И Вашингтон, и Москва: Жива дипломатска активност Српске даје опипљиве резултате
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
Република Српска је уз Србију доказала да може да буде политички фактор који успева да споји и Америку и Русију, и да на тај начин извуче најбоље и за себе, и оне за њих, коментар је професора Стевице Деђанског на узаврелу дипломатску активност у Бањалуци уочи посете Милорада Додика Америци и Русији.
Додик најавио да 25. или 26. априла путује у САД, а да ће 9. маја бити за Дан победе на паради у Москви. Раније је саопштено и да ће у Бањалуку ускоро доћи руска парламентарна делегација на обележавање Дана геноцида над Србима у НДХ.
Америка мења политику
Објашњавајући како је Република Српска постала центар живе дипломатске активности, спајајући притом и САД и Русију, директор Центра за међународне односе професор др Стевица Деђански каже да је из последњих дипломатских активности јасно да се, кад је реч о Западу, полако мења политика према Републици Српској али и према Србији.
„Као прво, све могуће дипломатске активности у протеклом периоду, од одласка Додика недавно код Виктора Орбана и раније код Владимира Путина неколико пута, па у Израел и на крају скидање санкција Додику и тиму око њега од стране Америке - све је то показатељ да се већ тада политика према РС мења набоље,“ објашњава Деђански.
Он сматра да ту треба да се повуче паралела са Србијом јер се исто тако мења полако и политика Америке према Србији.
„Не онолико брзо колико бисмо ми хтели, али се мења. Имамо екипу која уважава наше ставове, која зна да мора да другачије разговара са Србијом и то је Доналд Трамп радио и у првом мандату што је прекинуто, али сада ће се наставити. И чим прође овај светски хаос, који је реално много битнији за Америку, верујем да ће и та промена бити видљивија. Али оно што је кључно - показује се да Америка и Русија могу да сарађују, а да смо ми као земља уз Републику Српску, издржали испит времена и пријатељства, и да можемо да користимо и једним из другима, а и они нама,“ каже Деђански.
Наравно, он не спори да понекад постоје неке трзавице, али поента је, како каже, да ако браниш своје националне интересе, не можеш увек да задовољиш туђе националне интересе.
РС показала да може бити копча
Деђански додаје да се америчка политика на овом простору мења тако што Вашингтон прихвата чињеницу да су Срби, Србија и Српска доминантан фактор који не прави проблем и који може да буде део решења.
„И ми морамо да сарађујемо на све могуће начине са Американцима и колико год је то могуће да окренемо то клатно историје, а и са Русима наравно да одржавамо исти ниво односа као што смо имали раније. То ће нам у будућности донети бенефит. Наш највећи политички непријатељ, непријатељ српског народа је Брисел. Морам да будем прецизан, не Европска унија, не европске земље, него бирократија Брисела која је настала од дубоке америчке државе, која је бомбардовала својевремено Бањалуку када је убијено 12 беба. Исти ти се никада нису покајали због тога, као ни због бомбардовања Србије 1999. године и убиства Милице Ракић и многих других у Србији. То је екипа која влада у Бриселу, сада и они то не крију, они нама показују да имају исти став тиме што нам за известиоце стављају или Тању Фајон или осведоченог србомрсце Тонија Пицулу или било кога таквог, неког ко је реално небитан и у својој земљи и у Бриселу, али је битно да мрзи Србе,“ каже наш саговорник.
Релаксирање приче за РС и Србију
Деђански напомиње да ми не можемо да се отргнемо стиска Брисела ако немамо и билатералне односе са земљама као што су Француска, Италија, Мађарска а и глобалним силама као што су Русија, Америка и Кина.
„У склопу свега овог што сам рекао, а говоримо сада о Републици Српској и вештој политици Додика и његовом најављеном одласку у Америку и после у Русију, то омогућава не само Републици Српској већ и Србији релаксирану причу, не скроз, докле год имамо државе које то желе да покваре и којима то не одговара. Јер стално имамо нападе на Српску и покушаје да се укине њена изабрана неутралност. А Република Српска и Додик се само боре за Дејтон чији је и Србија гарант, док ови који руше Дејтон оптужују нас да га ми рушимо. То лудило мора да престане и Богу хвала, ево видимо да су дипломатија и лични контакти успели да то клатно почну да окрећу на праву страну“, примећује он.
Деђански верује да ће захваљујући оваквим односима са глобалним силама пре свега Република Српска у будућности имати кудикамо бољи положај него што је имала досад.
Избалансирана политика
„Ми стварно водимо балансирану политику у домену могућности да не настрадамо. Имамо пуно непријатеља, имамо пуно и пријатеља, али имамо пуно више непријатеља који су спремни на свакојаке могуће подлости. На пример да „запале“ Сарајево па да за то окриве и нападну Српску, да „запале“ Приштину па да протерају Србе... Значи, ми морамо пажљиво то радимо али зато већ у дужем временском периоду, развијајући те билатералне односе, користиће личне канале, подижемо тај ниво нашег утицаја и наше безбедности на два начина. Један је начин пријатељство које имамо или чувајући пријатељство у тешким временима, пре свега са Руском Федерацијом, и да не занемаримо ни Кину у последњем периоду. И са друге стране, озбиљно развијајући односе са Америком и са Француском као две врло моћне земље. Јер знате, никад се неће десити да ми Срби имамо помоћ од Британаца и Немаца,“ каже он.
Деђански закључује да је за Српску и Србију важно да гледају ко су им историјски пријатељи, а да што се тиче Запада то евентуално у будућности могу бити Французи и Американци, иако има и мањих утицајних а нама важних држава попут Чешке и Мађарске.
