начин решава проблеме на Косову и Метохији и да непромишљеном одлуком и бомбардовањем још више закомпликује односе између Срба и Албанаца.
„Данас, 2026. године, као резултат агресивних политика и бомбардовања имамо ситуацију где је једна страна добила све, а друга остала да се бори за биолошки опстанак и то све под присуством најдемократскијих земаља које пропагирају универзалне законе о поштовању људских права и права на живот. Данас мислим да смо сви увидели да је сваки дијалог, ма колико трајао, и спремност и разумевање бољи од било каквог насиља или испаљеног метка“, рекао је Поповић.
Директор Архива Косова и Метохије Марко Марковић истакао је да је грубо кршење међународног права 1999. године отворило својеврсну Пандорину кутију.
Марковић је подсетио да су током агресије коришћена и недозвољена средства попут бомби са осиромашиним уранијумом и касетне авиобомбе, које су забрањене и Женевском конвенцијом.
„Не постоји град ни варош на Косову и Метохији који није у више наврата погођен овим разорним оружјима. Почевши од Приштине, Призрена, оближње Кишнице, Липљана, Старог Грацког, Обилића, Штимља, Косовске Митровице, Ораховца, Качаника, Подујева, Урошевца, Суве Реке, па до Пећи, Истока, Ђаковице и Дечана“, навео је Марковић.
Истакао је да нема места које је прошло без жртава, а да међу свим невиним жртвама највише боли страдање деце.
"Међутим, најгори део представља оно што је уследило након окончања НАТО бомбардовања, а то су последице које се осећају и данас", казао је Марковић.
Положени венци на Стражевици где је пре 27 година пала прва НАТО бомба у Београду 1999. године
Чланица Градског већа Виолета Филип данас је, у име Града Београда, положила венац на спомен-обележје "Гласник са Стражевице", где је пала прва бомба у Београду пре 27 година у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију.
Пошту погинулим војницима су, поводом обележавања 27. годишњице од почетка НАТО бомбардовања, одали и представници Владе Србије, делегација Војске Србије, чланови породица погинулих војника и удружења грађана.
Чланица Градског већа Филип је рекла да је ту на Стражевици пала прва бомба у Београду 24. марта 1999. године, као и да је то место највише пута бомбардовано.
"Стражевица је један од симбола наше слободарске традиције и пожртвоване одбране наше земље током НАТО агресије 1999. године. У тој борби су своје животе несебично положили заставници прве класе Властимир Лазаревћ и Владимир Вујовић", рекла је Филип.
Додала је да се, одајући почаст њима и свим погинулима у одбрани Србије, сећамо свих невиних жртава и разарања кроз која је наша земља прошла током НАТО бомбардовања.
"Не смемо заборавити да је Савезна Република Југославија, на заласку 20. века била једина европска земља која је бомбардована након Другог светског рата. Бесправно су нападнути наша земља и наш народ, који је кроз историју увек баштинио вредности на којима почивају цивилизацијске тековине савремене Европе", истакла је Филип.
Нагласила је да зато Србија данас као одговорна држава поносно чува прошлост од заборава и да нам то сећање говори о цени мира, али и о важности јединства и мудрости у суочавању са изазовима савременог света.
"Град Београд, као симбол страдања и слободарског духа, наставиће да достојанствено негује културу сећања", поручила је Филип.
Положени венци на спомен-обележје страдалим припадницима МУП-а
Државни секретар Министарства унутрашњих послова Владан Заграђанин положио је у име министра унутрашњих послова Ивице Дачића, венац на спомен-обележје испред зграде СИВ 3, у знак сећања на полицијске службенике који су погинули на службеној дужности током НАТО агресије на СРЈ.
"Погинули припадници МУП-а током НАТО агресије су наши истински хероји који су симбол највеће храбрости и оданости земљи. Министарство унутрашњих послова никад неће заборавити њихову жртву, као ни њихове породице које су претрпеле највеће губитке", рекао је Заграђанин.
