https://sputnikportal.rs/20260426/vremenska-kapija-je-u---srbiji-tacka-u-kojoj-se-odigrao-kljucni-preokret-covecanstva-1198555587.html

Временска капија је у - Србији! Тачка у којој се одиграо кључни преокрет човечанства

Sputnik Србија

Замислите место где се пре више од седам хиљада година одиграо кључни догађај, преокрет у историји човечанства, тренутак када су људи престали да буду номади... 26.04.2026, Sputnik Србија

2026-04-26T11:01+0200

2026-04-26T13:40+0200

друштво

србија – друштво

археологија

прокупље

народни музеј топлице прокупље

археолошки парк плочник

неолит

топљење

руда

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/18/1198528754_0:190:768:622_1920x0_80_0_0_1fc79ae41038229a5e33815123523dbf.jpg

„Реч је о изузетном праисторијском локалитету који се датује у време млађег неолита и припада винчанској култури. Иако постоји велики број налазишта ове културе, Плочник је посебан, јер је на овом месту констатована најранија металургија, односно најранији трагови топљења руде бакра.“Ово нам прича археолог Сања Црнобрња, руководилац археолошких истраживања испред Народног музеја Топлице у Прокупљу и додаје да је Плочник и данас изузетно место. Он је Археолошки парк, временска капија која вас води 7.000 година уназад:„Шира јавност није упозната са чињеницом да најранија металургија у Европи и свету заправо припада Балканском полуострву. То је потврђено у нашем Плочнику, али и на локалитету Беловоде код Пожаревца."Жива археологија - топљење бакра и хлеб из неолитских пећиЈединственост Плочника није само у ономе што је миленијумима било закопано под земљу, већ и у ономе што посетиоци могу да доживе. Археолошки парк је дуго био затворен. Сада је обновљен и поново прима посетиоце који у овом чудесном селу старом 7.000 година могу да осете оживљену историју неолита.Али интегрални хлеб из пекаре или продавнице не може се поредити са плочничким, јер се он једе у селу винчанске културе, у кући која је „прва архитектура“. Поред куће ковача и домаћице, која није само пекла хлеб, већ се бавила и прерадом вуне, ту је и кућа керамичара, али и централна, заједничка просторија, задруга, где су се доносиле одлуке важне за целу заједницу.Богиња на престолу и Девојка са дредовимаСимбол врхунске естетике винчанских вајара је Црвенокоса богиња, чувена "Лејди оф Винча". Међутим, фигурине пронађене на овом локалитету једнако су важне. И једнако лепе. Плочник има чак две даме за које зна цео свет археолошке науке, Богињу на престолу и Девојку са дредовима, која је постала и његов симбол.„Оне су права уметничка дела. Фасцинантно је колико уметничких стилова постоји унутар ове културе. Плочник припада такозваном јужно - косовском стилу у винчанској култури. Када би историчари уметности писали о њима, имали би о чему да пишу. Не ради се ту само о примитивној уметности, већ о високим дометима уметничке замисли праисторијских вајара", каже Црнобрња и додаје да се обе статуете, али и уметнички једнако вредна фигурина Дечак, чувају у Народном музеју Топлице.Историја истраживања дуга читав векЛокалитет који се налази поред магистрале Прокупље - Куршумлија, око 20 километара од Прокупља, је откривен сасвим случајно, 1927. године током изградње железничке пруге. Археолошка истраживања је започео Миодраг Грбић, а трају и данас.„У њима је учествовао велики број стручњака, попут Блаженке Сталио и Душана Шљивара. Посебно смо захвални госпођи Јулки Кузмановић Цветковић, првом археологу Народног музеја Топлице, њој смо најзахвалнији што имамо Археопарк. На самом локалитету се налази и мини поставка која прати историјат истраживања која следеће године пуне читав век. Већ сто година истражујемо Плочник како бисмо одгонетнули тајне те занимљиве епохе и ране металургије бакра“, истиче Црнобрња.Она додаје да данас истраживањима руководи др Јелена Марковић из Народног музеја Србије, који пројекат реализује у сарадњи са Народним музејем Топлице.Тајна која још није откривенаНакон периода застоја због пандемије, а пре свега имовинско - правних проблема, Археопарк је сада у рукама оних који знају како да га негују. Али и покажу свету:"Планови нашег Музеја су амбициозни. Желимо да направимо визиторски центар и да омогућимо посетиоцима да још боље осете дух тог времена."Међутим, светска колевка металургије крије још једну, можда и највећу тајну, ко су људи који су живели у овом селу, колико их је заправо било, мушкараца, жена, деце. Али и многе друге тајне које може открити савремена анализа ДНК. Њихово гробље још није пронађено:„Локалитет се простире на око 120 хектара. До сада нисмо дошли до некрополе, нисмо пронашли скелете, што значи да још увек нисмо наишли на гробље. Надамо се да ће будућа истраживања открити и тај део. За сада су најзначајнији налази бакарно оруђе, које представља најстарије доказе те врсте на свету, а које смо пронашли унутар самог насеља. Наш главни научни циљ остаје даље истраживање процеса ране, пионирске металургије.“Ако се запутите ка југу Србије, не пропустите прилику да посетите Народни музеј Топлице и уз претходну најаву, закорачите у свет винчанске културе.Посетиоци могу и самостално да посете село, али неће имати прави утисак. Само уз водича могу добити комплетан доживљај, од експерименталног топљења бакра до упознавања са тајнама неолитског живота пре 7.000 година. И уметности тог доба, посетиоци израђују фигурине од глине.Полгедајте и:

