https://sputnikportal.rs/20260328/obavestajni-izvestaj-za-2026-ko-je-najveca-pretnja-americi-1197434077.html
Обавештајни извештај за 2026: Ко је највећа претња Америци?
Обавештајни извештај за 2026: Ко је највећа претња Америци?
Sputnik Србија
Док остали део света Америку осећа као претњу, Америка је објавила шта она ове године осећа као претњу из осталог дела света. Уз извесне нијансе, стандардни... 28.03.2026, Sputnik Србија
2026-03-28T22:31+0100
2026-03-28T22:31+0100
2026-03-28T22:31+0100
свет
свет
свет – политика
анализе и мишљења
нови спутњик поредак с николом врзићем
америка
русија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/09/0e/1142697265_0:256:3073:1984_1920x0_80_0_0_34b0bbd952ca003afe7b4ec3937711c7.jpg
А споменута је, у документу под називом ”Годишња процена претњи обавештајне заједнице САД” за 2026. годину, и Србија. Као и Република Српска. И Црна Гора.Рапорт Тулси ГабардПредстављајући свој извештај пред Одбором за обавештајне послове америчког Сената, директорка Националне обавештајне службе Тулси Габард се, уз директоре ЦИА, ФБИ, НСА и Војне обавештајне агенције (ДИА), у типичном стилу америчке кич хвалисавости похвалила да им је земља ”благословена завидном геостратешком позицијом, неупоредивим средствима и ресурсима, и војском којој нема равне”.А ипак, на 34 стране обавештајног извештаја о претњама (таквој) Америци набрајају се претње са којима је суочена широм света, укључујући свемир и сајбер свет вештачке интелигенције и квантних компјутера.Укратко: као претња се доживљава све што може да осујети америчке интересе свуда. Па у складу с тим и наведени континуитет противника у виду Русије, Кине, Ирана и Северне Кореје. И само ће нешто пажљивији посматрачи уочити известан дисконтинуитет у односу на претходних десетак Годишњих процена претњи обавештајне заједнице – утолико што се одједном више ни речју не спомиње страно мешање у америчке изборе. Које се, додуше, изненада и појавило у извештајима пре 10 година, када је први пут требало осујетити председничку кандидатуру Доналда Трампа.Конфликт на Блиском истокуШто се тиче најактуелнијег – рата на Блиском истоку – Иран је (сасвим предвидљиво) дефинисан као противник Америке (за разлику од Ирана, за Русију, Кину и Северну Кореју се наводи да Америку гледају као стратешког супарника и тек потенцијалног противника), а процењује се и да би Иран, додуше, тек акосе одлучи на тако нешто, захваљујући својој свемирској технологији пре 2035. могао да развије интерконтиненталну балистичку ракету способну да досегне територију Америке.У нешто пак ближем року, предвиђа се да ће током читаве године на Блиском истоку ”конфликт и нестабилност обликовати безбедносну, политичку и економску динамику на различите начине”. Релативно објективно се указује и на ”ерозију толеранције Ирана на сталне претње на његовим границама”, што је и сасвим очекивано имајући у виду да се истовремено предвиђа и да ће Израел ”вероватно наставити да користи проактивне и понекад провокативне војне акције”, да ће ”тражити додатне начине да поткопа режим” те да ће ”вероватно искористити сва средства која има на располагању да спречи обнову” иранског арсенала оружја.Све то заједно, укључујући иранске савезнике од Хута у Јемену, преко либанског Хезболаха до шиитских милиција у Ираку, опомиње да ће сваки сценарио који неће укључивати даљу ескалацију текућег рата представљати и те какво изненађење. Тим пре што Ормуски теснац остаје под контролом Ирана, док ирански пројектили падају по Израелу и америчким базама у региону упркос тврдњи америчке обавештајне заједнице да су ”уништени капацитети Ирана за пројектовање силе у региону”; што више делује као подилажење председнику Америке него као објективна процена изнета на основу прикупљених обавештајних података.Уз још један субверзиван детаљ. Тврди се, наиме, да је прошле године (у Операцији поноћни чекић) ”уништен ирански програм обогаћивања уранијума”, да су ”бомбардовани улази у подземна постројења засути цементом” и да ”од тада није било покушаја да се поново успостави способност обогаћивања (уранијума)”. Што значи да чак и амерички обавештајци признају да није било непосредне иранске – а поготово нуклеарне – претње као повода за овај рат…Кина, Русија и БалканЗа разлику од Блиског истока, на Далеком истоку амерички обавештајци не очекују рат у коме би Кина војним путем остварила уједињење с Тајваном. Напротив, указује се, Кина купује време док ојачава своју војску и америчку зависност од својих ретких земних елемената без којих нема ниједне технологије будућности.А Русија, признаје се, наставља да побеђује Запад у Украјини, па и због тога себе види као ”кључног геостратешког супарника САД” који ”настоји да изгради мултиполарни светски поредак” и да ”преобликује глобалну политику, често на рачун САД”. Истовремено, ипак, пише даље, управо та ”руска тежња ка мултиполарности дозвољава селективну сарадњу с Америком”.Европи се, насупрот томе, не предвиђа ништа добро – што због огромних дугова и анемичног раста, што због високих цена енергената и инфлације, што због 90 милиона миграната на подручју Западне Европе – а у склопу тога се спомиње и Западни Балкан као место потенцијалног сукоба Русије и Запада, где Русија помаже Србима у Србији (укључујући Косово), Републици Српској и у Црној Гори.Шта тим поводом намеравају да предузму амерички обавештајци? Какав однос Америке према Русији и Кини они најављују? И шта све то значи за рат на Блиском истоку?О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, и Ђуро Билбија, уредник портала ”Факти”.