Државни секретар је, како се наводи у саопштењу МУП-а, подсетио да је током НАТО агресије 1999. године страдало више хиљада војника, полицајаца и грађана, док су тешко оштећени и уништени многи привредни објекти, школе и здравствене установе, инфраструктура, цркве и споменици, нагласивши да изгубљени људски животи представљају највећи и ненадокнадив губитак.
"Управо због тога, 24. март је датум када се са великим болом сећамо почетка велике ваздушне агресије НАТО и изгубљених живота цивила и свих оних који су их штитили", додао је Заграђанин.
Такође, у склопу обележавања годишњице НАТО агресије, помоћник директора полиције Саша Косовић положио је венац испред меморијалног зида у Палати Србија, док су вршилац дужности помоћника министра - начелника СИКТ Милан Жижовић и помоћник директора полиције Дејан Луковић положили венац на спомен-обележје на згради МУП-а у Улици кнеза Милоша, наводе из МУП-а.
Парастос за жртве НАТО агресије у Храму Христа Спаситеља у Бањалуци
У Храм Христа Спаситеља у Бањалуци служен је парастос за жртве НАТО бомбардовања Републике Српске Крајине, Републике Српске и СР Југославије, у организацији Српског сабрања „Баштионик“.
Прошло је 27 година од НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, која је извршена без одобрења Савета безбедности УН. НАТО пакт је 24. марта 1999. године почео агресију на Савезну Републику Југославију. Агресија је трајала 78 дана, страдало је на хиљаде војника и цивила, те причињена материјална штета која се мери десетинама милијарди долара. У агресији су коришћена убојита средства забрањена међународним конвенцијама, укључујући касетне бомбе и гранате пуњене осиромашеним уранијумом.
Пијетет су одали највиши званичници Републике Српске.
Присутни су председници Републике Српске Синиша Каран, Народне скупштине Ненад Стевандић, Владе Саво Минић, лидер СНСД-а Милорад Додик, министри у Влади Републике Српске, народни посланици, српски делегат у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ Радован Ковачевић, одборници у Скупштини града Бањалука, представници Градске управе, представници Српског сабрања „Баштионик“.
Председник Народне скупштине Републике Српске Ненад Стевандић поручио је да нема заборава ни опраштања док се они који су починили злочине не покају.
„Праштање је у Божијој надлежности а на нама је да сваки дан показујемо да смо достојни својих предака те да не заборављамо и не опраштамо злочине“, рекао је Стевандић.
Парастос служе свештеници Епархије бањалучке.
Цвијановић: Жртве НАТО бомбардовања наш су завет да их никада не заборавимо
Са дубоким пијететом, данас се сећамо недужних жртава НАТО агресије на Савезну Републику Југославију која је, без одобрења Савета безбедности УН, отпочела пре тачно 27 година, нагласила је Жељка Цвијановић, српски члан Председништва БиХ.
„Овај датум заувек ће остати урезан као део наше колективне свести и дан сећања на све жртве. Нека им је вечни помен, а свима нама завет да их никада не заборавимо“, истакла је Цвијановићева.
Са дубоким пијететом, данас се сјећамо недужних жртава НАТО агресије на Савезну Републику Југославију која је, без одобрења Савјета безбједности УН, отпочела прије тачно 27 година.
— Жељка Цвијановић (@Cvijanovic_Z) March 24, 2026
Овај датум заувијек ће остати урезан као дио наше колективне свијести и дан сјећања на све жртве.…
Каран: Српски народ нису уништили, постао је још јачи
НАТО је пре 27 година невиђеном силом напао суверену државу Србију и српски народ, чиме је дефинитивно срушено међународно право, али није успео да уништи Србе који су постали још јачи, рекао је председник Републике Српске Синиша Каран.
„И данас сведочимо последицама рушења међународног права, оно што се догађа данас, догодило српском народу пре 27 година. Не само да су убијали цивиле, њихове мете су биле мостови и све инфраструктурне и цивилне структуре. Бачено је више од 22 тоне експлозива и 37.000 забрањених касетних бомби уз 22.000 борбених летова изнад Србије“, рекао је Каран.
