https://sputnikportal.rs/20260425/vise-od-dva-veka-pokusaja-da-se-iskopa-rov-izmedju-rusije-i-srba-video--1198499403.html
Више од два века покушаја да се ископа ров између Русије и Срба /видео/
Више од два века покушаја да се ископа ров између Русије и Срба /видео/
Sputnik Србија
Покушаји да се ископа ров између Русије и њој блиских балканских народа одавно трају, па евентуални планови да се и Србија увуче у неки будући поход Европљана... 25.04.2026, Sputnik Србија
2026-04-25T17:11+0200
2026-04-25T17:11+0200
2026-04-25T17:11+0200
свет
свет
свет – политика
свет са спутњиком
анализе и мишљења
русија
србија
европа
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/0a/03/1190990757_0:321:3072:2048_1920x0_80_0_0_df5c909cf8369067f9754666d8a731fb.jpg
Дуго траје та брига Европљана да Руси који имају исту религију са многим балканским народима не остваре продор на југоисток, истиче историчар, коментаришући упозорење шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова да се Србија суочава са директним захтевима бриселских бирократа да заузмне антируску линију, али и да пошаље своју војску у блок који они прете да ће формирати против Русије.Милорадовић подсећа да страх од руског утицаја на Балкану постоји још од 18. века, а у прилог томе наводи епизоду из времена заласка Османске царевине када су Руси предложили Бечу да се договоре око тога како да је заједно сруше. Барон Бендер, саветник владарке Хабсбуршке монархије Марије Терезије, рекао је да то њима не одговара јер су балкански народи врло блиску Русима па ако Русија продре на Балкан сви ће се приклонити њој а „ми ћемо изгубити све”.„Нама више одговара да остане Османска царeвина него да делимо било шта с Русима на Балкану, рекао је Бендер. А то је 18. век. Значи, најмање 250 година траје тај покушај да се балкански народи, Бугари, Срби, Македонци отргну од Русије. Чак и Грци због религије такође гравитирају ка Русији, па и Румуни. Да се то не би десило потребно је да се ископа што дубљи ров између тих народа и Русије, као што су га Хрвати успешно ископали и у Другом, и у Првом светском рату. А сад треба такав ров да ископају и Срби”, констатује Милорадовић у емисији Свет са Спутњиком.Србима би да понуде други идентитетПритом, како каже, у евентуалним великим сукобима где би дејствовали милиони војника мала српска сила ништа не би ништа одлучила, али неки у Европи имају јаку жељу да Србе увуку у сукоб са Русима, да могу да кажу - ево, и Срби су проливали руску крв.Даљи развој догађаја, по мишљењу историчара, ишао би ка томе да се Србима понуди и нека друга религија и неки други идентитет - „то је био пут и преко Југославије, а онда би била реална и велика Хрватска и разне друге жеље”.Војни аналитичар и уредник РТ Балкана Андреј Млакар напомиње да није случајно Лавров упозорио на европске планове према Србији.„То је стара прича, сво оружје што постоји у војсци Србије треба дати Украјинцима. Треба имати у виду и да је амбасадор Украјине у Београду бивши обавештајац и човек за специјалне задатке, што довољно говори. Сергеј Лавров је човек са дугогодишњим стажом шефа дипломатије, који и те како има одређене информације. Постоји тенденција да по сваку цену треба Србе увући у рат против Русије и окаљати руско-српско пријатељство”, верује Млакар.Он у том кључу тумачи и уцене европске комесарке Марте Кос упућене Србији које се, сматра, не тичу само сета правосудних закона Србије него и Русије па и руских медија.Мрачни облак нацизма над ЕвропомДубље исходиште у оваквим плановима Брисела према Србији Милорадовић види у идеологији која, како каже, стоји као мрачни облак изнад Европе а највише се испољила у Немачкој док има филијале и у околним земљама, а то је нацизам.Није случајно, подсећа он, маршал Георгиј Жуков 1945. године у Немачкој, кад је чуо шта Немци говоре, изрекао чувену реченицу: Ми смо Немце и Европу ослободили од фашизма, они нам то никада неће опростити.Поводом оцена Лаврова да европски лидери, заједно са шефом кијевског режима Владимиром Зеленским, намеравају да уједине европске војске под заставом нацизма, Милорадовић каже да ни Немачка ни та идеологија нису никад потпуно поражени – јесу били од Совјета и Англосаксонаца, али не од мањих народа попут Срба и других Југословена који су такође ратовали против Немаца.А кад је настао НАТО пакт а Немачка ушла у њега 1955.године Немци су, додаје наш саговорник, у односу на своје ситне противнике били на коњу.„Што се тиче крупних противника, почели су широку стратегију, која је резултирала Европском унијом - она је у ствари та кабаница која штити Немачку од удараца. Не може више нико да удари по Немачкој, а да не удари целу Европу.”