Спутњик на Крфу: Чиста љубав према прецима и поколењима у чијем корену је – васкрсење /фото, видео/
14:00 10.05.2026 (Освежено: 17:14 10.05.2026)
© Фото : Спутњику уступила Света Србија
Пратите нас
Ходочашће на Крф је чиста љубав према прецима, али и према поколењима. Не можемо се само препустити виру времена и не чинити ништа. Ми на том „острву спаса“ српске војске бранимо филозофију живота нашег народа, објашњава за Спутњик Димитрије Стикић, председник Удружења „Света Србија“, један од организатора Дана српства на Крфу.
Чим трајект исплови из грчке луке Игуменица и крене да се споро и бучно удаљава од копна, нико више ко се упустио у поклоничко путовање до Крфа и посету спомен-обележјима херојске српске војске у Првом светском рату – не може бити исти и то је осетио и репортер Спутњика.
Као да се неки вихор прошлих времена, тих ужасно тешких, страдалничких година невидљиво спусти на све нас путнике. То време путовања до самог Крфа који неки проводе у самовању и размишљању је прави увод за оно што тек чека. Човек наслућује какву ће неописиву лавину емоција доживети.
„Светиња је толико велика да не можеш да се отргнеш од те емоције која је толико јака, али не она у којој си потопљен. У њеном корену није смрт, већ васкрсење“, истиче Стикић за кога се, слободно може рећи да је мисионар и визионар.
Према његовим речима, на овој четвртој по реду манифестацији, одржаној од 29. априла до 3. маја на Крфу у знак сећања на 110 година од искрцавања српске војске у Првом светском рату у сарадњи са Друштвом грчко-српског пријатељства, учествовало је највише учесника и гостију из Србије, Црне Горе, Републике Српске до сада, а очекује се и верује да ће тај број бити све већи.
Програм је поред историјског дела укључивао и бројне наступе вокално-инструменталних група из Србије, Црне Горе, гуслара, културно-уметничких друштава који су својим наступима изазвали право одушевљење и гостију и грчких домаћина.
Своје посебно место током српско-грчке вечери у селу Љападес имала је и оригинална модна ревија куће „Мати“, која је на аутентичан, уметничко-историјски начин уз одговарајући наративни део и балерине балетског студија „Аплауз“ из Крагујевца, приказала моделе који су пратили најупечатљивије моменте из српске историје.
Церска битка
© Sputnik / Слађана Михајловић
Један од оснивача модне куће, Александра Трифуновић, имала је посебну част, али и одговорност да преко модних комада, али и потресног лирског текста који је пратио перформанс, исприча личну причу о прецима који почивају на Крфу, која је изазвала емоције свих присутних.
Веза грчко-српског народа јача од времена и промена
Сви они који имају жељу и порив да се поклоне сенима предака имали су прилике да кроз неколико дана посете сва значајна места на Крфу за српску војску и државу тих ратних година 1916-1918.
Острво спаса је тада било дом огромном броју српских јунака-мученика који су прошли Албанску голготу, као и седиште Српске Државе, Краља, Владе и Парламента.
Оно што се тада родило између два народа, српског и грчког, траје и дан-данас. Веза која се не може речима објаснити, која надраста генерације, деценије, време и промене.
Осећај да су нераскидиво повезани најпре у муци, страдању, части, жртви, вери, а затим кроз челичну жицу љубави према отаџбини, за коју се даје све, до последњег даха.
Плава гробница
© Sputnik / Слађана Михајловић
Тај доживљај изузетног поштовања према Србији и Србима на Крфу је присутан свуда, где год да кренете. Кад чују одакле сте, израз лица се промени, доживела сам чак и да се лако поклоне пред нама, помало изненађенима од толике почасти коју су наши преци заслужили. Овај утисак потврђује и Стикић који доста времена проводи са Крфљанима.
Они нам на неки начин помажу да се подигнемо, као и нашим прецима, оцењује Стикић.
Историјски час као подсећање и враћање себи
Поред Српске куће на ‘острву спаса’, Гувије као места искрцавања српске војске, оно пред чиме сви осете изузетно поштовање и захвалност су споменик борцима 13. Дринске дивизије у Агиос Матеосу, споменик Јанису Јанулису, Грку који нам је својевремено несебично поклонио комад земље кад је видео да је копно премало да прими толике српске жртве и да спокој налазе у морским дубинама.
Срби испред споменика 13. Дринској дивизији на Крфу
© Sputnik / Слађана Михајловић
Према причи, завештао је својим наследницима да се та парцела никада не обрађује и не користи у друге сврхе. Потомци су одржали обећање.
На поменутим местима одржан је и помен многобројним напаћеним српским јунацима, али и историјски час.
Споменик Јанису Јанулису у Агиос Матеосу на Крфу
© Sputnik / Слађана Михајловић
Осећај огромне туге, али истовремено и поштовања предака због њихових дела у најгорим временима, достојанства и поноса је неизрецив.
Драгиша Стаменковић, професор историје из Александровца, један од чланова пројекта „Стопама предака“ и удружења „Света Србија“ каже да је идеја за оживљавање интересовања за историју Срба на Крфу подстакнута тиме што је након Првог светског рата изгледало као да се трудимо да све муке и невоље кроз које су прошли наши војници заборавимо и што им није указано довољно пажње.
Ми, Срби, као да смо изгубили себе након те 1918. године, констатује професор.