Председник Српске је нагласио да је данас дан сећања на 2.500 недужних цивила који су изгубили животе у 78 дана агресије НАТО-а на матицу Србију и српски народ.
„Нажалост, међу жртвама је било и 89 деце и данас се сећамо њихових суза и прекинуте игре. Сећамо се и 1.031 погинулог припадника војске и полиције Србије“, истакао је Каран.
Каран је нагласио да српски народ никада не сме да заборави јер народ који заборавља нема ни садашњост, ни будућност.
„Мислили су да ће тада уништити српски народ, али нису успели. Срби су постали још јачи. Нису нас уништили ни у Првом, ни у Другом светском рату, нити у Одбрамбено-отаџбинском. Оно што смо научили кроз те ратове је да слобода нема цену“, истакао је Каран.
Каран је рекао да је управо то и показала матица Србија, да постоји снага и јединство да се одбрани српско национално биће када је било где и било када угрожен иједан Србин.
Шаиновић: НАТО бомбардовање се није могло избећи, нисмо хтели да потпишемо капитулацију
Некадашњи председник Владе Србије и потпредседник Владе СР Југославије (СРЈ) Никола Шаиновић изјавио је да се НАТО бомбардовање СРЈ 1999. године није могло избећи, јер тадашње руководство земље није хтело да потпише капитулацију, окупацију и губитак суверенитета земље.
"Рат је трајао све док се тај ултиматум 'потпиши Рамбује' није заменио са Резолуцијом 1244, у којој је суверенитет државе, останак дела војске и полиције на Косову, заштита манастира, српских грађана и разоружање ОВК. То су били наши услови. Све пише у Резолуцији 1244", рекао је Шаиновић за Танјуг поводом годишњице почетка НАТО агресије на СРЈ.
Генералштаб
© Sputnik / Лола Ђорђевић
На питање шта је тадашње руководство могло да уради да се избегне бомбардовање, Шаиновић каже да тадашње руководство није одлучивало о бомбардовању, већ онај ко је бомбардовао и истиче да су СРЈ постављени услови много пре бомбардовања.
Према речима Шаиновића, претње да ће Србија бити бомбардована постојале су од 1991. године, а притисак НАТО-а да дође на КиМ текао је од јесени 1998, када је тадашња власт успела да порази тзв. ОВК.
"Онда је ОЕБС одлучио да дође Вокер (Вилијем, шеф верификационе мисије ОЕБС на КиМ) и његова мисија која је очигледно ту служила само да нарасте ОВК и да се врати поново за сукоб. Има стотине догађаја који то потврђују и свакодневне белешке и наше интервенције према њима", истакао је Шаиновић.
Додао је да је очигледно да је одлука о бомбардовању донета у октобру 1998. па је онда наводно суспендована до даљег јер је тзв. ОВК био поражен, а бомбардовање је, како је навео, без пешадије неизводљиво.
"Када је рехабилитован ОВК и повратио снагу, а нас држали у касарнама због спровођења споразума, онда су се створили услови за бомбардовање. Онда се одржао Рамбује као транзитна станица до бомбардовања, где је од нас тражено да једним потписом прихватимо окупацију целе земље", објашњава Шаиновић.
Он је навео да је за тадашње руководство споразум из Рамбујеа био неприхватљив јер је поставио ствар тако да Србија нема суверенитет на Косову.
Шаиновић је рекао да је од Србије тражено да прихвати да се за три године одржи међународна конференција који ће решити косовски проблем у складу са вољом народа, али не српског, већ би се на КиМ одржао референдум о независности и истакао да тадашње руководство то није могло да прихвати.
Додао је да би, осим тога, НАТО трупе ушле у нашу земљу.
Према његовим речима, било је или окупација земље или бомбардовање и то ни једна влада није могла да прихвати.