https://sputnikportal.rs/20260305/da-li-najstariji-predak-coveka-potice-sa-balkana-foto-1196543706.html

прокупље

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rossiya Segodnya“

252

2026

Сенка Милош

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg

Сенка Милош

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg

Вести

sr_RS

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rossiya Segodnya“

252

1920

1080

true

1920

1440

true

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/04/18/1198528754_0:118:768:694_1920x0_80_0_0_c7f149d67c7d6cb90f10e5294c375440.jpg

1920

true

Sputnik Србија

feedback.rs@sputniknews.com

+74956456601

MIA „Rossiya Segodnya“

252

Сенка Милош

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112072/12/1120721288_0:0:960:960_100x100_80_0_0_962f5c259e322cea6489c51265fc37b1.jpg

друштво, србија – друштво, археологија, прокупље, народни музеј топлице прокупље, археолошки парк плочник, неолит, топљење, руда, бакар, сања црнобрња

Временска капија је у - Србији! Тачка у којој се одиграо кључни преокрет човечанства

11:01 26.04.2026 (Освежено: 13:40 26.04.2026)

Богиња на престолу из Плочника - Sputnik Србија, 1920, 26.04.2026

Сенка Милош

Сви текстови

Замислите место где се пре више од седам хиљада година одиграо кључни догађај, преокрет у историји човечанства, тренутак када су људи престали да буду номади, припитомили природу и први пут наложили ватру, не због хране, већ да би истопили руду. И добили метал. То место је у Србији, поред Прокупља, у Плочнику. У њему је данас временска капија.

Ово нам прича археолог Сања Црнобрња, руководилац археолошких истраживања испред Народног музеја Топлице у Прокупљу и додаје да је Плочник и данас изузетно место. Он је Археолошки парк, временска капија која вас води 7.000 година уназад:

„Шира јавност није упозната са чињеницом да најранија металургија у Европи и свету заправо припада Балканском полуострву. То је потврђено у нашем Плочнику, али и на локалитету Беловоде код Пожаревца."

Археолошко налазиште Плочник

Жива археологија - топљење бакра и хлеб из неолитских пећи

Јединственост Плочника није само у ономе што је миленијумима било закопано под земљу, већ и у ономе што посетиоци могу да доживе. Археолошки парк је дуго био затворен. Сада је обновљен и поново прима посетиоце који у овом чудесном селу старом 7.000 година могу да осете оживљену историју неолита.

"Они који се унапред најаве могу присуствовати експерименталном топљењу руде бакра, на начин како су то чинили први становници Плочника. Организујемо презентацију уживо, ложи се ватра, користе се дуваљке, руда се ставља у ватру и дува се све док се руда не отопи и не издвоји чист бакар. Такође, на самом локалитету печемо праисторијски хлеб у неолитским пећима. То су хлепчићи од мешавине житарица попут спелте, ражи и оваса. Такав хлеб је и данас најцењенији, зовемо га интегрални."

Али интегрални хлеб из пекаре или продавнице не може се поредити са плочничким, јер се он једе у селу винчанске културе, у кући која је „прва архитектура“. Поред куће ковача и домаћице, која није само пекла хлеб, већ се бавила и прерадом вуне, ту је и кућа керамичара, али и централна, заједничка просторија, задруга, где су се доносиле одлуке важне за целу заједницу.

