https://sputnikportal.rs/20260424/moskva-porucuje-dalje-ruke-od-pridnjestrovlja-rusija-olivera-ikodinovic-1198422748.html
Москва поручује: Даље руке од Придњестровља!
Москва поручује: Даље руке од Придњестровља!
Sputnik Србија
Став да је спремна да штити своје грађане који живе, између осталог, и ван граница Русије, Москва је изнела прилично давно, каже руски експерт Дмитриј... 24.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-24T22:14+0200
2026-04-24T22:14+0200
2026-04-24T22:14+0200
русија
русија
русија – политика
русија – војска и наоружање
анализе и мишљења
свет
молдавија
придњестровље
сергеј шојгу
украјина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/18/1198518870_0:0:3194:1798_1920x0_80_0_0_0554ebd3bf2d5149dc37364ad037b172.jpg
Он је тако прокоментарисао изјаву секретара Савета безбедности Русије Сергеја Шојгуа, који је рекао да ће Москва, уколико буде потребно и у складу са Уставом, користити све доступне методе за заштиту руских грађана у Придњестровљу, указујући истовремено на то да Молдавија све активније развија сарадњу са НАТО и другим земљама алијансе.Офицеров-Бељски наводи да је Молдавија изабрала стратегију економског притиска према Придњестровљу, са циљем да се отежа нормално функционисање тог проруског региона. То се постиже стварањем различитих препрека у економији, како би се дугорочно постигли политички ефекти без употребе војне силе.Он указује и на то да многи руски грађани, због тих притисака, постепено напуштају Придњестровље.Сергеј Шојгу је указао на то да дејства молдавских власти према Придњестровљу све више подсећају на догађаје око Донбаса после 2014. године.Офицеров-Бељски потврђује Шојгуове речи да је Кишињев уз учешће Украјине успоставио блокаду региона и на сваки начин погоршава услове живота локалног становништва, стварајући трговинске, банкарске и транспортне баријере. Ту су и ограничења слободе кретања, незаконите царине, произвољно одузимање држављанства.Шојгу је оценио да је ситуација у Придњестровљу „веома тешка“, наводећи да кључна предузећа не раде или функционишу са прекидима, као и да постоји хроничан недостатак енергетских ресурса.Такође је истакао да у Придњестровљу живи више од 220 хиљада руских држављана чија су безбедност и интереси угрожени због поступака Кијева и Кишињева. У том контексту је поручио да ће Русија, ако буде потребно, предузети све неопходне мере и користити сва расположива средства како би их заштитила.Придњестровље као нови Донбас?Експерт сматра да се ситуација у Придњестровљу не може директно поредити са Донбасом, где је украјинска страна редовно гранатирала тај регион, док у Придњестровљу таквих војних активности тренутно нема.Он оцењује да Шојгуове изјаве служе као сигнал да се на ситуацију у региону обрати пажња, као и упозорење на могуће последице које би могле довести до ескалације.Говорећи о питању мера које би Москва могла предузети ради заштите Руса у Придњестровљу, Офицеров-Бељски каже:„Алузија Сергеја Шојгуа је прилично очигледна када пореди ситуацију у Придњестровљу и Донбасу. Видели смо како је та ситуација у Донбасу разрешена, пошто другог решења није било. Да Русија није започела Специјалну војну операцију у фебруару 2022. године, уследио би украјински војни сценарио и покушај силовитог заузимања тих територија“, каже Офицеров-Бељски.Он истиче да није Русија започела сукоб у Украјини, већ покушава да га заустави.Шојгуове изјаве су дат у контексту одлуке о изласку Молдавије из Заједнице независних држава (ЗНД).Офицеров-Бељски оцењује да ЗНД није застарела институција као што многи мисле, већ важан оквир за дијалог и консултације између држава чланица, који обухвата различита питања — од економије до екологије.Према његовим речима, Молдавија не учествује активно у раду ЗНД и не користи у потпуности постојеће механизме сарадње, укључујући могућности дипломатског дијалога и преговора са Русијом и другим државама, што је, како оцењује, пропуштена прилика, с обзиром на предности које такав мултилатерални формат нуди.„Чињеница је да Молдавија доноси значајан број одлука вођена сопственом визијом одређеног европског правца, при том не следећи националне интересе. То је чињеница и ово је већ дуже време добро позната молдавска стратегија под влашћу Маје Санду”, каже експерт.