Наводи да су у Рамбујеу представници Албанаца са КиМ тражили да се одмах прогласи независно Косово, што није прихваћено, а да је тадашњи министар спољних послова Велике Британије Робин Кук на конференцији за новинаре рекао да "Албанци нису нормални", јер сада када се буне, не могу да бомбардују Србе.
"А Мадлен Олбрајт (тадашња америчка државна секретарка) хладно каже: 'За стање у преговорима су криви Срби и ако не послушају, биће бомбардовани'. То је фебруар 99. Онда долази Холбрук (Ричард) код Милошевића са ултиматумом: 'Потпиши Рамбује или ћемо те бомбардовати'. Ми смо васпитани да се држава не предаје. Да, ако постоје било какав проблем, увек постоје политичка решења, али они не разговарају о политичком решењу", каже Шаиновић.
Додао је да је НАТО тада напустио политичко решење у оквиру кога је Кристофер Хил, амерички дипломата и у то време амбасадор САД у Скопљу био посредник у разговорима Милошевића и тадашњег вође Албанаца на КиМ Ибрахима Ругове.
"Они су напустили све то и узели ОВК. Ми смо учинили све да се оствари мир и да се оствари самуправа на Косову. Све смо то прихватили. Чак смо прихватили долазак оружаних снага под условом да се усвоји споразум и да је јасно чија је држава, а не чија је самоуправа. Они су то све прекршили, кренули у бомбардовање и правда се види данас колико су све наставили по свету да бомбардују, тако да је то положај у коме је била Србија", каже Шаиновић.
Додаје да је последња понуда Београда била да СРЈ уђе у НАТО, под условом да уђе цела, а да је Кристофер Хил на то рекао да то "уопште није тема".
Шаиновић је навео да је рат трајао све док ултиматум 'потпиши Рамбује' није замењен Резолуцијом 1244.
"Пошто се војно нису пробили, дали су нам Резолуцију УН. УН су то усвојиле и ми смо закључили да је то основно што смо тражили, очување суверенитета и могућност за даљу политичку борбу. То је све што смо могли да остваримо под нападом НАТО-а. Ми нисмо имали илузију да ћемо НАТО победити, али смо имали убеђење да нешто будућим генерацијама морамо да оставимо од права на сопствену државу", истакао је Шаиновић.
Сем тога, додаје, да је тадашње руководство одбило УН, не би имало више где да се обрати за помоћ.
"Тако да смо ми закључили да је то момент, историјски момент који мора се прихвати", навео је Шаиновић.
НАТО бомбардовање
© Sputnik / Дејан Симић
Дрецун: НАТО бомбардовање на СРЈ сахранило међународно право и увело право јачег
Председник скупштинског Одбора за одбрану и унутрашње послове Милован Дрецун изјавио је данас да је НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. године био најснажнији успешан покушај кршења повеље УН и међународног права, и напоменуо да је тај преседан отворио пут за многе друге интервенције као што је тренутна војна операција у Ирану.
Дрецун је за Танјуг рекао, поводом 27 година од НАТО агресије на СР Југославију, да је тада дефинитивно сахрањено међународно право и уведено право јачег, и додао да је циљ НАТО-а и САД тада био да покушају да промене принципе и правила деловања и функционисања међународног права.
"Те 1999. године је био одржан међународни самит у Чикагу за који је речено да је историјски само због тога што су успели да промене правила у функционисању УН. Годинама пре тога су САД покушавале да измене повељу УН у смислу да група земаља у случају некакве хуманитарне кризе може да интервенише војном силом и без одобрења Савета безбедности, а кључни принцип је да само Савет безбедности може да нареди употребу међународне силе"
Како је навео, с обзиром на то да САД нису успеле да промене повељу УН, онда су спровели ту злочиначку агресију на СРЈ и успоставили принцип интервенције због наводне хуманитарне катастрофе која је настала тек након НАТО бомбардовања, чему сведочи и семинар који је био одржан у британском парламенту где је речено да је НАТО бомбардовање покренуло хуманитарну катастрофу.
