Месецима смо сведоци претњи званичника САД, Израела и Саудијске Арабије Ирану. Данас је чак амерички председник упозорио Пакистан, иранског савезника, да ће му прекинути финансирање. Све изгледа као да је одлука пала: време је за обрачун са Ираном. Као по старом добром сценарију, прво се држава изнутра поткопава. Незадовољство тешким животом под вишегодишњим санкцијама и друге неуспехе Владе спољне силе вешто користе.
„Иран има једну специфичну црту која представља његову снагу и слабост. Исламска република је изграђена на шиитском фундаментализму, идеји исламске револуције, на идеологији Хомеинија, али то не значи да Иран није демократска држава. У њему постоје велике слободе и има доста људи са либералним погледима. Део напредне интелигенције је прозападно оријентисан и управо је он осетљив на антииранску пропаганду“, рекао је за Спутњик публициста и политиколог, руководилац Московског политиколошког клуба Евгеније Бењ.
Управо је та просвећена интелигенција, подстакнута Западом покретала је „арапска пролећа“ у Ираку, Сирији, Либији.
„Иран има приличан утицај на Блиском истоку и без обзира на покушај да га САД и сунитска коалиције на челу са Саудијском Арабијом обузда, Техеран има чврсту сарадњу са Ираком, побуњеницима хутима у Јемену, да не говорим о Сирији“, додао је Бењ.
Међутим, изгледа да је народ посебно незадовољан резултатима своје Владе у Сирији. По мишљењу руског аналитичара, иранске Оружане снаге, заједно са сиријском војском и Оружаним снагама Русије, постигле су велике успехе у Сирији.
„Према званичним подацима, у Ираку и Сирији је погинуло много војника. Отворено да кажем, иранске оружане снаге нису показале озбиљну борбену способност као руске, биле су веома рањиве за противника. Наравно, мора се јавити незадовољство кад вам долазе хиљаде сандука. Редовно стижу саопштења о погинулима, сахранама, мобилизацији“, мишљења је руски експерт.
Осим на спољнополитичке неуспехе, народ је револтиран и због унутрашњих проблема. Помиње се податак о 8,3 одсто незапослених грађана. Међутим, ако се упореди са суседима, нпр. Турском где је 11 одсто, Ираком 16 одсто, Оманом 17 одсто, а тамо нема никаквих немира, ово не личи на тако велики проблем.
„Одавно постоји социјална напетост због санкција, али оне су завршене. Расту цене, али јасно је да ће ускоро бити боље. Проблем је увек био исти: замрзнута средства, замрзнуте испоруке нафте и гаса. Подсећам, Иран је прва земља по залихама гаса у свету. Нуклеарни споразум је потписан. Он није одмах донео резултате и мислим да је управо у томе главни проблем. Ако се ситуација у Ирану побољша, наши амерички пријатељи ће све теже моћи да врше притисак на Иран. Како то да онда да није било никаквих немира када је све било потпуно лоше, а сада када постоји шанса да крене набоље, све се окренуло“, каже за Спутњик директор Института за регионалне проблеме Дмитриј Журављов.
Већ су се народу обратили председник Ирана Хасан Рохани и чланови владе који су пре свега оптужили спољни фактор, али још увек сви чекају највишу власт Исламске републике да се обрати народу: шиитског верског лидера Алија Хамнеја.
„Он има две полуге: Корпус чувара исламске револуције, који ће до последњег штитити револуцију, као и вернике, односно село које ће увек подржати верског лидера. И нижи слојеви ће сигурно подржати верског лидера. По мом мишљењу, ако он каже да се треба борити, то може довести, не до грађанског рата, већ до масовног устанка. Тј. присталице власти ће почети да убијају противнике. Коме то сада треба? Никоме, зато он ћути. Он је последња нада“, закључио је Журављов.
Популарност шиитског верског лидера прелази 80 одсто. Иако је познат по врло оштрим а понекад и врло ратоборним изјавама на рачун САД и Израела, тренутно вага сваку реч и сигурно неће дозволити да његова земља заглиби у братоубилачки рат јер то је управо оно што би његови противници највише желели.