https://sputnikportal.rs/20260414/odrzana-komemoracija-dusku-vujosevicu-video-sport-kosarka-1198078805.html
Одржана комеморација Душку Вујошевићу: Сањао као дете, мислио као научник,волео као песник /видео/
Одржана комеморација Душку Вујошевићу: Сањао као дете, мислио као научник,волео као песник /видео/
Sputnik Србија
Одржана је комеморација посвећена легендарном кошаркашком тренеру Душку Вујошевићу. 14.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-14T11:28+0200
2026-04-14T11:28+0200
2026-04-14T12:05+0200
спорт
спорт
кошарка
душко вујошевић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/0e/1198079999_0:160:3072:1888_1920x0_80_0_0_faec894277d7a11f924e2f4471bb0435.jpg
Најпре се обратио песник Синан Гуџевић. "Са њиме ме је упознао Божо Копривица, док је Душко још живео с родитељима и сестром у Земуну, у Првомајској улици. ЈСД Партизан одлазак њих двојице не може никако надокнадити. Без Душка Вујошевића Партизан се не може ни замислити". "О смрти кажемо да све знамо, али нас изненади увек. Видимо већ седам дана како припадници нације Партизановаца жале Душка Вујошевића. Душко је више пута изјавио да је он по националности - Партизановац. Одата му је почаст, њему који им је приредио више радости него сви тренери пре и после њега". "Понекад би се нашалио и рекао: 'Ево данас путујем у Дијализијум'. Због дијализе није могао много да путује, углавном се сводило на Београд и Херцег Нови. Где год друго, морао је да има осигурано место на станици за дијализу. Рекао је - кошарка је главна у мом животу, дијализа ме је одвојила од живота, изгубио сам основну страст и уживање: рад на терену с играчима".О Вујошевићу је говорила и српска књижевница Вида Огњеновић. "Опраштамо се од човека океанске човечности и нежног срца. У њему је сваки пријатељски бол могао наћи утеху. Његово пријатељство био нам је заклон од сваког зла". "Пред њим смо осећали кривицу и за најмање одступање од часног, човечног и истинитог. То су била упоришта његове јединствене личности, он нас је примером опомињао да је бити човек озбиљна обавеза. Звала сам га - олуја доброте. Кад бисмо ходали с њим, стизали смо с њим јачи. Не познајем човека који би топлије загрлио и пажљивије саслушао, који би се брже бацао у вртлог да помогне". "Својом тренерском филозофијом постигао је да спорт буде - надживот". Вида Огњеновић каже да је библиотека Вујошевића износила више од 7.000 књига.Обратио се и Пеца Поповић. "Великан кад оде, не може да чује све оно што смо морали одавно да му кажемо. Када нас је прошле среде задесила вест које смо се прибојавали, наслови су гласили - отишао је генерал, чаробњак, алхемичар... За мене је господин Вујошевић био градитељ, пример, бајкотворац, принципијелан и непоткупљив човек. Не долазим из кошарке, али као и свако из Југославије, знам колико је титана овдашња кошарка изнедрила. Међу њима Дуле има своју јединствену позицију". "Сањао је као дете, мислио као научник, анализирао као психолог, радио као технолог, волео као песник и одлучивао као часни судија. Тиме је заувек освојио своју аутентичност. Начитан интелектуалац и мудрац, па тек онда тренер. Држао се принципа - можеш преко неке везе да играш, али не можеш преко те везе да играш добро.' Стварао је играче, али стварао је и људе после каријере. Њему је сваки тренинг био у функцији развијања момачке фантазије, а у тим осетљивим годинама нужно је прочитати праву књигу, отићи у театер, заћи у галерију, посетити музеј... То је процес у стварању личности која преузима одговорност". Испред КСС говорио је Ненад Крстић. "Данас се опраштамо од човека који има посебно место у историји српске кошарке. Дулетов допринос се пре свега огледа у људима и систему које је стварао. Кроз његов рад прошле су генерације младих кошаркаша, од пионира до сениора, и створио је многе репрезентативце наше земље. Препознавао је потенцијал и умео тај потенцијал да избруси. Остао је веран идеји да се праве вредности граде дугорочно. Градио је тимове који су имали одговорност према дресу који носе. Његово наслеђе је у свим људима који данас представљају српску кошарку и носе део онога што их је учио. Наш први