Ако људи желе да „разговарају“ са китовима, онда је то ова врста /видео/
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Нова студија открива да комуникација китова уљешура (Physeter catadon) показује изненађујуће сличности са људским говором, иако су се ови морски сисари одвојили од заједничког претка са људима пре више од 90 милиона година.
Фонетска структура слична људским језицима
Ови гигантски китови комуницирају низовима кратких кликова, познатих као codas. Анализа показује да могу да разликују „самогласнике“ кроз краће или продужене кликове, као и кроз растуће или опадајуће тонове. Ови обрасци подсећају на језике попут мандаринског, латинског и словеначког.
Према раду објављеном у часопису „Proceedings B“, структура комуникације уљешура има „блиске паралеле у фонетици и фонологији људских језика“, што указује на независну еволуцију. Њихове вокализације су „изузетно сложене и представљају једну од најближих паралела људској фонологији међу свим проучаваним животињским комуникационим системима“.
In July 2023, researchers on a whale watching expedition in the Caribbean Sea encountered an unusual scene: 11 sperm whales clustered tightly at the water’s surface.
— Science Magazine (@ScienceMagazine) April 7, 2026
The animals began to inch closer and closer together in the waters off the island of Dominica, with their… pic.twitter.com/JTBtsShS2x
Пројекат CETI: Дешифровање „језика“
Резултати су део истраживања организације „Project CETI“ (Cetacean Translation Initiative), која проучава уљешуре код обале Доминике са циљем да разуме њихов језик.
Иако се до педесетих година прошлог века није ни знало да уљешуре производе звуке, савремене технологије — укључујући вештачку интелигенцију — омогућавају дубље увиде. Оснивач и председник пројекта David Gruber истиче да ово откриће показује како људи нису једина врста са развијеним комуникационим и друштвеним животом. Уљешуре вероватно преносе информације генерацијама већ више од 20 милиона година.
Сложеност већа него код папагаја и слонова
Истраживање отежава чињеница да уљешуре роне и до 50 минута у потрази за храном, а на површини проводе свега десетак минута, када комуницирају у блиском контакту. Њихов говор људском уху звучи као Морзеова азбука, али уклањањем пауза између кликова научници су уочили обрасце сличне људском говору — укључујући могућност мењања „самогласника“ ради преношења различитих значења.
Лингвиста Гашпер Бегуш са Универзитета Калифорније у Берклију, који је предводио истраживање, наглашава да је сложеност комуникације уљешура већа него код других проучаваних животиња, попут папагаја и слонова. Упркос великим разликама у начину живота, постоје бројне сличности између људи и уљешура: друштвене везе, брига о младима и заједничко учешће у порођају.
Истраживачи верују да ова открића приближавају могућност потпуног разумевања, па чак и комуникације са уљешурама. Циљ „Project CETI“ је да у наредних пет година разуме најмање 20 различитих вокалних израза повезаних са понашањем, попут роњења и спавања.
Погледајте и:
