Време је! Србија још није утврдила све страшне последице НАТО агресије
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Пратите нас
Поред оних најскупљих, људских, ни материјалне последице НАТО бомбардовања нису занемарљиве. Оне се процењују између 100 и 110 милијарди евра. То су ствари о којима се на Западу више и не прича, док се ми недовољно ангажујемо да их покренемо пред надлежним институцијама, ако ништа друго, онда пред националним судовима.
Посланик Скупштине Србије и генерал-мајор у пензији Митар Ковач председавао је данас испред Евроазијског безбедносног форума округлим столом на тему „Последице НАТО агресије – 27 година после”. Он је рекао да је циљ учесника и излагача да својим научно-истраживачким радом апелују на власт како би се Република Србија озбиљније позабавила последицама и утицајем НАТО агресије на српски народ.
Ми сматрамо да Србија није довољно тога урадила од краја НАТО агресије на нашу земљу, па до данас. Периодично су чињени неки покушаји да се отворе пројекти којима би се утврдиле последице, првенствено у домену екологије, али те последице никада нису систематски и сумарно сагледане — ни по питању здравља људи, ни загађености животне средине, нити уништених материјалних ресурса и девастиране привреде и економије. Дакле, можемо слободно рећи да готово нема области у којој бомбардовањем нису нанете последице по нашу земљу и наш народ, рекао је Ковач у разговору за Спутњик.
Гурнуто испод тепиха
Нажалост, каже Ковач, наредне године донеће још већи број оболелих, а држава није пружила адекватну помоћ појединцима — ни у лечењу, ни након смрти њихових најближих, било да су у питању припадници војске или цивили страдали од последица НАТО агресије.
Пројекти везани за здравље људи и утврђивање последица првобитно су реализовани на Војномедицинској академији, па су прекинути. До тада су људи одлазили на систематске прегледе, водила су се истраживања о појави нових болести, прикупљана је статистика и уочаване су закономерности у порасту оболевања. Неких осам пута је обим онколошких болести повећан у односу на ранији период.
У Холандији, али пре свега у Италији чији су војници служили на простору Косова и Метохије, покренути су бројни судски поступци јер су се људи разбољевали због радијације, напомиње наш саговорник. Они су те поступке и добили, што треба да нам послужи као пример.
Тачно је познато које су земље учествовале у одређеним акцијама на појединим локацијама. На пример, на простору Ниша употребљене су касетне бомбе од стране турске авијације. Ипак, ми никада нисмо захтевали од Турске да се ти пилоти процесуирају, иако се радило о цивилном делу града и приватним кућама, где су људи убијани, а њихови домови рушени.
Последице ће бити трајне
Последице НАТО агресије нису ни утврђене и систематизоване. Од страдања припадника безбедносних снага и цивила, преко материјалне штете, до разарања привреде и енергетског система, касније приватизације свих добара, средстава, простора.
Као последица агресије дошло је и до разбијања државне заједнице Србије и Црне Горе, као и једнострано проглашење независности лажне НАТО државе Косова 2008. године и његово признавање од већине западних земаља. То су све последице са којима се суочавамо и данас. Косово чини 14 одсто националне и идентитетске територије и зато као држава немамо право да олако гледамо на те последице.
Потребно је да на основу једног темељног и свеобухватног увида у злочине наших непријатеља и њихове последице уредимо друштво на новим, моралним вредностима и да чинимо све да се припремимо како бисмо се вратили на идентитетску српску територију Косова и Метохије, али и да је онда вратимо под уставни поредак и суверенитет Републике Србије, закључује Ковач.
Погледајте и:
