https://sputnikportal.rs/20260425/studija-gljivice-u-zemljistu-mogu-da-uticu-na-nastanak-kise--1198543284.html
Студија: Гљивице у земљишту могу да утичу на настанак кише
Студија: Гљивице у земљишту могу да утичу на настанак кише
Sputnik Србија
Одређене гљивице које расту у земљи могу да играју кључну улогу у стварању кише, јер њихови протеини у атмосфери покрећу формирање ледених кристала у облацима. 25.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-25T20:27+0200
2026-04-25T20:27+0200
2026-04-25T20:27+0200
наука и технологија
наука и технологија
друштво
изуми и открића
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0b/15/1164066000_0:153:3101:1897_1920x0_80_0_0_c2b6c113561dc11fe90dddfa19bf51f7.jpg
Док се у појединим државама за изазивање падавина користи сребро-јодид, научници већ дуго истражују природне процесе који доприносе стварању кише. Нова студија, како преноси часопис "Сајенс Алерт" показује да важну улогу у том процесу имају гљивице рода "Mortierella" и "Fusarium", које живе у земљишту, а чији биолошки трагови могу да се нађу и у атмосфери. Заменица истраживача у области микробиолошке екологије на Универзитету у Лимерику у Ирској Дијана Линарес навела је за медије да се дуго сматрало да су прашина и соли главни природни покретачи формирања падавина у облацима. Према њеним речима, нова сазнања показују сложенији процес: у облацима вода може да остане у течном стању и на температурама до минус 40 степени Целзијуса, у такозваном стању "суперохлађене воде". Да би дошло до формирања леда, а затим и кише, потребна су "језгра" око којих почиње замрзавање, а управо то омогућавају поменуте гљивице. Студија показује да оне испуштају протеине у земљишту који имају способност да подстичу стварање леда на знатно вишим температурама него што је уобичајено, чак и изнад минус пет степени Целзијуса. Када ветрови пренесу ове честице у атмосферу, оне делују као "семе" за настанак ледених кристала, који се потом увећавају и падају на земљу у облику кише. Истраживачи су утврдили да је та способност резултат процеса познатог као хоризонтални пренос гена, који омогућава микроорганизмима размену генетског материјала и брзо стицање нових особина. Као извор тих гена идентификована је бактерија "Pseudomonas syringae", која је, како се наводи, допринела развоју ове функције код гљивица. Линарес је оценила да откриће показује природни циклус у којем гљивице из земљишта покрећу формирање падавина, које потом доприносе њиховом даљем расту. Она је упозорила да крчење шума не значи само губитак вегетације, већ може нарушити и овај природни циклус који утиче на падавине. Истовремено, истраживање отвара могућност коришћења ових природних протеина као еколошке алтернативе у техникама вештачког изазивања кише, уместо хемијских средстава попут сребро-јодида.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, друштво, изуми и открића
наука и технологија, друштво, изуми и открића
Студија: Гљивице у земљишту могу да утичу на настанак кише
Одређене гљивице које расту у земљи могу да играју кључну улогу у стварању кише, јер њихови протеини у атмосфери покрећу формирање ледених кристала у облацима.
Док се у појединим државама за изазивање падавина користи сребро-јодид, научници већ дуго истражују природне процесе који доприносе стварању кише.
Нова студија, како
преноси часопис "Сајенс Алерт" показује да важну улогу у том процесу имају гљивице рода "
Mortierella" и "
Fusarium", које живе у земљишту, а чији биолошки трагови могу да се нађу и у атмосфери.
Заменица истраживача у области микробиолошке екологије на Универзитету у Лимерику у Ирској Дијана Линарес навела је за медије да се дуго сматрало да су прашина и соли главни природни покретачи формирања падавина у облацима.
Према њеним речима, нова сазнања показују сложенији процес: у облацима вода може да остане у течном стању и на температурама до минус 40 степени Целзијуса, у такозваном стању "суперохлађене воде".
Да би дошло до формирања леда, а затим и кише, потребна су "језгра" око којих почиње замрзавање, а управо то омогућавају поменуте гљивице.
Студија показује да оне испуштају протеине у земљишту који имају способност да подстичу стварање леда на знатно вишим температурама него што је уобичајено, чак и изнад минус пет степени Целзијуса. Када ветрови пренесу ове честице у атмосферу, оне делују као "семе" за настанак ледених кристала, који се потом увећавају и падају на земљу у облику кише.
Истраживачи су утврдили да је та способност резултат процеса познатог као хоризонтални пренос гена, који омогућава микроорганизмима размену генетског материјала и брзо стицање нових особина.
Као извор тих гена идентификована је бактерија "Pseudomonas syringae", која је, како се наводи, допринела развоју ове функције код гљивица.
Линарес је оценила да откриће показује природни циклус у којем гљивице из земљишта покрећу формирање падавина, које потом доприносе њиховом даљем расту.
Она је упозорила да крчење шума не значи само губитак вегетације, већ може нарушити и овај природни циклус који утиче на падавине.
Истовремено, истраживање отвара могућност коришћења ових природних протеина као еколошке алтернативе у техникама вештачког изазивања кише, уместо хемијских средстава попут сребро-јодида.
