Председник Јужне Кореје Мун Ђе-ин био је током децембра у званичној посети Кини како би, како је и сам навео пре одласка, „повратио поверење“ суседа и најважнијег трговинског партнера.
Према речима Борислава Коркоделовића, спољнополитичког коментатора и стручњака за Далеки исток, ова посета могла би да буде продор у односима између Сеула и Пекинга, који су последњих годину дана били увелико оптерећени јер је у Јужној Кореји распоређен амерички антиракетни систем ТХААД.
Он подсећа да Американци и Јужнокорејци тврде да је ТХААД систем који у случају евентуалног напада из Северне Кореје треба да штити јужнокорејске грађане, али и америчке војнике и држављане који живе у тој земљи.
„Са друге стране, Пекинг и Москва сматрају да је то систем који ће Сједињеним Државама пружити прилику да увелико осматрају пространа подручја и у Кини и на далеком истоку Русије. Овај проблем у односима Јужне Кореје и Кине нарочито се манифестовао у економској сфери, јер је Пекинг одговорио економским препрекама привредној сарадњи са Јужном Корејом. Не треба заборавити да је Кина највећи трговински партнер Јужне Кореје, а сада је робна размена двеју држава, која превазилази 250 милијарди долара годишње, била на неки начин закинута. Јужнокорејска предузећа су имала значајне губитке током ове и претходне године и рачуна се да су досад изгубиле око десет милијарди долара, а читав један ланац великих јужнокорејских тржних центра у Кини је био веома погођен, јер су практично остали без посетилаца. Такође, трпео је и јужнокорејски туризам због изостанка кинеских туриста“, објашњава Коркоделовић.
Како каже, нови јужнокорејски председник који је „наследио“ антиракетни систем од своје претходнице настојао је да пошто-пото унапреди односе са Пекингом и да реши тај проблем, па је ова посета, између осталог, и томе послужила. Он је свестан да мора да нађе решење за питање ТХААД-а и, по свему судећи, на томе ће наставити интензивно да ради.
„Међутим, прва велика тема разговора кинеских и јужнокорејских званичника била је усклађивање односа Јужне Кореје и Кине у севернокорејском питању нуклеарног наоружања. Председник Си и председник Мун су веома јасно рекли да никакав рат на корејском полуострву не долази у обзир. Тако једну категоричну изјаву двојице председника, а посебно председника Си Ђинпинга, треба сместити у један шири оквир јер су последњих недеља све учесталије оцене неких америчких званичника и аналитичара да би било најједноставније, иако можда и најскупље, војно решење за севернокорејски нуклеарни програм“, каже Коркоделовић.
Наш саговорник додаје да је Јужнокорејцима нарочито пријало то што је Кина рекла да је за денуклеаризацију корејског полуострва и да сматра да би то решење требало да дође пре свега кроз унапређење односа двеју Кореја.
„То значи да би, на неки начин, политика коју води председник Мун, а кога сматрају политичарем лево од центра, добила подршку једног од најзначајнијих актера у међународној заједници. Сам јужнокорејски председник је пореклом из Северне Кореје, а био је најближи сарадник двојици својих претходника који су се веома залагали за унапређивање односа са Северном Корејом“, истиче Коркоделовић.
Наравно да је, напомиње Коркоделовић, председник Мун веома опрезан у свом наступу јер је свестан горких искустава које су његови претходници имали са САД, па зна да би било изузетно опасно на било који начин нарушити односе Вашингтона и Сеула.
„Јужна Кореја и читаво корејско полуострво су на неки начин између чекића и наковња. Та земља, са само 50 милиона људи, под капом је огромне континенталне Народне Републике Кине, а ту је такође веома пространа нуклеарна сила Русија, као и Јапан, такође велика и високоразвијена држава. Када погледате географију корејског полуострва, оно делује тако мало и крхко у односу на азијску залеђе које је изнад њега“, додаје Коркоделовић.
Према његовим речима, јужнокорејски председник такође има у виду да ће његова земља ускоро бити домаћин једног великог међународног догађаја.
„То су Зимске олимпијске игре у Јужној Кореји, које ће почети 9. фебруара, а које ће се наставити и Параолимпијским играма. Мун је пре неколико дана, можда и ојачан посетом Пекингу, изашао са предлогом да током тих игара буду обустављени америчко-јужнокорејски војни маневри, које Северна Кореја увек доживљава као велику претњу и својеврсни ратни изазов. Још увек се не зна да ли ће САД на то одговорити позитивно, али ако се то догоди, могао би да се утре пут учешћу Северне Кореје на Олимпијади. Северна Кореја још није одлучила да ли ће учествовати или не, али уколико би послала своју делегацију спортиста, можда би то била прилика за почетак дијалога Сеула и Пјонгјанга и приближавања два дела подељене нације“, примећује Коркоделовић.
Он додаје да ниједан Корејац не може да прежали то што је нација стара скоро 5.000 година у последњих 70 година толико подељена.
„Можемо рећи да је посета Муна Кини добар знак и може да представља нови почетак у односима Пекинга и Јужне Кореје. То такође може да значи даље отварање Јужне Кореје према северу, спровођење такозване ’политике севера и југа‘, на којој инсистира председник Мун, а то је сарадња са Кином, Монголијом и Русијом, и сарадња са земљама према југу Азије. Све то говори да Јужна Кореја жели да буде што присутнија и активнија у међународним односима и да настоји да изађе из тог оквира готово искључиве, ексклузивне сарадње само са Сједињеним Америчким Државама“, закључује Коркоделовић за Спутњик.
