Кризних жаришта на нашој планети, нажалост, не мањка, а ово су нека која, према оценама стручњака, носе највећи потенцијал за ескалацију у 2018. години.
Североисточна Азија
Према речима Борислава Коркоделовића, спољнополитичког коментатора и стручњака за Далеки исток, година за нама увелико је компликовала односе у подручју где се срећу интереси САД са једне, и Кине и Русије са друге стране. Низ ракетних и нуклеарних проба Северне Кореје изазвао је велику нервозу у Јужној Кореји, Јапану, а нарочито у САД.
„Верујем да ће почетком године бити настављени ужурбани напори севернокорејског режима да изведе бар још једну пробу ракета далеког домета, којима Ким Џонг Ун мисли да ће успоставити ’нуклеарну равнотежу‘ са САД. Иако влада опште уверење да је та претња по САД много мање реална него по Јужну Кореју или Јапан, постоје мишљења да би Ким Џонг Ун могао од маја да прогласи да је комплетирао нуклеарни програм и да је Северна Кореја дефинитивно нуклеарна сила, са чим човечанство мора да се помири“, каже Коркоделовић.
Севернокорејски лидер би, додаје наш саговорник, могао од средине 2018. да седне за преговарачки сто са САД, или у формату шест држава који би подразумевао и Кину, Русију, Јужну Кореју и Јапан.
„Треба имати на уму да ће САД, у светлу будућих акција Пјонгјанга, повећавати улог. Не искључује се да ће Вашингтон можда пробати и неки ’хируршки захват‘ којим би елиминисао нуклеарни програм Северне Кореје. Од такве акције диже се коса на глави свима у региону, јер би главна жртва таквог трагичног сценарија, уз Северну Кореју, сасвим сигурно била и Јужна Кореја“, оцењује Коркоделовић.
Да Корејско полуострво неће бити мирно верује и Немања Старовић, историчар и одличан познавалац Блиског истока.
„Стратегија Северне Кореје да константним нуклеарним и ракетним пробама доказује свој статус нове нуклеарне силе, на Западу се, а пре свега у САД, третира као провокација. Под претпоставком да ће се ове акције Пјонгјанга наставити и у наредној години, могуће је да ће у једном тренутку доћи до одређених контрамера у војном смислу, што би, уколико се то прошири на читав регион, могло довести и до војне ескалације. Ипак, не верујем да је изгледно да ће доћи до свеопштег нуклеарног рата“, сматра Старовић.
Према његовом мишљењу, на Корејском полуострву је веома важан елемент и Пекинг.
„Пораст тензија се користи као оправдање за појачавање америчког војног присуства у Јужној Кореји и Јапану, што се негативно одражава по безбедност Кине. Зато ме не би изненадило да у току наредне године Кина искористи утицај који има у политичким и војним структурама Северне Кореје, и да директно или индиректно утиче на неке промене унутар севернокорејског режима“, каже Старовић.
Борислав Коркоделовић истиче да ће ривалитет између САД и Кине на североистоку Азије бивати све већи.
„Између САД и Кине постоје многа нерешена питања, привредна и из сфере међународне политике, а проблеми постоје и у Јужном кинеском мору у погледу, како Американци кажу, кинеског ограничавања слободног протока роба и путовања најфреквентнијим морима света. То је нешто што ће сигурно бити настављено у 2018. години“, напомиње Коркоделовић.
Блиски исток
Немања Старовић примећује да је на подручју Блиског истока последњих месеци дошло до својеврсне поделе на блокове.
„Под патронатом Вашингтона створено је ново савезништво између Израела и Саудијске Арабије, а на њиховој мети се налази Исламска Република Иран са савезницима — Турском и Русијом. Може се очекивати даље заоштравање између та два блока на Блиском истоку, мада не верујем да у перспективи може доћи до отвореног рата против Ирана, јер би таква војна ’авантура‘ заиста имала катастрофалне последице. Мислим да је ситуација најзапаљивија управо на границама Израела, па је могуће очекивати неку врсту новог војног сукоба између Израела и покрета Хезболах у Либану, као и нови сукоб са радикалним палестинским покретом Хамас који контролише појас Газе“, објашњава Старовић.
И Борислав Коркоделовић указује на то да је Блиски исток најкомпликованији део света и подсећа на својеврсан „посреднички“ рат између Ирана и Саудијске Арабије.
„Трагичан рат у Јемену постао је компликованији откако тамошњи побуњеници Хути све чешће ракетама покушавају да угрозе градове у Саудијској Арабији. Главна жртва су обични људи, а процењује се да је најмање 12.000 становника Јемена изгубило живот у протекле две и по године откако траје интервенција Саудијске Арабије, УАЕ и Бахреина“, примећује Коркоделовић.
Како каже, у том делу света треба имати на уму и непријатељство између САД и Ирана у погледу међународног споразума о иранском нуклеарном програму, као и чињеницу да је Израел увелико осокољен одлуком председника Трампа да призна Јерусалим као главни град јеврејске државе. То веома компликује ситуацију у региону, а последице Трампове одлуке ће се тек видети.
„Не треба заборавити ни на феномен Исламске државе, која се, иако увелико поражена у Ираку и Сирији, помера на запад, према Египту и Либији. Могуће је да ће кренути и на југ према Нигеру, Централноафричкој Републици или до севера Нигерије, па и идуће године треба рачунати на овај проблем“, упозорава Коркоделовић.
Исток Украјине
Према речима Немање Старовића, иако је у последње време ситуација на фронтовима у Донбасу стабилизована, не сме се пренебрегнути чињеница да се режим у Кијеву налази пред огромним проблемима и да је практично суочен са економском девастацијом.
„Познато је да у таквим ситуацијама режими често прибегавају подизању националних и националистичких тенденција, што би могло да доведе и до неког новог војног похода према Доњецку и Луганску. То свакако не би наишло на одобравање Москве, која, по свему судећи, није спремна да допусти да се било шта негативно деси руском становништву на том подручју“, истиче Старовић.
Балканско полуострво
Старовић упозорава на велико незадовољство радикалних албанских елемената на подручју КиМ и у Македонији.
„Можемо очекивати да то незадовољство буде материјализовано чак и у виду одређених инцидената, који би опет могли да доведу до почетка једне спирале насиља. Јако је важно да наше безбедносне службе остану корак испред албанских екстремиста на КиМ, како бисмо са правовременим информацијама о њиховим активностима били спремни да предузмемо одређене мере и да наш евентуални одговор на време легитимизујемо пред међународним фактором“, указује Старовић.
Миграције
Миграције са Блиског истока, из централне Азије, али највише из Африке, проблем су који ће, према речима Борислава Коркоделовића, бити све актуелнији за Европу.
„Африка је континент са 1,2 милијарде житеља. Процењује се да ће тамо 2050. године бити око 2,4 милијарде, а 2100. око четири милијарде становника, од чега ће око 60 одсто бити млади људи до 15 година. То је огромна демографска дивиденда, али би могла да буде и изузетно експлозивна ствар уколико Европа, која је најближа и најугроженија потенцијалним новим таласима миграције, не помогне афричким државама да улажу у образовање, отварање нових радних места и укупан развој афричког континента“, упозорава Коркоделовић.