Молдавија – полигон Запада за конфротацију са РусијомМолдавија, која има 2,6 милиона становника налази се између Украјине и Румуније, а заузела је изразито прозападни курс откако је румунска држављанка Maja Санду дошла на власт 2020.Кишињев покушава економски и политички да угуши регион који се залаже за добре односе са Русијом, стварајући притиске, економске блокаде и вршећи политичке прогоне.Молдавија, најсиромашнија земља у Европи, стреми ка европским интеграцијама и сарадњи са НАТО-ом, а власти гурају земљу у састав Румуније, иако је Придњестровље, где Руси чине око половине становништва, и пре распада Совјетског Савеза тежило отцепљењу од Молдавије, плашећи се да ће се та земља, под утицајем национализма, припојити суседној Румунији.Након неуспелог покушаја молдавских власти да насилно реше проблем, Придњестровље је фактички постало територија изван контроле Кишињева, који је заузео курс ка евроинтеграцији.Тако су Молдавија и Придњестровље у тзв. замрзнутом сукобу од распада Совјетског Савеза и краћег, али крвавог грађанског рата који се десио 1992. Након увођења руских мировних снага у зону сукоба, крвопролиће је заустављено.Међутим, Шојгу је сада оптужио Молдавију за покушаје да „потисне“ из Придњестровља оперативну групу руских војника. Он је подсетио је да је 17. априла република прогласила руководство контингента персонама нон грата, чиме је фактички лишила руске официре могућности кретања ван региона. По мишљењу Шојгуа, овај корак „недвосмислено потврђује чврсту намеру“ Кишињева да „иде ка даљем заоштравању ситуације“.С друге стране, Молдавија је, као и Украјина, Западу потребна зарад личних интереса, као полигон за геополитичку конфронтацију са Русијом.
https://sputnikportal.rs/20251008/nova-vojna-strategija-moldavije-do-2035-godine---rusija-glavna-pretnja-1191144391.html
придњестровље
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Оливера Икодиновић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e4/0b/19/1123948400_0:0:1806:1807_100x100_80_0_0_8343580a882997eaad4f2bd4779cd63b.jpg
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, свет, молдавија, придњестровље, сергеј шојгу, украјина
русија, русија – политика, русија – војска и наоружање, анализе и мишљења, свет, молдавија, придњестровље, сергеј шојгу, украјина
Москва поручује: Даље руке од Придњестровља!
Став да је спремна да штити своје грађане који живе, између осталог, и ван граница Русије, Москва је изнела прилично давно, каже руски експерт Дмитриј Офицеров-Бељски. Према његовим речима, тренутни проблеми у региону нису војне природе, већ су последица економског притиска, пошто је Молдавија изабрала тактику економског гушења Придњестровља.
Он је тако
прокоментарисао изјаву секретара Савета безбедности Русије Сергеја Шојгуа, који је рекао да ће Москва, уколико буде потребно и у складу са Уставом, користити све доступне методе за заштиту руских грађана у Придњестровљу, указујући истовремено на то да Молдавија све активније развија сарадњу са
НАТО и другим земљама алијансе.
Офицеров-Бељски наводи да је Молдавија изабрала стратегију економског притиска према Придњестровљу, са циљем да се отежа нормално функционисање тог проруског региона. То се постиже стварањем различитих препрека у економији, како би се дугорочно постигли политички ефекти без употребе војне силе.
Он указује и на то да многи руски грађани, због тих притисака, постепено напуштају Придњестровље.
„Да ли је молдавска страна заинтересована за војни сценарио? Убеђен сам да није. Чак знам да се молдавско руководство плаши било каквог војног сценарија, тим пре што у Молдавији добро разумеју да војни сценарио може бити испровоциран са украјинске стране - и тога се молдавске власти још више плаше“, каже Офицеров-Бељски, научни сарадник Центра за постсовјетска истраживања, сектора за Белорусију, Молдавију и Украјину.
Сергеј Шојгу је указао на то да дејства молдавских власти према Придњестровљу све више подсећају на догађаје око Донбаса после 2014. године.
Офицеров-Бељски потврђује Шојгуове речи да је Кишињев уз учешће Украјине успоставио блокаду региона и на сваки начин погоршава услове живота локалног становништва, стварајући трговинске, банкарске и транспортне баријере. Ту су и ограничења слободе кретања, незаконите царине, произвољно одузимање држављанства.
