https://sputnikportal.rs/20260509/1198998477.html
Где су границе српске књижевности
Где су границе српске књижевности
Sputnik Србија
Како је један архитекта крајем 19. и почетком 20. века променио лице једног града и учинио га препознатљивим широм света? Где је граница између архитектуре и... 09.05.2026, Sputnik Србија
2026-05-09T10:00+0200
2026-05-09T10:00+0200
2026-05-09T10:13+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07ea/05/09/1198998319_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_9486472c2d3c172457271fea50b7c3bc.jpg
Где су границе српске књижевности
Sputnik Србија
Како је један архитекта крајем 19. и почетком 20. века променио лице једног града и учинио га препознатљивим широм света? Где је граница између архитектуре и уметности? Ове године, када се обележава век од рођења Антонија Гаудија, човека чија здања и дан-данас остављају без даха свакога ко дође у Барселону, о његовом животу и раду разговарамо с архитектом Слободаном Малдинијем.
Како се плес и музика стапају у јединствени уметнички доживљај за Спутњик говоре једна од највећих примабалерина данашњице Светлана Захарова и чувени виолиниста Вадим Рјепин, који су 5. маја у Сава центру у Београду извели програм „Плес удвоје на врховима прстију“.
У ексклузивном разговору за Спутњик Андреј Полторухин, диригент чувеног Хора Сретењског манастира који је ове седмице појао на литургији у Храму Александра Невског у Београду, говори о томе шта је највећи оријентир за човека у савременом свету, преоптерећеног сукобима, поделама, ужурбаним животом и буком.
Зашто нобеловац Леон Ледерман у књизи „Божја честица“ констатује да је са идејом, која је у 18. веку деловала готово неразумљиво, Србин католик, Дубровчанин Руђер Бошковић ишао испред свог времена, ко је био и колико је светску науку задужио својим делом овај филозоф, астроном, научник и песник – разговарамо са проф. др Драгославом Стојиљковићем, аутором монографије „Руђер Бошковић – Утемељивач савремене науке“, чија је нова књига „Руђер Бошковић – Претеча квантне теорије и теорије релативности“ недавно објављена у издању „Прометеја“.
Зашто књига „Границе српске књижевности“ у фокус ставља питања и изазове српског културног идентитета, како изгледа пут од пансрпства до самоодрицања, зашто жири за доделу награде „Димитрије Богдановић“ сматра да је реч о делу које повезује науку, културну политику и борбу за духовну самосвест народа – питамо аутора ове студије проф. др Ненада Николића.
Како је један архитекта крајем 19. и почетком 20. века променио лице једног града и учинио га препознатљивим широм света? Где је граница између архитектуре и уметности? Ове године, када се обележава век од рођења Антонија Гаудија, човека чија здања и дан-данас остављају без даха свакога ко дође у Барселону, о његовом животу и раду разговарамо с архитектом Слободаном Малдинијем. Како се плес и музика стапају у јединствени уметнички доживљај за Спутњик говоре једна од највећих примабалерина данашњице Светлана Захарова и чувени виолиниста Вадим Рјепин, који су 5. маја у Сава центру у Београду извели програм „Плес удвоје на врховима прстију“. У ексклузивном разговору за Спутњик Андреј Полторухин, диригент чувеног Хора Сретењског манастира који је ове седмице појао на литургији у Храму Александра Невског у Београду, говори о томе шта је највећи оријентир за човека у савременом свету, преоптерећеног сукобима, поделама, ужурбаним животом и буком. Зашто нобеловац Леон Ледерман у књизи „Божја честица“ констатује да је са идејом, која је у 18. веку деловала готово неразумљиво, Србин католик, Дубровчанин Руђер Бошковић ишао испред свог времена, ко је био и колико је светску науку задужио својим делом овај филозоф, астроном, научник и песник – разговарамо са проф. др Драгославом Стојиљковићем, аутором монографије „Руђер Бошковић – Утемељивач савремене науке“, чија је нова књига „Руђер Бошковић – Претеча квантне теорије и теорије релативности“ недавно објављена у издању „Прометеја“.Зашто књига „Границе српске књижевности“ у фокус ставља питања и изазове српског културног идентитета, како изгледа пут од пансрпства до самоодрицања, зашто жири за доделу награде „Димитрије Богдановић“ сматра да је реч о делу које повезује науку, културну политику и борбу за духовну самосвест народа – питамо аутора ове студије проф. др Ненада Николића.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2026
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Како је један архитекта крајем 19. и почетком 20. века променио лице једног града и учинио га препознатљивим широм света? Где је граница између архитектуре и уметности? Ове године, када се обележава век од рођења Антонија Гаудија, човека чија здања и дан-данас остављају без даха свакога ко дође у Барселону, о његовом животу и раду разговарамо с архитектом Слободаном Малдинијем.
Како се плес и музика стапају у јединствени уметнички доживљај за Спутњик говоре једна од највећих примабалерина данашњице Светлана Захарова и чувени виолиниста Вадим Рјепин, који су 5. маја у Сава центру у Београду извели програм „Плес удвоје на врховима прстију“.
У ексклузивном разговору за Спутњик Андреј Полторухин, диригент чувеног Хора Сретењског манастира који је ове седмице појао на литургији у Храму Александра Невског у Београду, говори о томе шта је највећи оријентир за човека у савременом свету, преоптерећеног сукобима, поделама, ужурбаним животом и буком.
Зашто нобеловац Леон Ледерман у књизи „Божја честица“ констатује да је са идејом, која је у 18. веку деловала готово неразумљиво, Србин католик, Дубровчанин Руђер Бошковић ишао испред свог времена, ко је био и колико је светску науку задужио својим делом овај филозоф, астроном, научник и песник – разговарамо са проф. др Драгославом Стојиљковићем, аутором монографије „Руђер Бошковић – Утемељивач савремене науке“, чија је нова књига „Руђер Бошковић – Претеча квантне теорије и теорије релативности“ недавно објављена у издању „Прометеја“.
Зашто књига „Границе српске књижевности“ у фокус ставља питања и изазове српског културног идентитета, како изгледа пут од пансрпства до самоодрицања, зашто жири за доделу награде „Димитрије Богдановић“ сматра да је реч о делу које повезује науку, културну политику и борбу за духовну самосвест народа – питамо аутора ове студије проф. др Ненада Николића.