сусрет на Златибору, ја жељан доказивања, на самом почетку... Три минута пре краја последње утакмице, доживео сам тешку повреду руке. Наставио сам да играм не знајући колико је тешка повреда. Сутрадан, на повратку за Београд ме је позвао да седнем поред њега и питао: 'Да си знао да ти је рука сломљена, да ли би наставио да играш?' Одговорио сам: 'Бих'. Погледао ме је, благо се насмејао, помиловао по глави и рекао: 'Хајде назад'. Он је од играча правио људе, веровао је да се границе померају само кад даш више од онога што мислиш на њему. Хвала му на вредностима које остају". Испред КК Партизан обратио се Остоја Мијаиловић. "Тешко ми је данас да говорим. Тешко је пронаћи речи када се опраштамо од човека који нам је свима много значио, а мени лично толико пута био ослонац, подршка и глас разума. Није био само велики тренер, то сви знамо, историја ће говорити о ономе што је дао кошарци. Био је човек става, човек карактера и човек који никада није бирао лакши пут: увек је говорио истину, чак и онда када је та истина све нас болела. Имао сам срећу и част да га познајем, да чујем његов савет када је најтеже. Било је тренутака када су његове речи биле и више од савета, биле су снага да се издржи и настави даље, да се верује. Када су притисци били највећи, Дуле је био ту и то никад нећу заборавити. Дулетова љубав према Партизану била је животна посвећеност, била је део његовог идентитета и део његове душе. Он је нас научио да Партизан није само кошарка, већ карактер, борба, достојанство и вера да се никада не одустаје. Данас не одлази само тренер, не само легенда, већ човек који је обликовао генерације и оставио траг у свакоме ко га је познавао".Комеморацији су, између осталих, присуствовали Жељко Обрадовић, Влада Драгутиновић, Мирослав Берић, Драган Тодорић, Веско Баровић, Владе Ђуровић, Расим Љајић, Данко Лазовић, Сале Ђорђевић, Богољуб Карић, Саша Павловић, Иво Накић, Зоран Стевановић, Пеца Поповић, Лука Павићевић, Урош Трипковић, Жарко Паспаљ, Мока Славнић, Борис Тадић, Дејан Томашевић, Жофре Ловерњ, Ивица Дачић, Вања Маринковић, Новица Величковић, Бранко Ружић, Предраг Даниловић, Горан Грбовић, Менсур Бајрамовић, Мишко Марић, Ненад Трајковић, Немања Васиљевић, Жељко Танасковић...
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, кошарка, душко вујошевић
спорт, кошарка, душко вујошевић
Одржана комеморација Душку Вујошевићу: Сањао као дете, мислио као научник,волео као песник /видео/
11:28 14.04.2026 (Освежено: 12:05 14.04.2026) Одржана је комеморација посвећена легендарном кошаркашком тренеру Душку Вујошевићу.
Најпре се обратио песник Синан Гуџевић.
"Са њиме ме је упознао Божо Копривица, док је Душко још живео с родитељима и сестром у Земуну, у Првомајској улици. ЈСД Партизан одлазак њих двојице не може никако надокнадити. Без Душка Вујошевића Партизан се не може ни замислити".
"О смрти кажемо да све знамо, али нас изненади увек. Видимо већ седам дана како припадници нације Партизановаца жале Душка Вујошевића. Душко је више пута изјавио да је он по националности - Партизановац. Одата му је почаст, њему који им је приредио више радости него сви тренери пре и после њега".
"Понекад би се нашалио и рекао: 'Ево данас путујем у Дијализијум'. Због дијализе није могао много да путује, углавном се сводило на Београд и Херцег Нови. Где год друго, морао је да има осигурано место на станици за дијализу. Рекао је - кошарка је главна у мом животу, дијализа ме је одвојила од живота, изгубио сам основну страст и уживање: рад на терену с играчима".
О Вујошевићу је говорила и српска књижевница Вида Огњеновић.
"Опраштамо се од човека океанске човечности и нежног срца. У њему је сваки пријатељски бол могао наћи утеху. Његово пријатељство био нам је заклон од сваког зла".
"Пред њим смо осећали кривицу и за најмање одступање од часног, човечног и истинитог. То су била упоришта његове јединствене личности, он нас је примером опомињао да је бити човек озбиљна обавеза. Звала сам га - олуја доброте. Кад бисмо ходали с њим, стизали смо с њим јачи. Не познајем човека који би топлије загрлио и пажљивије саслушао, који би се брже бацао у вртлог да помогне".
