Од „Бича Божјег“ до „Челичне лејди“: Надимци који мењају поглед на историју
© Фото : Мирослав Милић, Спутњику уступио Креативни центар
Пратите нас
Да ли надимци откривају више о славним личностима него њихова имена и да ли бисмо неке историјске личности памтили исто да нису били „Велики“, „Силни“, „Праведни“ или „Мудри“? Управо та игра имена и надимака у средишту је нове књиге историчара Уроша Миливојевића, која читаоце води кроз векове, али на помало необичан начин.
Од великих и лепих, до слепих и безносих
У књизи „Приче о славним именима и надимцима“, коју је објавио Креативни центар из Београда, Урош Миливојевић историју представља као својеврсни лексикон личности чији су надимци постали путокази за разумевање њихових живота, али и времена у којем су живели. Од „великих“, „лепих“ и „праведних“, преко „лудих“ и „проклетих“, до „слепих“ и „безносих“, сваки надимак носи причу која на узбудљив начин осветљава историјске догађаје.
„Моја идеја је била да књига буде у форми лексикона или уметника, да већина биографија буде насловљена управо тим надимцима, који су понекад необични и сведени. Читалац онда може да чита редом који му се допадне, да прати оно што га интригира, а направили смо и повезнице у тексту како би се лакше прелазило с једне личности на другу“, објашњава Урош Миливојевић.
Оно што ову тему чини посебно занимљивом, како истиче наш саговорник, јесте чињеница да надимци нису само историјски украс, него прави мали културолошки кодови, који откривају много више од пуких карактеристика личности.
„Надимци разних историјских личности до данас веома су разноврсни. Када учимо историју, најчешће крећемо с оним лепим, афирмативним надимцима, као што су 'Велики', 'Праведни', 'Величанствени', 'Мудри'. Али, како су историју писале касније генерације, они су добијали и мање ласкаве, па чак и погрдне надимке“, каже Миливојевић.
Неки владари остали су упамћени по физичким особинама, а један од најупечатљивијих примера је византијски цар Јустинијан II, познат као Безноси, чија животна прича подсећа на сценарио за филм.
„Јустинијан II је био веома жустар и властољубив владар који је владао у два наврата. После збацивања са престола био је кажњен одсецањем носа и дела језика, што у то време није било необично. Ипак, успео је да се врати на власт – практично се у Цариград ушуњао кроз стари аквадукт и изненадио све. У јавности се појављивао са носом од сребра, као врстом протезе“, прича Миливојевић.
Према његовим речима, овакве приче показују колико су се правила игре у прошлости разликовала од данашњих и колико та временска дистанца чини историју узбудљивом, али и изазовном за разумевање.
Надимци као кодови за разумевање прошлости
Многи надимци, како указује наш саговорник, нису настали за живота личности које описују, него су често плод каснијих тумачења.
„Александар је за живота користио надимак Непобедиви. Надимак Велики усталио се тек касније, у римском периоду, када су историографи почели да га користе. Слично је и са Атилом, који је назван ‘Бич Божји’ тек много касније, као и са Стефаном Душаном који постаје ‘Силни’ тек у 18. веку“, објашњава историчар и додаје да надимци често говоре више о времену у којем су настали него о самим личностима којима су дати.
Посебно је занимљив случај француског краља Луја XI, који је био познат као „Универзални паук“. Надимак звучи готово шаљиво, али иза њега стоји озбиљна политичка прича.
„Луј XI није имао среће са савременицима. Био је неконвенционалан владар – облачио се скромно и окруживао људима нижег порекла, али способним и лојалним. У време када су краљеви често били слабији од великаша, он је морао да се сналази. Отуд надимак ‘Универзални паук’, јер је био врстан дипломата, користио је мрежу шпијуна, преговарао, интригирао – све како би остварио своје циљеве“, каже Миливојевић.
Надимци су, како истиче историчар, имали и врло практичну функцију – помагали су да се разликују бројни владари с истим именима.
„Средњовековни хроничари су имали проблем како да класификују огроман број личности с истим именима. Имали сте десетине владара с именима Карло, Филип, Лудвиг… Код нас је то био случај с именом Стефан. Надимци су били један од начина да се све то доведе у ред“, објашњава Урош Миливојевић.
Српска историја кроз надимке
Када је реч о српској историји, надимци имају посебно место. Од Стефана Немање и Душана, до Карађорђа и кнеза Милоша, они су често постајали важнији од самих имена.
„У случају Ђорђа Петровића, надимак Карађорђе потпуно је потиснуо име и презиме. Милош Обреновић је имао надимак Велики и он је, како је време пролазило, био све више цењен у самој Србији, што и није био баш чест случај. Постоји леп опис његовог повратка у Србију, као старца од 75 година, када га је народ, а посебно млађи свет - генерација која није доживела његову прву владавину - дочекао с одушевљењем. Појавио се као живахни старчић искићен ордењем, у староставној одећи и са сабљом окованом у сребро, као симбол српске револуције и активније спољне политике према турском царству. И то показује колико се слика о личности може променити кроз време“, наводи Миливојевић.
Ипак, нису сви надимци били званични или широко прихваћени. Неки су постојали само у уском кругу, попут породичних надимака, док су други били дело непријатеља.
„Имате надимке које су вам дали родитељи, које нико ван породице није користио, попут надимка кнеза Михајла Обреновића, ког су у породици звали Бег Мања. Постоје и надимци које су владарима давали њихови противници, а они обично нису били ласкави “, додаје историчар.
Књига се не задржава само на далекој прошлости. У њој се налазе и личности из 20. века, попут Махатме (Велика душа) Гандија или Маргарет Тачер, познате као „Челична лејди“. Ипак, управо тај век, како аутор признаје, носи посебну тежину.
„Морате имати добар стомак да бисте се бавили 20. веком. То је време великих подела, ратова и трагедија. За разлику од старијих периода, где постоји временска дистанца, овде су сећања и даље жива и често болна“, каже Миливојевић.
Историчар наглашава да је веома значајан допринос књизи дао и Борис Кузмановић, који је сваку од прича о славним личностима употпунио духовитим илустрацијама. Његов рад овенчан је и наградом „Захарије Орфелин“ за најбоље илустровану књигу на Међународном сајму књига у Новом Саду.
"Приче о славним именима и надимцима" Уроша Миливојевића
© Фото : Мирослав Милић, Спутњику уступио Креативни центар