Војни циљеви су били потпуно јасно дефинисани јер је, како је навео, АП Косово и Метохија меки трбух Балкана, односно ко жели да контролише ситуацију на Балкану он онда треба да контролише КиМ, истакао је Дрецун и додао да је НАТО желео контролу над тим делом територије како би успоставио контролу над Балканом.
"Желели су и промену режима у СРЈ јер су желели да нашу земљу имају као потенцијалну чланицу НАТО-а, а не као неког ко би се противио даљем ширењу НАТО-а. Ти политички циљеви су генерално остварени када је у питању повеља УН, она је потпуно прекршена тада, војни циљеви су такође у значајној мери остварени али оно што им је био један од најважнијих циљева, да од Косова направе некакву државу, тај посао нису ни дан-данас успели да доврше", изјавио је он.
Лазаревић: Током НАТО агресије показали смо беспримерни патриотизам и несаломиви морал
Генерал-пуковник у пензији Владимир Лазаревић, који је за време НАТО агресије 1999. године био командант Приштинског корпуса, каже да је српска војска током НАТО агресије показала беспримерни патриотизам, антологијски хероизам и несаломиви морал, као и врхунску оспособљеност и ефикасно командовање и тактику употребе снага.
Лазаревић, поводом 27 година од почетка НАТО агресије на нашу земљу, каже за Танјуг да тада нико из мартовске генерације војника ни једног тренутка није доводио у питање продужење војног рока.
"Ми смо се супротстављали бесконачно империорној војној сили. У односу на њих, били смо бесконачно ништа, али смо имали оно што они нису, имали смо своје стратегијске предности", рекао је Лазаревић.
Према његовим речима, у званичним документима у Пентагону уписана је тактика тадашње Војске Југославије.
"Кажу да је то тактика 4М, коју смо ми дешифровали као маскирање, маневар, мобилност и морал", истакао је Лазаревић.
Додаје да је војска захваљујући томе успела да сачува српски народ на простору Косова и Метохије.
Лазаревић је рекао да је тајно оруђе српске војске био и принцип војничке ефикасности испод хуманости.
"Ми смо трпели губитке спасавајући цивиле. Ја сам као командант наредио, не знам да ли постоји у било којој војсци такав документ, да свака јединица од батаљона па навише има одреде за спасавање цивилног становништва. Ниједна војска се не бави тиме, то раде снаге унутрашње безбедности", указао је Лазаревић.
Наглашава да је војсци од велике помоћи била и нераскидива веза са српским народом.
"Наш народ је по трговима, мостовима слао поруке да издржимо. Наша порука народу и цркви била је - нама отаџбина командује, границе ћемо одбранити по сваку цену", каже Лазаревић.
Додао је да војска није одлазила у рат гледајући снагу агресора, већ светиње које треба одбранити.
Одаловић: Покушавали смо да са Албанцима дијалогом решимо проблеме
Председник Комисије Владе Србије за нестала лица Вељко Одаловић изјавио је да је Србија уочи НАТО агресије 1999. године била изложена тешкој безбедносној ситуацији у АП Косово и Метохија и да је упркос томе покушавала да дијалогом решава кризу на КиМ, али да до тога, нажалост, није дошло.
Одаловић је, поводом 27 година од почетка НАТО агресије на СРЈ, рекао за Танјуг да су тадашње власти у више наврата пре бомбардовања, покушале да успоставе разговор са представницима Албанаца на КиМ како би се зауставили сукоби, уз наду да до НАТО напада неће доћи.
"Ми нисмо били неко који је призивао НАТО агресију, нити је са НАТО-ом на било који начин био у конфронтацији. Ми смо покушавали да са косовским Албанцима кроз започети дијалог решавамо питање аутономије, степена аутономије, вршења власти која је доле била постављена у складу са Уставом. Били смо спремни да одређене уступке урадимо да би то једноставно функционисало. Међутим, њима није дозвољено ни да седну за сто", истакао је Одаловић.