"Својом тренерском филозофијом постигао је да спорт буде - надживот".
Вида Огњеновић каже да је библиотека Вујошевића износила више од 7.000 књига.
Обратио се и Пеца Поповић.
"Великан кад оде, не може да чује све оно што смо морали одавно да му кажемо. Када нас је прошле среде задесила вест које смо се прибојавали, наслови су гласили - отишао је генерал, чаробњак, алхемичар... За мене је господин Вујошевић био градитељ, пример, бајкотворац, принципијелан и непоткупљив човек. Не долазим из кошарке, али као и свако из Југославије, знам колико је титана овдашња кошарка изнедрила. Међу њима Дуле има своју јединствену позицију". "Сањао је као дете, мислио као научник, анализирао као психолог, радио као технолог, волео као песник и одлучивао као часни судија. Тиме је заувек освојио своју аутентичност. Начитан интелектуалац и мудрац, па тек онда тренер. Држао се принципа - можеш преко неке везе да играш, али не можеш преко те везе да играш добро.' Стварао је играче, али стварао је и људе после каријере. Њему је сваки тренинг био у функцији развијања момачке фантазије, а у тим осетљивим годинама нужно је прочитати праву књигу, отићи у театер, заћи у галерију, посетити музеј... То је процес у стварању личности која преузима одговорност".
Испред КСС говорио је Ненад Крстић.
"Данас се опраштамо од човека који има посебно место у историји српске кошарке. Дулетов допринос се пре свега огледа у људима и систему које је стварао. Кроз његов рад прошле су генерације младих кошаркаша, од пионира до сениора, и створио је многе репрезентативце наше земље. Препознавао је потенцијал и умео тај потенцијал да избруси. Остао је веран идеји да се праве вредности граде дугорочно. Градио је тимове који су имали одговорност према дресу који носе. Његово наслеђе је у свим људима који данас представљају српску кошарку и носе део онога што их је учио. Наш први сусрет на Златибору, ја жељан доказивања, на самом почетку... Три минута пре краја последње утакмице, доживео сам тешку повреду руке. Наставио сам да играм не знајући колико је тешка повреда. Сутрадан, на повратку за Београд ме је позвао да седнем поред њега и питао: 'Да си знао да ти је рука сломљена, да ли би наставио да играш?' Одговорио сам: 'Бих'. Погледао ме је, благо се насмејао, помиловао по глави и рекао: 'Хајде назад'. Он је од играча правио људе, веровао је да се границе померају само кад даш више од онога што мислиш на њему. Хвала му на вредностима које остају".
Испред КК Партизан обратио се Остоја Мијаиловић.
"Тешко ми је данас да говорим. Тешко је пронаћи речи када се опраштамо од човека који нам је свима много значио, а мени лично толико пута био ослонац, подршка и глас разума. Није био само велики тренер, то сви знамо, историја ће говорити о ономе што је дао кошарци. Био је човек става, човек карактера и човек који никада није бирао лакши пут: увек је говорио истину, чак и онда када је та истина све нас болела. Имао сам срећу и част да га познајем, да чујем његов савет када је најтеже. Било је тренутака када су његове речи биле и више од савета, биле су снага да се издржи и настави даље, да се верује. Када су притисци били највећи, Дуле је био ту и то никад нећу заборавити. Дулетова љубав према Партизану била је животна посвећеност, била је део његовог идентитета и део његове душе. Он је нас научио да Партизан није само кошарка, већ карактер, борба, достојанство и вера да се никада не одустаје. Данас не одлази само тренер, не само легенда, већ човек који је обликовао генерације и оставио траг у свакоме ко га је познавао".
Комеморацији су, између осталих, присуствовали Жељко Обрадовић, Влада Драгутиновић, Мирослав Берић, Драган Тодорић, Веско Баровић, Владе Ђуровић, Расим Љајић, Данко Лазовић, Сале Ђорђевић, Богољуб Карић, Саша Павловић, Иво Накић, Зоран Стевановић, Пеца Поповић, Лука Павићевић, Урош Трипковић, Жарко Паспаљ, Мока Славнић, Борис Тадић, Дејан Томашевић, Жофре Ловерњ, Ивица Дачић, Вања Маринковић, Новица Величковић, Бранко Ружић, Предраг Даниловић, Горан Грбовић, Менсур Бајрамовић, Мишко Марић, Ненад Трајковић, Немања Васиљевић, Жељко Танасковић...