Шојгу је оценио да је ситуација у Придњестровљу „веома тешка“, наводећи да кључна предузећа не раде или функционишу са прекидима, као и да постоји хроничан недостатак енергетских ресурса.
Такође је истакао да у Придњестровљу живи више од 220 хиљада руских држављана чија су безбедност и интереси угрожени због поступака Кијева и Кишињева. У том контексту је поручио да ће Русија, ако буде потребно, предузети све неопходне мере и користити сва расположива средства како би их заштитила.
Придњестровље као нови Донбас?
Експерт сматра да се ситуација у Придњестровљу не може директно поредити са Донбасом, где је украјинска страна редовно гранатирала тај регион, док у Придњестровљу таквих војних активности тренутно нема.
Он оцењује да Шојгуове изјаве служе као сигнал да се на ситуацију у региону обрати пажња, као и упозорење на могуће последице које би могле довести до ескалације.
Говорећи о питању мера које би Москва могла предузети ради заштите Руса у Придњестровљу, Офицеров-Бељски каже:
„Алузија Сергеја Шојгуа је прилично очигледна када пореди ситуацију у Придњестровљу и Донбасу. Видели смо како је та ситуација у Донбасу разрешена, пошто другог решења није било. Да Русија није
започела Специјалну војну операцију у фебруару 2022. године, уследио би украјински
војни сценарио и покушај силовитог заузимања тих територија“, каже Офицеров-Бељски.
Он истиче да није Русија започела сукоб у Украјини, већ покушава да га заустави.
„Ситуација овде може бити нешто другачија, али je порука потпуно транспарентна и очигледна – ово је порука молдавској страни да би требало да схвате да на свако насилно решење и сваки притисак који врше може уследити одговор. То је, у суштини, порука за молдавске стране и ово није поређење ради поређења“, оцењује саговорник Спутњика.
Шојгуове изјаве су дат у контексту одлуке о изласку Молдавије из Заједнице независних држава (ЗНД).
Офицеров-Бељски оцењује да ЗНД није застарела институција као што многи мисле, већ важан оквир за дијалог и консултације између држава чланица, који обухвата различита питања — од економије до екологије.
Према његовим речима, Молдавија не учествује активно у раду ЗНД и не користи у потпуности постојеће механизме сарадње, укључујући могућности дипломатског дијалога и преговора са Русијом и другим државама, што је, како оцењује, пропуштена прилика, с обзиром на предности које такав мултилатерални формат нуди.
„Чињеница је да Молдавија доноси значајан број одлука вођена сопственом визијом одређеног европског правца, при том не следећи националне интересе. То је чињеница и ово је већ дуже време добро позната молдавска стратегија под влашћу Маје Санду”, каже експерт.
Молдавија – полигон Запада за конфротацију са Русијом
Молдавија, која има 2,6 милиона становника налази се између Украјине и Румуније, а заузела је изразито прозападни курс откако је румунска држављанка Maja Санду дошла на власт 2020.
Кишињев покушава економски и политички да угуши регион који се залаже за добре односе са Русијом, стварајући притиске, економске блокаде и вршећи политичке прогоне.
Молдавија, најсиромашнија земља у Европи, стреми ка европским интеграцијама и сарадњи са НАТО-ом, а
власти гурају земљу у састав Румуније, иако је
Придњестровље, где Руси чине око половине становништва, и пре распада Совјетског Савеза тежило отцепљењу од Молдавије, плашећи се да ће се та земља, под утицајем национализма, припојити суседној Румунији.
Након неуспелог покушаја молдавских власти да насилно реше проблем, Придњестровље је фактички постало територија изван контроле Кишињева, који је заузео курс ка евроинтеграцији.
Тако су Молдавија и Придњестровље у тзв. замрзнутом сукобу од распада Совјетског Савеза и краћег, али крвавог грађанског рата који се десио 1992. Након увођења руских мировних снага у зону сукоба, крвопролиће је заустављено.
Међутим, Шојгу је сада оптужио Молдавију за покушаје да „потисне“ из Придњестровља оперативну групу руских војника. Он је подсетио је да је 17. априла република прогласила руководство контингента персонама нон грата, чиме је фактички лишила руске официре могућности кретања ван региона. По мишљењу Шојгуа, овај корак „недвосмислено потврђује чврсту намеру“ Кишињева да „иде ка даљем заоштравању ситуације“.
С друге стране, Молдавија је, као и Украјина, Западу потребна зарад личних интереса, као полигон за геополитичку конфронтацију са Русијом.