Навео је да је југословенска делегација 17 пута на највишем нивоу долазила да се сретне са представницима Албанаца са КиМ и да разговара о мирном решењу.
"Нажалост, сем првог састанка, никада се више нису састали. То је била наша и добра вера и добра намера", рекао је Одаловић и додао мисли да о томе нису одлучивали на Албанци на КиМ.
"Неки центри су већ у октобру 1998. године донели одлуку да ће нас бомбардовати", навео је Одаловић.
Говорећи о преговорима у Рамбујеу, који су претходили бомбардовању, Одаловић је указао да оно што је тада представљено делегацији СР Југославије била општа капитулација на коју, како је истакао, нико одговоран није био спреман да пристане, без обзира на то што су последице биле катастрофалне.
"Веровали смо да ће ауторитет међународних организација бити такав да ће спречити једну овакву агресију какву је НАТО извршио на нашу земљу", додао је Одаловић.
Навео је да је присуством тадашњег шефа посматрачке мисије ОЕБС на КиМ Вилијама Вокера 1998. године почела "прљава" кампања против Србије.
"Имамо међународну заједницу која је набила главу у песак јер јој не одговара да се ове ствари чују и виде, јер су они саучесници тога, саучесници од припреме, директне интервенције до онога што се касније реализовало. Они су своју јавност у ствари припремали на лажима. Једна од лажи је била Вокерова, која је припремала првенствено америчку јавност и јавност западних земаља које су подржале НАТО агресију", навео је Одаловић.
Миленковић: Те 1999. сви пилоти су полетали јер смо бранили Србију и слободу
Пилот у пензији Драган Миленковић изјавио је да су он и све његове колеге војни пилоти 1999. године, за време НАТО агресије, полетали на својим авионима супротстављајући се много надмоћнијем непријатељу јер су храбро бранили Србију и слободу.
"Обучавани смо и хтели смо из тога малог што имамо од технике да извучемо максимум. Зато су појединци платили главом, али ми је на понос то што су то биле моје колеге и што сам можда и ја учинио нешто да тих 200 авиона не истресе терет на Србију", каже Миленковић за Тањуг поводом 27 година од почетка НАТО агресије на СР Југославију.
Истакао је да је 19 најразвијенијих земаља 1999. године напало једну малу земљу, али да су пилоти били свесни да, ако нешто не учине, нема ко други то да учини.
На питање какав је био осећај ићи против много надмоћније силе, каже да је у њима била жеља да спрече то што је неко покушао да нам као земљи наметне.
"Сви смо били свесни и свако тога мора да буде свестан и данас - слобода је непроцењива", истакао је Миленковић.
Каже да је увече 24. марта 1999. године, када су пале прве бомбе, заједно са Слободаном Перићем био у приправности број један за полетање против НАТО агресора на аеродрому Батајница, али да је полетео тек после неколико дана.
Прво је, како је навео, отишао на аеродром Поникве, а задатак им је био да неутралишу извиђачки авион У2 који је летео уз границу и стално правио проблем.
Према његовим речима, на Пониквама је био само један "миг 29", а по свим прорачунима авион У-2 не може да се обори без дејства комплетне ескадриле, јер је углавном штићен са две формације ловаца.
"Човек тог тренутка схвати да је, без обзира колики је терет на његова плећа пао, да може да каже хоћу или нећу, пробаћу или нећу. Био сам свестан колики је ризик, али ме је нешто у души обавезивало - не могу они да вршљају и да раде што год хоће изнад моје, наше Србије", каже Миленковић.
Рабин Фројнд: Време да се Америка званично извини Србији за жртве
Оснивач и председник Друштва српско-израелског пријатељства рабин Мајкл Фројнд изјавио је да је време да се Америка коначно извини Србији за убиство цивила у НАТО бомбардовању 1999. године оценивши да је та војна акција била ''узнемирујући преседан'' и да је спроведена без експлицитног одобрења Савета безбедности Уједињених нација.