На питање шта је суштина жилавости нацизма, Милорадовић каже да свака идеологија има две улоге: да буде водиља одређеној политичкој групацији док дође до власти и да буде кохезивни фактор, а кад дође на власт да буде инструмент којим се влада и оправдава одређена политика.Украјина као војна лабораторијаУ контексту актуелних дешавања и формирања неког новог блока од Европљана и Украјине, Млакар примећује да је Украјина схваћена као војна лабораторија.„Ви сте први пут добили лабораторију ин виво. Не постоји оружје које је направљено на Западу у периоду од хладног рата а да није послато Украјини. Тамо је послато све што постоји на Западу од њиховог убојитог арсенала, осим појединих борбених авиона. Направљена је револуција у рату дроновима захваљујући рату у Украјини. Све што постоји од примеса тактике, војних саветника је послато у Украјину. Значи, они су Украјину схватили као кохезиони фактор”, образлаже новинар.Све се то, каже, потхрањује страхом од Русије иако се парадоксално шири теза да је Русија немоћна и да не може да победи.„Они су опседнути тиме да ће се руски тенкови ваљати преко степа и доћи поново и њих покорити, изаћи ће на топла мора. Та прича о топлим морима је непрестана, сад Јадран поново фигурира у целој тој причи. А ко ту може бити кохезиони фактор? Зеленски. Зато што он има армију која има борбено искуство, па нећемо ми да ратујемо него они”, каже Млакар.Он додаје да се у такав план уклапају и европске фабрике дронова намењених Украјини.„То је за Европу најјефтинији и најбољи начин, инсталирати и правити ракете полубалистичке, балистичке, домета од 300 до 800 километара које би биле дате Украјини да би она могла да гађа Руску Федерацију. То је сада нова идеја. И у оквиру тога они нису џабе рекли да је Зеленски интегратор”, каже Млакар и додаје да су у Европи вољни да ратују само са дистанце.У такав приступ уклапа се и изјава начелника белгијског генералштаба Фредерика Венсена да Украјинци својом крвљу купују време Европљанима који се до 2030. спремају за рат против Русије. Милорадовић, међутим, каже да је у овом тренутку у Европи мало оних који су спремни да ставе главу на пањ за нешто где нема чак ни идеала него је у питању чист интерес.„Зато Европи треба одређено време које морају некако да купе да би променили расположење свог становништа. Ни Америка није била 1941. расположена да ратује па се десио Перл Харбор, што је потпуно преокренуло расположење просечног Американца. То се може уредити и у Европи. То се може уредити и у Немачкој”, упозорава историчар.Можда ће и Хитлера да оперу варикиномЗато се, каже, не треба заваравати тиме ко би данас ратовао - направили би они од њих војнике сутра.Милорадовић примећује да је тешко схватити како је Европа дошла на пут реваншизма према Русији, јер су двапут доживели катастрофу управо због похода на исток -и није им довољно.Објашњење, уверен је, може бити да је европска цивилизација расистичка и сматра себе супериорном у односу на друге, а империјални менталитет није избрисан из свести и може се лако обновити.„Популарност таквих наратива се врло брзо успоставља, чак и врло мрачне слике, врло мрачне личности, ако имају одређену фреквенцију појављивања у медијима. Најпопуларнија историјска личност је Адолф Хитлер. Зато што свако за њега зна и свако га помене кад га питате. Мало треба да се у медијима ради и да се испира мозак да би се слика од негативне променила у позитивну. Ја само чекам када ће са маргине историографије у Немачкој и Европи да се пресели у мејнстрим та прича да историја мора да се пише из почетка. Много је заблуда и много је било свесног искривљавања. Па ће онда да га перу варикином, да добију белог Хитлера какав им треба”, упозорава на крају Милорадовић.Погледајте и:
србија
европа
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Тања Трикић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112102/46/1121024661_501:0:2549:2048_100x100_80_0_0_15c8c2fb58a3fcad219988407ae6e57c.jpg
свет, свет – политика, свет са спутњиком, анализе и мишљења, русија, србија, европа
свет, свет – политика, свет са спутњиком, анализе и мишљења, русија, србија, европа
Више од два века покушаја да се ископа ров између Русије и Срба /видео/
Покушаји да се ископа ров између Русије и њој блиских балканских народа одавно трају, па евентуални планови да се и Србија увуче у неки будући поход Европљана на исток, иако делују надреално, нису нешто што се дешава први пут, упозорава историчар др Горан Милорадовић из Института за савремену историју.