Плочник је познат широм света као место где су пронађени најстарији трагови металургије бакра у Европи, ово је алат помоћу кога је топљена руда

Богиња на престолу и Девојка са дредовима

Симбол врхунске естетике винчанских вајара је Црвенокоса богиња, чувена "Лејди оф Винча". Међутим, фигурине пронађене на овом локалитету једнако су важне. И једнако лепе. Плочник има чак две даме за које зна цео свет археолошке науке, Богињу на престолу и Девојку са дредовима, која је постала и његов симбол.

„Оне су права уметничка дела. Фасцинантно је колико уметничких стилова постоји унутар ове културе. Плочник припада такозваном јужно - косовском стилу у винчанској култури. Када би историчари уметности писали о њима, имали би о чему да пишу. Не ради се ту само о примитивној уметности, већ о високим дометима уметничке замисли праисторијских вајара", каже Црнобрња и додаје да се обе статуете, али и уметнички једнако вредна фигурина Дечак, чувају у Народном музеју Топлице.

1/6

Чувена Девојка са дред фризуром пронађена 1987.

2/6

Дечак - једна од најлепших фигурина неолита, пронађена је само део, труп фигурине недостаје

3/6

Овако је изгледао разбој пре више од шест хиљада година

4/6

Пређа неолитске домаћице

5/6

Копије фигурина у Археолошком парку Плочник

6/6

Посетиоци могу да виде и где је спавао неолитски човек, чиме се покривао

1/6

Чувена Девојка са дред фризуром пронађена 1987.

2/6

Дечак - једна од најлепших фигурина неолита, пронађена је само део, труп фигурине недостаје

3/6

Овако је изгледао разбој пре више од шест хиљада година

4/6

Пређа неолитске домаћице

5/6

Копије фигурина у Археолошком парку Плочник

6/6

Посетиоци могу да виде и где је спавао неолитски човек, чиме се покривао

Историја истраживања дуга читав век

Локалитет који се налази поред магистрале Прокупље - Куршумлија, око 20 километара од Прокупља, је откривен сасвим случајно, 1927. године током изградње железничке пруге. Археолошка истраживања је започео Миодраг Грбић, а трају и данас.

„У њима је учествовао велики број стручњака, попут Блаженке Сталио и Душана Шљивара. Посебно смо захвални госпођи Јулки Кузмановић Цветковић, првом археологу Народног музеја Топлице, њој смо најзахвалнији што имамо Археопарк. На самом локалитету се налази и мини поставка која прати историјат истраживања која следеће године пуне читав век. Већ сто година истражујемо Плочник како бисмо одгонетнули тајне те занимљиве епохе и ране металургије бакра“, истиче Црнобрња.

Она додаје да данас истраживањима руководи др Јелена Марковић из Народног музеја Србије, који пројекат реализује у сарадњи са Народним музејем Топлице.

Хлеб који су домаћице спремале у неолиту и данас је најцењенији, а зовемо га интегрални хлеб

Тајна која још није откривена

Након периода застоја због пандемије, а пре свега имовинско - правних проблема, Археопарк је сада у рукама оних који знају како да га негују. Али и покажу свету:

"Планови нашег Музеја су амбициозни. Желимо да направимо визиторски центар и да омогућимо посетиоцима да још боље осете дух тог времена."

Међутим, светска колевка металургије крије још једну, можда и највећу тајну, ко су људи који су живели у овом селу, колико их је заправо било, мушкараца, жена, деце. Али и многе друге тајне које може открити савремена анализа ДНК. Њихово гробље још није пронађено:

„Локалитет се простире на око 120 хектара. До сада нисмо дошли до некрополе, нисмо пронашли скелете, што значи да још увек нисмо наишли на гробље. Надамо се да ће будућа истраживања открити и тај део. За сада су најзначајнији налази бакарно оруђе, које представља најстарије доказе те врсте на свету, а које смо пронашли унутар самог насеља. Наш главни научни циљ остаје даље истраживање процеса ране, пионирске металургије.“

Ако се запутите ка југу Србије, не пропустите прилику да посетите Народни музеј Топлице и уз претходну најаву, закорачите у свет винчанске културе.

Посетиоци могу и самостално да посете село, али неће имати прави утисак. Само уз водича могу добити комплетан доживљај, од експерименталног топљења бакра до упознавања са тајнама неолитског живота пре 7.000 година. И уметности тог доба, посетиоци израђују фигурине од глине.