Фројнд је, поводом годишњице почетка НАТО бомбардовања СР Југославије, навео да је прошло 27 година од ноћи кад су сирене за ваздушну опасност први пут одјекнуле Београдом указујући да за српски народ те сирене нису означиле само почетак ваздушне кампање, већ и почетак националне трауме чији трагови још нису избледели.
Навео је да је 78 дана у пролеће 1999. Србија трпела немилосрдну ваздушну кампању, да су рушени мостови, гађане фабрике и стамбене зоне, док је НАТО спроводио оно што је описао као ''хуманитарну интервенцију''.
''Као Американац и као Јеврејин, тада сам се мучио да помирим оно чему сам сведочио с моралним принципима којима сам био учен: да сваки људски живот има вредност и да патња цивила не сме бити занемарена нити игнорисана. Зато ме је охрабрио јасан став тадашњег израелског министра спољних послова Аријела Шарона којим је осудио кампању НАТО-а као 'брутални интервенционизам', наглашавајући да смо против повређивања невиних људи", навео је Фројнд у ауторском тексту за ''Политику''.
Указао је да је скоро три деценије касније, Србија обновила велики део онога што је уништено, али да време није избрисало морална питања која су ти догађаји покренули.
''Штавише, учинило их је јаснијим и верујем да би САД требало да се извине Србији за убиство цивила током операције 'Савезничка сила'", сматра Фројнд.
Последице бомбардовања Ниша 1999. године
© Фото : Спутњику уступио Народни музеј Ниш / Последице бомбардовања Ниша 1999. године
Португалски генерал: НАТО бомбардовање СРЈ у потпуности противно међународном праву
Некадашњи високи званичник КФОР-а и УНМИК-а, португалски генерал-мајор у пензији Раул Куња изјавио је данас да је НАТО бомбардовање СР Југославије 1999. било у потпуности противно међународном праву, а да је међународна конференција у Рамбујеу која му је претходила била фарса.
Куња је навео да је бомбардовање СРЈ било "потпуно и апсолутно против међународног права", а да је као изговор искоришћено више ултиматума Србији, укључујући и онај током преговора у Рамбујеу.
"На неки начин, са слабим изговором, то је био начин да се наметне политичка воља, у то време САД које су фаворизовале све те неравноправне услове. Наравно, након тога, када је Србија одбила неколико ултиматума представљени су изговори. Посебно на ранијим конференцијама када су САД захтевале да НАТО има потпун приступ и контролу над територијом", рекао је Куња за РТС.
Додао је да у том светлу треба посматрати и фијаско преговора у Рамбујеу од 6. фебруара до 23. фебруара 1999. године.
Куња је рекао да су ти преговори била фарса и изговор и да је постављен услов да се реши питање Косова тако да би, ако Србија одбије, могли да делују.
"Али, пошто није било резолуције Савета безбедности која би дозволила оно што се десило, по мом мишљењу, то је било незаконито", навео је Куња.
Додао је да је рат окончан Резолуцијом 1244. Савета безбедности УН у којој је признат суверенитет Србије, али да је НАТО са овом операцијом погазио своје оснивачке принципе.
"То је значило да је НАТО први пут напустио принципе на којима је основан. НАТО је требало да буде одбрамбена организација, а употребљен је да нападне суверенитет једне земље потпуно против принципа који су важили", нагласио је Куња.
Говорећи о мартовском погрому 2004.године са позиције неког ко је био укључен у рад међународних институција на КиМ, КФОР-а и УНМИК-а, Куња је указао да су за те догађаје најодговорнији припадници КФОР-а зато што се, како је навео, нису понашали у складу са повереним мандатом из Резолуције 1244 Савета безбедности УН.
"И то је био разлог који је омогућио да се такве ствари догоде. Посебно француске снаге, Италијани и Немци су највише одговорни. Било је невероватно како је било могуће да су људи који су вршили погром могли да марширају испред њихових штабова, крећући се чак ка споменицима које су требали да бране. У случају Немаца био је застрашујућ начин на који су манастири уништени, а требали су да штите то подручје. Они су се једноставно забарикадирали у својим штабовима и пустили да се све догоди. За мене је понашање неких снага КФОР-а било одвратно", навео је Куња.