Дуго траје та брига Европљана да Руси који имају исту религију са многим балканским народима не остваре продор на југоисток, истиче историчар, коментаришући упозорење шефа руске дипломатије Сергеја Лаврова да се Србија суочава са директним захтевима бриселских бирократа да заузмне антируску линију, али и да пошаље своју војску у блок који они прете да ће формирати против Русије.
Милорадовић подсећа да страх од руског утицаја на Балкану постоји још од 18. века, а у прилог томе наводи епизоду из времена заласка Османске царевине када су Руси предложили Бечу да се договоре око тога како да је заједно сруше. Барон Бендер, саветник владарке Хабсбуршке монархије Марије Терезије, рекао је да то њима не одговара јер су балкански народи врло блиску Русима па ако Русија продре на Балкан сви ће се приклонити њој а „ми ћемо изгубити све”.
„Нама више одговара да остане Османска царeвина него да делимо било шта с Русима на Балкану, рекао је Бендер. А то је 18. век. Значи, најмање 250 година траје тај покушај да се балкански народи, Бугари, Срби, Македонци отргну од Русије. Чак и Грци због религије такође гравитирају ка Русији, па и Румуни. Да се то не би десило потребно је да се ископа што дубљи ров између тих народа и Русије, као што су га Хрвати успешно ископали и у Другом, и у Првом светском рату. А сад треба такав ров да ископају и Срби”, констатује Милорадовић у емисији Свет са Спутњиком.
Србима би да понуде други идентитет
Притом, како каже, у евентуалним великим сукобима где би дејствовали милиони војника мала српска сила ништа не би ништа одлучила, али неки у Европи имају јаку жељу да Србе увуку у сукоб са Русима, да могу да кажу - ево, и Срби су проливали руску крв.
Даљи развој догађаја, по мишљењу историчара, ишао би ка томе да се Србима понуди и нека друга религија и неки други идентитет - „то је био пут и преко Југославије, а онда би била реална и велика Хрватска и разне друге жеље”.
Војни аналитичар и уредник РТ Балкана Андреј Млакар напомиње да није случајно Лавров упозорио на европске планове према Србији.
„То је стара прича, сво оружје што постоји у војсци Србије треба дати Украјинцима. Треба имати у виду и да је амбасадор Украјине у Београду бивши обавештајац и човек за специјалне задатке, што довољно говори. Сергеј Лавров је човек са дугогодишњим стажом шефа дипломатије, који и те како има одређене информације. Постоји тенденција да по сваку цену треба Србе увући у рат против Русије и окаљати руско-српско пријатељство”, верује Млакар.
Он у том кључу тумачи и уцене европске комесарке Марте Кос упућене Србији које се, сматра, не тичу само сета правосудних закона Србије него и Русије па и руских медија.
Мрачни облак нацизма над Европом
Дубље исходиште у оваквим плановима Брисела према Србији Милорадовић види у идеологији која, како каже, стоји као мрачни облак изнад Европе а највише се испољила у Немачкој док има филијале и у околним земљама, а то је нацизам.
Није случајно, подсећа он, маршал Георгиј Жуков 1945. године у Немачкој, кад је чуо шта Немци говоре, изрекао чувену реченицу: Ми смо Немце и Европу ослободили од фашизма, они нам то никада неће опростити.
Поводом оцена Лаврова да европски лидери, заједно са шефом кијевског режима Владимиром Зеленским, намеравају да уједине европске војске под заставом нацизма, Милорадовић каже да ни Немачка ни та идеологија нису никад потпуно поражени – јесу били од Совјета и Англосаксонаца, али не од мањих народа попут Срба и других Југословена који су такође ратовали против Немаца.