америка
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Врзић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e5/07/0d/1127335056_32:0:1089:1057_100x100_80_0_0_9c9335a639847bc96a7a57c5369aa0bd.jpg
свет, свет – политика, анализе и мишљења, нови спутњик поредак с николом врзићем, америка, русија
свет, свет – политика, анализе и мишљења, нови спутњик поредак с николом врзићем, америка, русија
Обавештајни извештај за 2026: Ко је највећа претња Америци?
Док остали део света Америку осећа као претњу, Америка је објавила шта она ове године осећа као претњу из осталог дела света. Уз извесне нијансе, стандардни обележени сумњивци као што су Русија, Кина, Северна Кореја и Иран – да се и не спомиње текућа агресија против Ирана – указују на жалосну инерцију деловања америчког обавештајног апарата.
А споменута је, у документу под називом ”Годишња процена претњи обавештајне заједнице САД” за 2026. годину, и Србија. Као и Република Српска. И Црна Гора.
Представљајући свој извештај пред Одбором за обавештајне послове америчког Сената, директорка Националне обавештајне службе Тулси Габард се, уз директоре ЦИА, ФБИ, НСА и Војне обавештајне агенције (ДИА), у типичном стилу америчке кич хвалисавости похвалила да им је земља ”благословена завидном геостратешком позицијом, неупоредивим средствима и ресурсима, и војском којој нема равне”.
А ипак, на 34 стране обавештајног извештаја о претњама (таквој) Америци набрајају се претње са којима је суочена широм света, укључујући свемир и сајбер свет вештачке интелигенције и квантних компјутера.
Укратко: као претња се доживљава све што може да осујети америчке интересе свуда. Па у складу с тим и наведени континуитет противника у виду Русије, Кине, Ирана и Северне Кореје. И само ће нешто пажљивији посматрачи уочити известан дисконтинуитет у односу на претходних десетак Годишњих процена претњи обавештајне заједнице – утолико што се одједном више ни речју не спомиње страно мешање у америчке изборе. Које се, додуше, изненада и појавило у извештајима пре 10 година, када је први пут требало осујетити председничку кандидатуру Доналда Трампа.
Конфликт на Блиском истоку
Што се тиче најактуелнијег – рата на Блиском истоку – Иран је (сасвим предвидљиво) дефинисан као противник Америке (за разлику од Ирана, за Русију, Кину и Северну Кореју се наводи да Америку гледају као стратешког супарника и тек потенцијалног противника), а процењује се и да би Иран, додуше, тек акосе одлучи на тако нешто, захваљујући својој свемирској технологији пре 2035. могао да развије интерконтиненталну балистичку ракету способну да досегне територију Америке.
У нешто пак ближем року, предвиђа се да ће током читаве године на Блиском истоку ”конфликт и нестабилност обликовати безбедносну, политичку и економску динамику на различите начине”. Релативно објективно се указује и на ”ерозију толеранције Ирана на сталне претње на његовим границама”, што је и сасвим очекивано имајући у виду да се истовремено предвиђа и да ће Израел ”вероватно наставити да користи проактивне и понекад провокативне војне акције”, да ће ”тражити додатне начине да поткопа режим” те да ће ”вероватно искористити сва средства која има на располагању да спречи обнову” иранског арсенала оружја.
Све то заједно, укључујући иранске савезнике од Хута у Јемену, преко либанског Хезболаха до шиитских милиција у Ираку, опомиње да ће сваки сценарио који неће укључивати даљу ескалацију текућег рата представљати и те какво изненађење. Тим пре што Ормуски теснац остаје под контролом Ирана, док ирански пројектили падају по Израелу и америчким базама у региону упркос тврдњи америчке обавештајне заједнице да су ”уништени капацитети Ирана за пројектовање силе у региону”; што више делује као подилажење председнику Америке него као објективна процена изнета на основу прикупљених обавештајних података.
Уз још један субверзиван детаљ. Тврди се, наиме, да је прошле године (у Операцији поноћни чекић) ”уништен ирански програм обогаћивања уранијума”, да су ”бомбардовани улази у подземна постројења засути цементом” и да ”од тада није било покушаја да се поново успостави способност обогаћивања (уранијума)”. Што значи да чак и амерички обавештајци признају да није било непосредне иранске – а поготово нуклеарне – претње као повода за овај рат…
За разлику од Блиског истока, на Далеком истоку амерички обавештајци не очекују рат у коме би Кина војним путем остварила уједињење с Тајваном. Напротив, указује се, Кина купује време док ојачава своју војску и америчку зависност од својих ретких земних елемената без којих нема ниједне технологије будућности.
А Русија, признаје се, наставља да побеђује Запад у Украјини, па и због тога себе види као ”кључног геостратешког супарника САД” који ”настоји да изгради мултиполарни светски поредак” и да ”преобликује глобалну политику, често на рачун САД”. Истовремено, ипак, пише даље, управо та ”руска тежња ка мултиполарности дозвољава селективну сарадњу с Америком”.
Европи се, насупрот томе, не предвиђа ништа добро – што због огромних дугова и анемичног раста, што због високих цена енергената и инфлације, што због 90 милиона миграната на подручју Западне Европе – а у склопу тога се спомиње и Западни Балкан као место потенцијалног сукоба Русије и Запада, где Русија помаже Србима у Србији (укључујући Косово), Републици Српској и у Црној Гори.
Шта тим поводом намеравају да предузму амерички обавештајци? Какав однос Америке према Русији и Кини они најављују? И шта све то значи за рат на Блиском истоку?
О овим су питањима у ”Новом Спутњик поретку” говорили проф. др Митар Ковач, директор Евроазијског безбедносног форума, и Ђуро Билбија, уредник портала ”Факти”.