Додао је да се након 17. марта 2004. разматрало "питање правила ангажовања", али да је то суштински био "слаб изговор" за све оно што се тада догодило.
"Дакле, КФОР је потпуно крив, а УНМИК је, на неки начин, радио шта је могао у то време. Али, такође, представник генералног секретара, шеф мисије, није био, да кажемо, најбоља опција у то време. И на неки начин, он је требало да буде чвршћи и требало је да тражи од КФОР-а, или је требало да одреди много јачу позицију међународних власти која није била донета", нагласио је Куња.
Министар одбране Црне Горе положио венце за жртве НАТО агресије
Поводом 27. годишњице почетка НАТО агресије на Савезну Републику Југославију, министар одбране Црне Горе Драган Краповић положио је венце у касарнама “Народни херој Милован Шарановић” у Даниловграду и “Војвода Марко Миљанов Поповић” у Подгорици,
Краповић је одао почаст жртвама, истакавши да сећање на њих представља трајну обавезу друштва.
„Данас се са пијететом присећамо свих невиних жртава и изражавамо дубоко саосећање са њиховим породицама. Њихова страдања остају трајно упозорење на последице сукоба и важност очувања мира“, поручио је Краповић, саопштено је из Министарства одбране.
Важно је, казао је, неговати културу сећања и одговорно сагледавати савремени безбедносни контекст.
„Свесни смо да су догађаји из 1999. године оставили дубок траг у нашем друштву. Данас, као чланица НАТО, Црна Гора делује у битно другачијем безбедносном оквиру, доприносећи заједничким напорима очувања мира и стабилности“, казао је министар.
Краповић је навео да чланство Црне Горе у НАТО подразумева одговорност да се кроз партнерство и дијалог гради сигурнија будућност.
„Наша обавеза је да, учећи из прошлости, доприносимо миру, сарадњи и стабилности“, закључио је он.
Венце са министром положио је и начелник Генералштаба Војске Црне Горе, бригадни генерал Миодраг Вуксановић.
У Паризу први пут обележено сећање на НАТО агресију 1999. године
Директор Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону Владимир Кокановић присуствовао је у Паризу конференцији посвећеној сећању на НАТО агресију 1999. године, која је у главном граду Француске први пут организована као чин памћења, поштовања и националног достојанства.
Конференција је одржана у организацији Удружења Срба Крагуји, уз подршку Управе за сарадњу с дијаспором и Србима у региону, а Кокановић је у обраћању истакао да је обавеза сваке одговорне генерације да чува културу сећања и да са дубоким поштовањем негује успомену на невино страдале.
Посебно је наглашен значај чињенице да је сећање на НАТО агресију по први пут обележено и у Паризу, чиме је послата јасна порука јединства српског народа и непоколебљиве решености да се истина о страдању сачува од заборава, саопштено је из Управе.
У присуству великог броја Срба из Француске, овај значајан скуп протекао је, како је наведено, у снажној, емотивној и достојанственој атмосфери, као сведочанство да српски народ, ма где живео, не заборавља своје страдање, своје жртве и историјску истину.
Окупљање Срба у Француској поводом овако важног датума потврдило је снагу веза између матице и расејања, али и зрелост националне свести која не дозвољава да жртве буду потиснуте, нити да историјско памћење ослаби, наведено је у саопштењу.
Управо у томе лежи посебна вредност овог скупа - у саборности, у поштовању према жртвама и у чврстој одлуци да се достојанствено чува истина о једном од најтежих периода у савременој историји српског народа, кажу у Управи.
Прво обележавање сећања на НАТО агресију у Паризу представља догађај од посебног значаја, не само за Србе у Француској, већ и за целокупан српски народ, јер потврђује да национално памћење нема границе и да је заједничка обавеза свих нас да чувамо успомену на страдале, истину о њиховој жртви и достојанство сопствене историје, наведено је у саопштењу.