„Потребно је да се вратимо извору са којег ћемо се напајати бистром водом. Многи кад дођу овде су згранути колико не знају, али буду одлучнији да се крећу у неком другом правцу“, наглашава Стаменковић.
Човек не може, а да се не запита нису ли сви који су дали животе за нашу и слободу света мера – мера на коју се треба угледати, поштовати је, држати до ње чак и кад мислимо да је неиздрживо. Јер они јесу. А цена је била превисока.
Млади показали изузетно познавање историје
Током манифестације за децу средњошколског узраста одржан је и квиз знања „Велики рат, 110 година касније“, на коме је победу однела екипа из Требиња. Млади су имали прилике да покажу своје знање везано за Први светски рат, повежу се са прецима и на лицу места доживе историју и виде њене трагове.
Један од аутора квиза, историчар, новинар и професор историје, Сава Самарџић из Суботице, објашњава да квиз окупља децу из Македоније, Црне Горе, Србије, Републике Српске.
„Деци је пуно значило ово искуство. Показала су велико знање, огромно интересовање. Сам квиз негује пријатељску атмосферу, те није недостајало дружења“, описује он.
Абриел Гарсија Ковачина, члан победничке екипе школе Милунка Савић из Требиња прича да је њој и њеним другарима веома драго што су учествовали у квизу и да се дубље упознају са историјом.
Учесници квиза о познавању историје Првог светског рата на Крфу
© Sputnik / Слађана Михајловић
„Посета Крфу, Виду и маузолеју српским војницима била је јако емотивна и значајна за све нас“, прича девојка.
Ово је одлична прилика да се научи и доживи много из историје, додаје она.
Мирослав Шљивић, професор историје из Александровца истиче да су утисци са путовања на ком је први пут подељени.
„Поклонили смо се сенима предака. Видели смо пуно тога, али остало је још доста. Највећи утисак оставила је посета Плавој гробници и Виду, за децу је ово изузетно значајно искуство“, нагласио је Шљивић.
Истиче да је веома важно што код младих постоји велико интересовање за овај догађај и да ће им ово искуство које ће понети са собом бити драгоцено.
Крштење на Виду – чин поновног рађања и васкрсења предака
На острву Виду је након свете архијерејске литургије у част српским јунацима који ту почивају, у малом кругу људи одржано и једно сасвим непланирано крштење.
Никола Сучевић из Земуна, исто онако како је непланирано кренуо на ово поклоничко путовање као испомоћ и део мреже добрих људи који су све омогућили, осетио је жељу да се крсти на том светом месту.
Људи добре воље и вере брзо су помогли оваплоћење његове жеље.
Према Николиним речима, света тајна крштења коју је доживео прожета је најдубљим осећајем повезаности са прецима и осећајем да је на неки начин то и њихово васкрсење.
Камп за децу – фабрика родољубља која ради на љубав и веру у Бога
„Света Србија“ сваке године организује и летњи камп за српску децу који им омогућава да на оригиналан начин прођу стопама предака и на аутентичном месту се упознају са њиховим подвизима и судбинама.
Како кажу из удружења, крај сваког дружења обележен је сузама због растанка и новим пријатељствима.
Крст са српском заставом на месту планиране цркве у будућем дечијем кампу на Крфу
© Sputnik / Слађана Михајловић
Већ неко време траје рад на припреми и изградњи новог кампа у Месонгију, а гости и учесници овог путовања имали су прилике и да га посете.
То је простор на који чим се закорачи осети се нека посебна, скоро света енергија и одмах постане јасно да је с разлогом одабрано.
У оквиру кампа планирана је и изградња цркве.
Приликом посете, затекли смо вајаре који су задужени за уметнички део приче и када смо се упознали са њиховим радом и симболиком, на питање да ли ће уклесати своја имена на споменике одговорили су неочекивано: „Не, ово није дело само наших руку, већ свих нас“.
У тој реченици одражена је сврха и поента рада мреже добрих људи са свих страна који, свако на свој начин, раде на подсећању на жртву наших предака и отимање од заборава, нарочито код млађих генерација.
Споменик у будућем дечијем кампу на Крфу
© Sputnik / Слађана Михајловић
„Историјски моменат у коме смо сада је карактеристичан и по томе што не могу сви све, али свако помало може. Оно због чега ми одлазимо тамо је наша потреба, а оно што добијамо тамо је наша храна која нас учи да преживљавамо и даље. Тамо су само љубав и жртва, не постоје никакве разлике“, објаснио је Стикић.
Према речима организатора, камп је замишљен као фабрика родољубља која ради на љубав, са вером у Бога.
Крф као белег који буди наду
Истовремено, Стикић је додао да су тамо белег и оно што је вечно што буди наду у овим тешким временима.
Председник удружења „Света Србија“ Димитрије Стикић (десно) са игуманом манастира Хиландара Архимандритом Методијем на Данима српства на Крфу
© Фото : Спутњику уступиио Милан Лакић, „Света Србија“
То је хемија вечности, додаје он.
„Ми, Срби смо посебни по томе што ходамо земљом, а размишљамо небом, оно нас води. Нас не води материјално“, сматра човек који је целог себе уградио у ову крфску причу.
Крф нам је свима потребан. Без идеала, ми не постојимо. Ако ми као Срби изгубимо дух – више нисмо оно што јесмо, постајемо крхки, закључује саговорник.
Погледајте и:
