https://sputnikportal.rs/20260417/bebe-neandertalaca-rasle-mnogo-brze-nego-bebe-modernih-ljudi-1198217680.html
Бебе неандерталаца расле много брже него бебе модерних људи
Бебе неандерталаца расле много брже него бебе модерних људи
Sputnik Србија
Бебе неандерталаца можда су биле много крупније и расле су знатно брже него бебе модерних људи (Homo sapiens), показује нова студија најочуванијег скелета... 17.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-17T22:35+0200
2026-04-17T22:35+0200
2026-04-17T22:35+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
неандерталци
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/18/1192854260_0:0:2048:1153_1920x0_80_0_0_39c784c4cfe6f9855a5e82d805403d68.jpg
Неандерталци(Homo neanderthalensis или, према некима, Homo sapiens neanderthalensis) су наши најближи изумрли сродници, древна група људи која је живела у Евроазији док нису нестали пре око 40.000 година.У овом истраживању научници су испитали Амуд 7, скоро потпун скелет бебе неандерталца пронађен у пећини Амуд у данашњем северном Израелу, који датира од пре између 51.000 и 56.000 година. Пол одојчета није било могуће идентификовати, али оно има јасне неандерталске карактеристике чак и у тако раној доби. Оне укључују кости које су робусније и дебље.На основу стадијума развоја зуба и анализе линија раста глеђи, тим процењује да је беба била стара око шест месеци када је умрла. Међутим, у погледу развоја руку и ногу, одојче је изгледало као да има 14 месеци према стандардима модерних људи.Укупно, тим је анализирао 111 делова скелета и користио 3Д моделовање како би направио дигиталну верзију детета, што им је помогло да процене његову висину, тежину и величину мозга.Када је истраживачки тим упоредио Амуд 7 са још два детета неандерталца - „Дедерије 1“ из Сирије, који је имао две године, и трогодишњаком пронађеним у Француској – уочили су сличне доказе убрзаног раног раста.Научници сугеришу да би тако брз раст створио изузетно високе енергетске захтеве. То имплицира да су мајке неандерталке и њихове групе морале бити веома веште у обезбеђивању исхране која је била потребна њиховим потомцима. Иако се у раду не наводе специфичне намирнице, тим наглашава да би релативно брз раст био могућ само ако су могли континуирано да задовољавају те потребе.Тачни еволуциони разлози су нејасни, али би узрок могли бити притисци суровог, непредвидивог палеолитског пејзажа, због чега би било корисно што пре достићи физичку зрелост. На тај начин, деца неандерталаца могла су постати независнија и физички способнија раније него деца модерних људи.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0b/18/1192854260_0:0:2048:1537_1920x0_80_0_0_ba726ba93e0a779aeae9da87564d2587.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, неандерталци
наука и технологија, друштво, неандерталци
Бебе неандерталаца расле много брже него бебе модерних људи
Бебе неандерталаца можда су биле много крупније и расле су знатно брже него бебе модерних људи (Homo sapiens), показује нова студија најочуванијег скелета одојчета неандерталца.
Неандерталци(Homo neanderthalensis или, према некима, Homo sapiens neanderthalensis) су наши најближи изумрли сродници, древна група људи која је живела у Евроазији док нису нестали пре око 40.000 година.
У овом истраживању научници су испитали Амуд 7, скоро потпун скелет бебе неандерталца пронађен у пећини Амуд у данашњем северном Израелу, који датира од пре између 51.000 и 56.000 година. Пол одојчета није било могуће идентификовати, али оно има јасне неандерталске карактеристике чак и у тако раној доби. Оне укључују кости које су робусније и дебље.
„Скелет показује јасне неандерталске афинитете како у кранијалним, тако и у посткранијалним остацима, а његове морфолошке карактеристике осветљавају филогенију, раст и развој неандерталаца“, написали су истраживачи у свом раду.
На основу стадијума развоја зуба и анализе линија раста глеђи, тим процењује да је беба била стара око шест месеци када је умрла. Међутим, у погледу развоја руку и ногу, одојче је изгледало као да има 14 месеци према стандардима модерних људи.
Укупно, тим је анализирао 111 делова скелета и користио 3Д моделовање како би направио дигиталну верзију детета, што им је помогло да процене његову висину, тежину и величину мозга.
Када је истраживачки тим упоредио Амуд 7 са још два детета неандерталца - „Дедерије 1“ из Сирије, који је имао две године, и трогодишњаком пронађеним у Француској – уочили су сличне доказе убрзаног раног раста.
„Оно што је најуочљивије, одојче показује знаке необично брзог соматског (телесног) раста, што сугерише да су неандерталци имали специфичну развојну стратегију у раном периоду живота“, навели су истраживачи.
Научници сугеришу да би тако брз раст створио изузетно високе енергетске захтеве. То имплицира да су мајке неандерталке и њихове групе морале бити веома веште у обезбеђивању исхране која је била потребна њиховим потомцима. Иако се у раду не наводе специфичне намирнице, тим наглашава да би релативно брз раст био могућ само ако су могли континуирано да задовољавају те потребе.
Тачни еволуциони разлози су нејасни, али би узрок могли бити притисци суровог, непредвидивог палеолитског пејзажа, због чега би било корисно што пре достићи физичку зрелост. На тај начин, деца неандерталаца могла су постати независнија и физички способнија раније него деца модерних људи.