А кад је настао НАТО пакт а Немачка ушла у њега 1955.године Немци су, додаје наш саговорник, у односу на своје ситне противнике били на коњу.
„Што се тиче крупних противника, почели су широку стратегију, која је резултирала Европском унијом - она је у ствари та кабаница која штити Немачку од удараца. Не може више нико да удари по Немачкој, а да не удари целу Европу.”
На питање шта је суштина жилавости нацизма, Милорадовић каже да свака идеологија има две улоге: да буде водиља одређеној политичкој групацији док дође до власти и да буде кохезивни фактор, а кад дође на власт да буде инструмент којим се влада и оправдава одређена политика.
Украјина као војна лабораторија
У контексту актуелних дешавања и формирања неког новог блока од Европљана и Украјине, Млакар примећује да је Украјина схваћена као војна лабораторија.
„Ви сте први пут добили лабораторију ин виво. Не постоји оружје које је направљено на Западу у периоду од хладног рата а да није послато Украјини. Тамо је послато све што постоји на Западу од њиховог убојитог арсенала, осим појединих борбених авиона. Направљена је револуција у рату дроновима захваљујући рату у Украјини. Све што постоји од примеса тактике, војних саветника је послато у Украјину. Значи, они су Украјину схватили као кохезиони фактор”, образлаже новинар.
Све се то, каже, потхрањује страхом од Русије иако се парадоксално шири теза да је Русија немоћна и да не може да победи.
„Они су опседнути тиме да ће се руски тенкови ваљати преко степа и доћи поново и њих покорити, изаћи ће на топла мора. Та прича о топлим морима је непрестана, сад Јадран поново фигурира у целој тој причи. А ко ту може бити кохезиони фактор? Зеленски. Зато што он има армију која има борбено искуство, па нећемо ми да ратујемо него они”, каже Млакар.
Он додаје да се у такав план уклапају и европске фабрике дронова намењених Украјини.
„То је за Европу најјефтинији и најбољи начин, инсталирати и правити ракете полубалистичке, балистичке, домета од 300 до 800 километара које би биле дате Украјини да би она могла да гађа Руску Федерацију. То је сада нова идеја. И у оквиру тога они нису џабе рекли да је Зеленски интегратор”, каже Млакар и додаје да су у Европи вољни да ратују само са дистанце.
У такав приступ уклапа се и изјава начелника белгијског генералштаба Фредерика Венсена да Украјинци својом крвљу купују време Европљанима који се до 2030. спремају за рат против Русије. Милорадовић, међутим, каже да је у овом тренутку у Европи мало оних који су спремни да ставе главу на пањ за нешто где нема чак ни идеала него је у питању чист интерес.
„Зато Европи треба одређено време које морају некако да купе да би променили расположење свог становништа. Ни Америка није била 1941. расположена да ратује па се десио Перл Харбор, што је потпуно преокренуло расположење просечног Американца. То се може уредити и у Европи. То се може уредити и у Немачкој”, упозорава историчар.
Можда ће и Хитлера да оперу варикином
Зато се, каже, не треба заваравати тиме ко би данас ратовао - направили би они од њих војнике сутра.
Милорадовић примећује да је тешко схватити како је Европа дошла на пут реваншизма према Русији, јер су двапут доживели катастрофу управо због похода на исток -и није им довољно.
Објашњење, уверен је, може бити да је европска цивилизација расистичка и сматра себе супериорном у односу на друге, а империјални менталитет није избрисан из свести и може се лако обновити.
„Популарност таквих наратива се врло брзо успоставља, чак и врло мрачне слике, врло мрачне личности, ако имају одређену фреквенцију појављивања у медијима. Најпопуларнија историјска личност је Адолф Хитлер. Зато што свако за њега зна и свако га помене кад га питате. Мало треба да се у медијима ради и да се испира мозак да би се слика од негативне променила у позитивну. Ја само чекам када ће са маргине историографије у Немачкој и Европи да се пресели у мејнстрим та прича да историја мора да се пише из почетка. Много је заблуда и много је било свесног искривљавања. Па ће онда да га перу варикином, да добију белог Хитлера какав им треба”, упозорава на крају Милорадовић.
