https://sputnikportal.rs/20260404/1197705862.html
Бора Станковић и Милева Марић Ајнштајн као хероји живота
Бора Станковић и Милева Марић Ајнштајн као хероји живота
Sputnik Србија
Због чега већ дуже од четири деценије не одустаје од сликарства које обједињује мит, еротику и фантастику, а чији је централни мотив жена – питамо Жељка... 04.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-04T10:00+0200
2026-04-04T10:00+0200
2026-04-04T10:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/04/1197705704_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_cce9efed08bc3d0340c89e09e49a26c8.jpg
Бора Станковић и Милева Марић Ајнштајн као хероји живота
Sputnik Србија
Због чега већ дуже од четири деценије не одустаје од сликарства које обједињује мит, еротику и фантастику, а чији је централни мотив жена – питамо Жељка Ђуровића, сликара и универзитетског професора у пензији, који је 34 дела из свог богатог опуса ових дана изложио у Ликовној галерији Задужбине Илије М. Коларца.
Како је чувени пољски писац Витолд Гобрович изборио за себе позицију класика не само у пољској, него и у светској књижевности, иако је читавог живота пркосио правилима и поигравао се националним митовима и предрасудама? На који начин данас можемо да разумемо Гомбровичев однос према појединцу, чији је идентитет дефинисан и ограничен друштвом и културом којима припада – о томе разговарамо с Милицом Маркић, преводиоцем двотомне биографије „Гомбрович. Ја, геније“ пољске ауторке Клементине Суханов и са Јасмином Ахметагић, професорком и књижевном критичарком.
С диригентом Бојаном Суђићем разговарамо о утисцима с 13. Транссибирског арт фестивала у Русији, на којем је наступио с Новосибирским и Краснојарским симфонијским оркестром.
А шта се све нашло на изложби „Борисав Станковић (1879-1927)“, отвореној у Атријуму Библиотеке града Београда поводом 150 година од пишчевог рођења, како су се на једном месту нашли рукописна грађа, фотографије, прва издања приповетки и романа, али и сведочења о Бори његових савременика – Исидоре Секулић, Ива Андрића, Радоја Домановића, Бранислава Нушића, Скерлића, Винавера, о животу писца „рањавог и жељног“ чија вредност и актуелност не пролазе, разговарамо са ауторком ове поставке Олгом Красић Марјановић.
У Вуковој задужбини отворена је изложба о Милеви Марић Ајнштајн, чувеној српској математичарки и физичарки, животној сапутници Алберта Ајнштајна. О њеном животу и делу разговарамо са академиком Светланом Матић, ауторком романа „Хероина живота: Милева Марић Ајнштајн“, која је и приређивач ове изложбе.
Због чега већ дуже од четири деценије не одустаје од сликарства које обједињује мит, еротику и фантастику, а чији је централни мотив жена – питамо Жељка Ђуровића, сликара и универзитетског професора у пензији, који је 34 дела из свог богатог опуса ових дана изложио у Ликовној галерији Задужбине Илије М. Коларца.Како је чувени пољски писац Витолд Гобрович изборио за себе позицију класика не само у пољској, него и у светској књижевности, иако је читавог живота пркосио правилима и поигравао се националним митовима и предрасудама? На који начин данас можемо да разумемо Гомбровичев однос према појединцу, чији је идентитет дефинисан и ограничен друштвом и културом којима припада – о томе разговарамо с Милицом Маркић, преводиоцем двотомне биографије „Гомбрович. Ја, геније“ пољске ауторке Клементине Суханов и са Јасмином Ахметагић, професорком и књижевном критичарком.С диригентом Бојаном Суђићем разговарамо о утисцима с 13. Транссибирског арт фестивала у Русији, на којем је наступио с Новосибирским и Краснојарским симфонијским оркестром.А шта се све нашло на изложби „Борисав Станковић (1879-1927)“, отвореној у Атријуму Библиотеке града Београда поводом 150 година од пишчевог рођења, како су се на једном месту нашли рукописна грађа, фотографије, прва издања приповетки и романа, али и сведочења о Бори његових савременика – Исидоре Секулић, Ива Андрића, Радоја Домановића, Бранислава Нушића, Скерлића, Винавера, о животу писца „рањавог и жељног“ чија вредност и актуелност не пролазе, разговарамо са ауторком ове поставке Олгом Красић Марјановић.У Вуковој задужбини отворена је изложба о Милеви Марић Ајнштајн, чувеној српској математичарки и физичарки, животној сапутници Алберта Ајнштајна. О њеном животу и делу разговарамо са академиком Светланом Матић, ауторком романа „Хероина живота: Милева Марић Ајнштајн“, која је и приређивач ове изложбе.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/04/1197705704_126:0:910:588_1920x0_80_0_0_7a4e6d8958916cdc4418a22080b34e05.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Због чега већ дуже од четири деценије не одустаје од сликарства које обједињује мит, еротику и фантастику, а чији је централни мотив жена – питамо Жељка Ђуровића, сликара и универзитетског професора у пензији, који је 34 дела из свог богатог опуса ових дана изложио у Ликовној галерији Задужбине Илије М. Коларца.
Како је чувени пољски писац Витолд Гобрович изборио за себе позицију класика не само у пољској, него и у светској књижевности, иако је читавог живота пркосио правилима и поигравао се националним митовима и предрасудама? На који начин данас можемо да разумемо Гомбровичев однос према појединцу, чији је идентитет дефинисан и ограничен друштвом и културом којима припада – о томе разговарамо с Милицом Маркић, преводиоцем двотомне биографије „Гомбрович. Ја, геније“ пољске ауторке Клементине Суханов и са Јасмином Ахметагић, професорком и књижевном критичарком.
С диригентом Бојаном Суђићем разговарамо о утисцима с 13. Транссибирског арт фестивала у Русији, на којем је наступио с Новосибирским и Краснојарским симфонијским оркестром.
А шта се све нашло на изложби „Борисав Станковић (1879-1927)“, отвореној у Атријуму Библиотеке града Београда поводом 150 година од пишчевог рођења, како су се на једном месту нашли рукописна грађа, фотографије, прва издања приповетки и романа, али и сведочења о Бори његових савременика – Исидоре Секулић, Ива Андрића, Радоја Домановића, Бранислава Нушића, Скерлића, Винавера, о животу писца „рањавог и жељног“ чија вредност и актуелност не пролазе, разговарамо са ауторком ове поставке Олгом Красић Марјановић.
У Вуковој задужбини отворена је изложба о Милеви Марић Ајнштајн, чувеној српској математичарки и физичарки, животној сапутници Алберта Ајнштајна. О њеном животу и делу разговарамо са академиком Светланом Матић, ауторком романа „Хероина живота: Милева Марић Ајнштајн“, која је и приређивач ове изложбе.