НАТО агресори вршили експерименте над Србима за ратове које воде данас – последице су језиве
© Уступљено Спутњику/Драган Миловановић/Вечерње новости
Пратите нас
Број оболелих од малигних обољења на територији Србије и Црне Горе пре 1995. године био је 5.800 људи. Након НАТО бомбардовања попео се на 40.000, и то без Црне Горе и Косова и Метохије. Процена директне штете коју је НАТО изазвао износи око 105 милијарди долара и тај новац могао би да се искористи за детаљну деконтаминацију земљишта од радијације.
Овако је професор Алек Рачић, доктор и члан Развојне академије Срба говорио за округлим столом „Последице НАТО агресије – 27 година после”, коју је организовао Евроазијски безбедносни форум. Говорио је о повећању учесталости и појави нових врста малигних тумора након НАТО бомбардовања.
Доста празних прича!
Рачић је рекао да се двадесет седам година многи учени људи окупљају и говоре о НАТО агресији на СР Југославију, али да се још није дошло до конкретне акције која би довела до доношења некакве националне резолуције или декларације у којој се конкретно осуђују НАТО злочини.
Оно што народ највише занима, рекао је Рачић, јесу здравствене последице, којима се он управо и бави. Он и његов тим су још у раној фази деловања НАТО савеза, у време бивше Југославије, приметили да Запад користи одређено оружје које је забрањено Женевском конвенцијом. Тако су дознали да је 1991. године приликом Заливског рата које су предводиле САД у Ираку коришћена муницију са осиромашеним уранијумом. Међутим, о томе није било много података — Ирак је био далеко, па се та тема донекле занемарила до 1995. године, када је бомбардована Република Српска.
Онда се неко досетио да ми имамо одређене податке о томе каква је то муниција која се над нама користи. При бомбардовању Хаџића и Хан Пијеска посебно израженим налетима америчких авиона А-10 коришћена је муниција са осиромашеним уранијумом, што је указало на наставак једног експеримента. НАТО савез је приликом бомбардовања Ирака у тим пустињским пределима користио забрањену муницију, а онда је на ред дошао и брдско-планински део Босне и Херцеговине. Тада се видело да они заправо врше један енсперименталан рат, рекао је Рачић.
Очигледно је, каже он, да кад се америчка команда договори око тога да ће негде вршити интервенције, онда ту примене нешто ново што ће им у каснијем рату, попут садашњег са Русијом или Ираном, требати.
НАТО бомбардовање СРЈ
© Уступљено Спутњику/Драган Миловановић/Вечерње новости
Увод у бомбардовање Србије
Рачић објашњава да је генерал Зоран Станковић тада извршио ексхумацију на Братуначком гробљу, где су сахрањени људи избегли из Хаџића због бомбардовања. Код 400 тела утврђени су галопирајући облици малигних тумора, што је, како каже, озбиљно алармирало све који су тада радили у здравству.
Иако је било познато да уранијум изазива такве последице, посебно муниција са плутонијумским пенетраторима, тада је започет интензивнији истраживачки рад у том смеру. Бомбардовање Републике Српске трајало је „само“ петнаест дана, а та муниција коришћена је спорадично. Рекао бих да је прави експеримент започео бомбардовањем СР Југославије 1999. године, зато што су поред свега овога ту била укључена и бомбардовања електроенергетских постројења и петрохемијске индустрије.
Тада су први пут у историји НАТО-а коришћене такозване „софт“ бомбе за уништавање електроенергетских система, што опет потврђује да се радило о експерименталном рату, тврди Рачић. Та бомба изазивала је разарање електроенергетских постројења, а гађана су и складишта пиралена — супстанце која је изузетно токсична и канцерогена када уђе у ланац исхране.
Даља истраживања, пре свега рад Војнотехничког института и др Мирјане Анђелковић-Лукић, показала су да су и „Томахавк“ ракете на себи имале контратенк направљен од осиромашеног уранијума. Прича да се изнад линије Врање-Приштина није ништа гађало осиромашеним уранијумом није тачна. Где год је пао томахавк, ту је исто било зрачења, само у мањој количини.
НАТО бомбардовање СРЈ
© Уступљено Спутњику/Драган Миловановић/Вечерње новости
Деконтаминација
У наредном периоду покушане су процене последица бомбардовања у циљу помагања становништву и спровођене су делимичне деконтаминације одређених зона. Рачић се сећа Бококоторског залива. Ту је посебно гађано полуострво Луштица, где је српска војска имала базе. НАТО је покушавао да пробије брдо, у чему није успео, али је зато загадио тамошњу околину.
Мерења су показала да је тамо био страшан ниво радијације, међутим, извршен је деконтаминациони процес до таквих танчина да је све то на крају купио страни инвеститор. То је врло скуп процес и НАТО је био дужан да га плати, али они наравно нису у томе уопште учествовали. Они чак и оспоравају да су такве ствари рађене, до скоро су их и крили. Годину дана после бомбардовања, генерални секретар НАТО Џорџ Робертсон признао је да је 31.000 пројектила из америчких авиона држала ту недозвољену муницију. Ми сматрамо да је тај број бар два пута већи, ако не и више.
Медицинска статистика показује да је 1994. година била последња у којој је била такозвана чиста ситуација у погледу малигних тумора. Ти подаци, каже Рачић, постоје и у Институту Батут. Од 1995. године и бомбардовања Српске, први пут долази до огромног повећања броја малигних болести. Са 5800 на 40.000 оболелих.
Ради се о осам пута већем броју оболелих од бомбардовања на овамо. Неки људи причају о другим факторима, као што су јонизујућа зрачења, појава ГМО хране и то је у реду, али не могу такви фактори произвести осам пута већи број оболелих код нас, док се у другим земљама јавља повећање од два или три пута.
Пароле на ускршњем концерту током НАТО бомбардовања 1999.
© Фото : Спутњику уступио Зоран Јовановић Мачак
Директна штета
Неки процеси су иреверзибилни, напомиње Рачић, попут бомбардовања петрохемијске индустрије Панчево. У таквој индустрији налазе се разне врло штетне материје које се користе у процесу производње. Чак и да је погоди обична бомба, без осиромашеног уранијума, долази до појаве фосгена, познатог бојног отрова. Кад он испари у виши слој атмосфере, објашњава Рачић, он оксидира и постаје још отровнији. Након бомбардовања петрохемије у Панчеву дунула је Кошава, а тај облак кренуо је ка средњој Европи, па су се Мађарска и Словачка жалиле да је појава тешких болести повећана и код њих у том периоду.
НАТО бомбардовање представља, између осталог, и екоцид који је извршен над овим простором и који има трајне последице. Начини на које би се тако нешто у будућности спречавало и довело у нормалу везане су за опсежне деконтаминације тла које смо ми само спорадично извршили.
Према пресуди Окружног суда у Београду из 2000. године, процењена је директна штета и на основу ње дуг који износи 105 милијарди долара, а који НАТО треба да нам исплати. Овде се не говори о индикретној штети, а има економиста који процењују да би то могло да износи и 340 милијарди долара.
Хајде да се задржимо „само“ на дугу за директну штету. Када би нам га исплатили, ми бисмо извршили све ове процесе деконтаминације у циљу унапређивања стање здравља становништва. Искористио сам ово сада предавање да апелујем на све релевантне факторе да видимо како би то било могуће наплатити, можда и кроз неке облике међународних притисака. Те паре бисмо онда могли да применимо у циљу превенције и здравља наше популације, закључује доктор Рачић.
Погледајте и:
