Пројекат од националног значаја: Вештачка интелигенција ће се прилагођавати српском језику и култури
© Tanjug / ANA PAUNKOVIĆ
Пратите нас
У Београду је данас, у присуству председника Владе Србије проф. др Ђура Мацута, потписан Протокол о сарадњи за израду националног језичког модела за српски језик и континуирану сарадњу на развоју инфраструктуре за вештачку интелигенцију у Србији између Канцеларије за ИТ и еУправу и 11 институција и медија.
Протокол о сарадњи потписали су директор Канцеларије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић и представници Народне библиотеке Србије, Универзитетске библиотеке "Светозар Марковић", новинске агенције "ТАНЈУГ", РТС, Радио-телевизије Војводине, Јавног предузећа "Службени гласник", компаније "Политика", као и представници Друштва за језичке ресурсе и технологије , РеЛДИ центра за језичке податке, Института за српски језик САНУ и Истраживачко-развојног института за вештачку интелигенцију.
Председник Владе Србије проф.др Ђуро Мацут истакао је да је Протокол пројекат од општег националног значаја који ће Србију, како је навео, поставити на ниво земаља са доминантним језицима, као што је енглески језик или други језици који су у експанзији.
"На тај начин ћемо заштитити и своју културу и своје постојање, али ћемо на неки начин и обезбедити безбедност наших података и комуникацију у том великом виртуелном простору, с обзиром да је ћирилично писмо нешто што је наш оригинал, али нешто што ће нас и увести у зону сигурне безбедности", рекао је Мацут.
Истакао је да је потписивање протокола "историјски тренутак" и додао да је пред свима подухват епских размера за Србију као земљу.
"На овај начин улазимо у велики простор који ни ми не можемо да дефинишемо. На састанку који смо управо имали покушали смо да досегнемо где је почетак и где је крај. Почетак можда можемо да дефинишемо, јер ћемо се вратити у историју и српског језика, српске културе, српског идентитета и постојања научне, али и сваке друге мисли у Србији. Међутим, крај је непознат и надам се да је овај модел у ствари почетак рада на примени и имплементацији српског језика у оквиру великог пројекта, да имамо нешто што ће бити у време вештачке интелигенције добро оруђе и средство за напредак Србије у сваком погледу", рекао је Мацут.
Додао је да се уз примену свих електронских платформи којима располаже Србија може унапредити образовни модел за будуће генерације и омогућити квалитетно образовање уз перцепцију онога што ће, како је рекао, вештачка интелигенција условити у наредној деценији.
Јовановић: Питање српског суверенитет у 21. веку
Директор Канцелрије за ИТ и еУправу Михаило Јовановић истакао је да изградња националног великог језичког модела за српски језик није само технолошки пројекат већ питање српског језика, културе, српског идентитета и суверенитета у 21. веку.
Навео је да се у складу са стратегијом Србија 2030 коју је представио председник Републике Александар Вучић, реализује пројекат од националног значаја - прилагођавање вештачке интелигенције српском језику и српској култури.
"То значи да чувамо српски језик, да чувамо оба наша писма ћирилицу и латиницу, оба књижевна изговора и екавицу и јекавицу, као и све наше дијалекте: шумадијско-војвођански, источнохерцеговачки, зетско-рашки, косовско-ресавски и призренско-тимочки", рекао је Јовановић.
Додао је да су глобални модели вештачке интелигенције обучавани доминантно на енглеском језику и да је српски језик у њима присутан, али не довољно и не квалитетно.
"А оно чега нема у подацима неће бити ни у вештачкој интелигенцији. Зато је наш задатак да заједно са библиотекама, архивима, медијима, науком, привредом и стручњацима обезбедимо квалитетне податке", рекао је Јовановић.
Истакао је да се тим пројектом наставља јачамо дигиталног суверенитета Србије и њене самосталности у ери вештачке интелигенције.
"Остајемо независни од страних система и страних технологија. Подаци ће се чувати у нашој земљи, у државном дата центру у Крагујевцу, где смо обезбедили велики меморијски простор довољан за овај пројекат, отприлике петабајт података, а модел српског језика ће се тренирати на суперкомпјутерима који су смештени такође у државном дата центру у Крагујевцу. Искористићемо сва постојећа знања и технологије, али ћемо их прилагођавати нашим потребама, нашем језику и нашем културном контексту", рекао је Јовановић.
Погледјате и:
