https://sputnikportal.rs/20260507/toksicno-radno-okruzenje-ubija-stotine-hiljada-ljudi-godisnje-1198939746.html
Tоксично радно окружење убија стотине хиљада људи годишње
Tоксично радно окружење убија стотине хиљада људи годишње
Sputnik Србија
Подаци које доносе Међународна организација рада (ILO) и Светска здравствена организација (WHO) о утицају токсичног радног окружења на здравље и економију... 07.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-07T21:22+0200
2026-05-07T21:22+0200
2026-05-07T21:22+0200
друштво
друштво
економија
свет – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/07/1198939910_0:64:1168:721_1920x0_80_0_0_ec5aaa64c8d3c30ed180365b44a9170a.jpg
Оно што се годинама посматрало кроз призму флуктуације кадрова и репутације послодавца сада добија много драматичнију димензију – мери се у стотинама хиљада изгубљених живота и милијардама евра економских губитака.Прекомерни обим посла, високостресне позиције и токсична радна култура одавно су повезани са незадовољством запослених, честих одласцима и негативним оценама компанија. Међутим, најновији подаци показују да последице ових фактора нису само организационе, већ дубоко здравствене и системске.Oд хроничног стреса до стотина хиљада смртиПсихосоцијални ризици на радном месту – укључујући хронични стрес, мобинг и несигурност запослења – данас се повезују са више од 800.000 превремених смрти годишње широм света. Кључни здравствени исходи повезани су са кардиоваскуларним болестима и менталним поремећајима, укључујући и самоубиства. Другим речима, оно што почиње као „лош посао“ често се завршава као озбиљан јавноздравствени проблем.Додатни окидачи су лоше организован рад, стални притисак да се задаци заврше у краћим роковима и продужење радног времена, што постаје стандард у великом броју индустрија. Овакви трендови нису ограничени на поједине земље или регионе. Глобализација, дигитализација, рад на даљину и све већа употреба вештачке интелигенције преобликују радно окружење – често повећавајући постојеће притиске или стварајући нове.Економски губици се мере билионима долараПроцењује се да се сваке године изгуби око 45 милиона година здравог живота због болести, инвалидитета и превремених смрти повезаних са радним условима. Тај губитак се директно прелива на економију кроз пад продуктивности, што на глобалном нивоу значи смањење од око 1,3 до 1,6 одсто светског БДП-а – односно губитак који се мери билионима долара.За компаније то значи да токсично радно окружење више није само питање HR политике или репутације, већ директан финансијски ризик. Губици кроз одсуства, пад продуктивности и одлазак запослених постају мерљиви и све теже одрживи.Решења: од процене стања до нових стандардаУправо због тога фокус се све више пребацује на решења.Први корак је реална процена стања унутар организације – посебно у сегменту међуљудских односа и управљања. Анализа треба да обухвати три кључна нивоа: природу посла (јасноћа задатака и ресурса), начин управљања запосленима (аутономија, подршка и очекивања) и организационе политике које обликују свакодневно искуство рада.Све више истраживања указује да улагање у психолошку безбедност запослених доноси конкретне економске бенефиције. Компаније које смањују стрес и побољшавају радне услове бележе већу продуктивност, мању флуктуацију и стабилније пословање. Зараво радно окружење постаје конкурентска предност, а не само друштвена одговорност.Истовремено, растући утицај вештачке интелигенције отвара додатну дилему. С једне стране, вештачка интелигенција може помоћи у оптимизацији рада и смањењу оптерећења. С друге, ако се користи без јасних правила, може додатно повећати притисак и надзор. Због тога ће наредни корак вероватно бити дефинисање нових стандарда – како професионалних, тако и регулаторних. Транспарентност у коришћењу технологије, јасне границе у управљању запосленима и редефинисање радних норми постаће кључни елементи одрживог пословања.На крају, питање више није да ли токсично радно окружење има последице – то је већ јасно. Кључно питање за компаније и економије јесте колико су спремне да те последице адресирају пре него што постану неповратне.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, економија, свет – економија
друштво, економија, свет – економија
Tоксично радно окружење убија стотине хиљада људи годишње
Подаци које доносе Међународна организација рада (ILO) и Светска здравствена организација (WHO) о утицају токсичног радног окружења на здравље и економију отварају далеко озбиљније питање од уобичајених прича о „лошем послу“ и незадовољству запослених.
Оно што се годинама посматрало кроз призму флуктуације кадрова и репутације послодавца сада добија много драматичнију димензију – мери се у стотинама хиљада изгубљених живота и милијардама евра економских губитака.
Прекомерни обим посла, високостресне позиције и токсична радна култура одавно су повезани са незадовољством запослених, честих одласцима и негативним оценама компанија. Међутим, најновији подаци показују да последице ових фактора нису само организационе, већ дубоко здравствене и системске.
Oд хроничног стреса до стотина хиљада смрти
Психосоцијални ризици на радном месту – укључујући хронични стрес, мобинг и несигурност запослења – данас се повезују са више од 800.000 превремених смрти годишње широм света. Кључни здравствени исходи повезани су са кардиоваскуларним болестима и менталним поремећајима, укључујући и самоубиства. Другим речима, оно што почиње као „лош посао“ често се завршава као озбиљан јавноздравствени проблем.
Додатни окидачи су лоше организован рад, стални притисак да се задаци заврше у краћим роковима и продужење радног времена, што постаје стандард у великом броју индустрија. Овакви трендови нису ограничени на поједине земље или регионе. Глобализација, дигитализација, рад на даљину и све већа употреба вештачке интелигенције преобликују радно окружење – често повећавајући постојеће притиске или стварајући нове.
Економски губици се мере билионима долара
Процењује се да се сваке године изгуби око 45 милиона година здравог живота због болести, инвалидитета и превремених смрти повезаних са радним условима. Тај губитак се директно прелива на економију кроз пад продуктивности, што на глобалном нивоу значи смањење од око 1,3 до 1,6 одсто светског БДП-а – односно губитак који се мери билионима долара.
За компаније то значи да токсично радно окружење више није само питање HR политике или репутације, већ директан финансијски ризик. Губици кроз одсуства, пад продуктивности и одлазак запослених постају мерљиви и све теже одрживи.
Решења: од процене стања до нових стандарда
Управо због тога фокус се све више пребацује на решења.
Први корак је реална процена стања унутар организације – посебно у сегменту међуљудских односа и управљања. Анализа треба да обухвати три кључна нивоа: природу посла (јасноћа задатака и ресурса), начин управљања запосленима (аутономија, подршка и очекивања) и организационе политике које обликују свакодневно искуство рада.
Све више истраживања указује да улагање у психолошку безбедност запослених доноси конкретне економске бенефиције. Компаније које смањују стрес и побољшавају радне услове бележе већу продуктивност, мању флуктуацију и стабилније пословање. Зараво радно окружење постаје конкурентска предност, а не само друштвена одговорност.
Истовремено, растући утицај вештачке интелигенције отвара додатну дилему. С једне стране, вештачка интелигенција може помоћи у оптимизацији рада и смањењу оптерећења. С друге, ако се користи без јасних правила, може додатно повећати притисак и надзор. Због тога ће наредни корак вероватно бити дефинисање нових стандарда – како професионалних, тако и регулаторних. Транспарентност у коришћењу технологије, јасне границе у управљању запосленима и редефинисање радних норми постаће кључни елементи одрживог пословања.
На крају, питање више није да ли токсично радно окружење има последице – то је већ јасно. Кључно питање за компаније и економије јесте колико су спремне да те последице адресирају пре него што постану неповратне.
